ŠTA AKO UKRAJINSKA OFANZIVA NE USPE?! U EVROPI ĆE SE SVE PROMENITI, Vašington i Brisel znaju šta ih čeka, ali ne žele da to javno kažu! ZATO POLITIKO NEĆE DA ĆUTI!

Američki list Politiko analizirao je šta će se desiti ukoliko ukrajinska kontraofanziva ne uspe. Bajdenova administracija se tiho priprema za mogućnost da, ako ukrajinska prolećna kontraofanziva ne ispuni očekivanja, kritičari kod kuće i saveznici u inostranstvu počnu da tvrde da je i Amerika zakazala.

Iako iz operativnih razloga nijedan visoki zvaničnik iz Kijeva ne pruža više detalja, Ukrajinci tvrde da će neminovnom kontraofanzivom pokušati da povrate teritorije na istoku i jugu koje su Rusi zauzeli.

Javno, tim predsednika Džoa Bajdena ponudio je nepokolebljivu podršku Ukrajini, obećavajući da će je joj dostavljati oružje i ekonomsku pomoć "koliko god bude potrebno". Ali, ako predstojeće borbe donesu samo ograničene dobitke, zvaničnici su privatno izrazili strah da će se suočiti sa „dvoglavim čudovištem" u vidu "jastrebova" i "golubova".

Jedna strana će tvrditi da bi Ukrajinci postigli uspeh da je američka administracija pružila Kijevu sve što je tražio, poput raketa većeg dometa, borbenih aviona i sredstava protivvazdušne odbrane. Druga strana, zabrinuti zvaničnici administracije, tvrdiće da Ukrajina dokazuje da je nesposobna da u potpunosti potisne Rusiju sa svoje teritorije.

Ovde se ne uzima u obzir reakcija američkih saveznika iz Evrope, koji bi mogli da vide mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije kao atraktivniju opciju ako Kijev nije u stanju da dokaže kako je "pobeda odmah iza ugla".

Da bi predupredila ovakve komentare, zvanična administracija naglašava da čini sve što je moguće da prolećna ofanziva uspe.

Jedan anonimni zvaničnik administracije izjavio je kako su "u poslednjih nekoliko meseci dostavili oružje i opremu u Ukrajinu i tako ispunili zahteve Kijeva po pitanju onoga što im je potrebno za kontraofanzivu".

Ali vera u strateški cilj je jedna stvar. Druga je vera u taktiku - a iza zatvorenih vrata, zvanični Vašinton je zabrinut šta Ukrajina zaista može da postigne.

Ta zabrinutost je nedavno izašla na videlo tokom curenja poverljivih informacija na društvenim mrežama. Strogo tajna procena sa početka februara navodi da je stvarna ukrajinska moć "znatno manja" od potrebne za postizanje predviđenih kontraofanzivnih ciljeva. Aktuelnije američke procene su da bi Ukrajina mogla da postigne određeni napredak na jugu i istoku, ali da neće moći da ponovi prošlogodišnji uspeh.

Ukrajina se nada da će prekinuti ruski kopneni most sa Krimom ali američki zvaničnici su skeptični da mogu ovo postići. U Pentagonu još uvek postoje nade da će Ukrajina ometati ruske linije snabdevanja Krima. No, američki obaveštajci ukazuju na to da Ukrajina jednostavno nema sposobnost da potisne ruske trupe sa mesta gde su ukopane - a sličan osećaj je zavladao i na bojnom polju u Ukrajini.

Foto: AP/Tanjug

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da SAD još nisu adekvatno naoružale njegove snage i da kontraofanziva još ne može da počne. Postoji uverenje da je Kijev spreman da razmisli o prilagođavanju skromnijim ciljevima koji bi se lakše prodali kao pobeda.

Navodno, diskutuje se o tome da se to Ukrajincima predstavi kao "prekid vatre", a ne kao trajni mirovni pregovori, ostavljajući otvorena vrata Kijevu da u budućnosti povrati više teritorija.

Ukrajincima bi se morali dati neki podsticaji poput bezbednosnih garancija NATO, ekonomske pomoći Evropske unije, više pomoći za popunu i jačanje vojnih efektiva i slično. Osim toga, izražena je nada da će se ponovo angažovati Kina kako bi i Putina gurnula za pregovarački sto.

Ovi glasovi i dalje ostavljaju otvoreno pitanje šta dalje činiti i koliko oštro će reagovati domaći kritičari u Vašingtonu.

- Ako kontraofanziva ne prođe dobro, administracija može samo sebe da krivi pošto je uskratila određene vrste oružja i pomoći u vreme kada je to bilo najpotrebnije -rekao je Kurt Volker, specijalni izaslanik za Ukrajinu tokom Trampove administracije.

Kontraofanziva koja ne ispuni očekivanja takođe će dovesti do toga da se saveznici u evropskim prestonicama zapitaju koliko još mogu da štede ako pobeda Kijeva izgleda sve dalje i dalje.

- Evropska javna podrška može vremenom oslabiti jer evropski energetski i ekonomski troškovi sve vise rastu a Bajdenova administracija će se boriti da produži pomoć sa Starog kontinenta - rekla je Klementina Starling, direktorka i saradnik istraživačkog centra Atlantskog saveta u Vašingtonu.

Mnoge evropske države takođe bi mogle da pritisnu Kijev da okonča borbe.

- Loša kontraofanziva će pokrenuti dalja pitanja o tome kako će izgledati ishod rata i u kojoj meri se rešenje zaista može postići samo nastavkom slanja vojnog oružja i pomoći - rekla je Starling.

Bajden i njegovi glavni saradnici javno su naglasili da bi Zelenski trebalo da započne mirovne pregovore tek kada bude spreman. Ali Vašington je Kijevu saopštio i neke političke realnosti: u nekom trenutku, posebno kada republikanci kontrolišu Predstavnički dom, tempo pomoći SAD će verovatno usporiti.

Zvaničnici u Vašingtonu, iako nisu vršili pritisak na Kijev, počeli su da se pripremaju za to kako bi ti razgovori mogli da izgledaju i shvataju da bi to mogla biti teška politička prodaja za Zelenskog.

- Ako Ukrajina ne može dramatično da dobije na bojnom polju, neizbežno se postavlja pitanje da li je vreme za pregovore o prekidu borbi. Skupo je, ponestaje nam municije, moramo da se pripremimo za druge nepredviđene situacije širom sveta. Legitimno je postavljati ova pitanja bez ugrožavanja ciljeva Ukrajine. To je jednostavno pitanje sredstava - rekao je Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne poslove.

Ranije ovog meseca, Andrij Sibiha, zamenik šefa kabineta Zelenskog, rekao je za „Financial Times" da bi Ukrajina bila voljna da razgovara ako njene snage stignu do praga Krima.

- Ako uspemo da ostvarimo naše strateške ciljeve na bojnom polju i kada budemo na administrativnoj granici sa Krimom, spremni smo da otvorimo diplomatsku stranicu o ovom pitanju - rekao je on.

Taj komentar brzo je odbacila Tamila Taševa, izaslanica Zelenskog za Krim. 

- Ako Rusija dobrovoljno ne napusti poluostrvo, Ukrajina će nastaviti da oslobađa svoju zemlju vojnim sredstvima - rekla je ona za Politico.

Samopouzdanju Amerike ne doprinosi ni činjenica da je rat očigledno znantno usporen. Obe strane su razmenile kaznene udarce, fokusirane na male gradove kao što je Bahmut, pri čemu nijedna nije u stanju da potpuno izbaci drugu. Ruski nalet koji je imao za cilj da revitalizuje teške ratne napore Moskve, kao rezultat je doneo malo zadobijene teritorije po cenu značajnih žrtava i nije učinio mnogo da promeni opštu putanju sukoba.

Foto: Reuters

Borbe su uzele danak i na ukrajinskoj strani. Četrnaest meseci nakon sukoba, Ukrajinci su pretrpeli zapanjujuće gubitke - oko 100.000 mrtvih - a najobučeniji vojnici su izgubljeni ili su iscrpljeni. Obe armije su takođe utrošile istorijske količine municije i naoružanja, pri čemu čak ni neverovatna podrška Zapada nije mogla da odgovori na sve hitne zahteve Zelenskog.

Američki zvaničnici su takođe obavestili Ukrajinu o opasnostima preteranog širenja njenih ambicija i preteranog širenja trupa - isto upozorenje je bivšem avganistanskom predsedniku Ašrafu Ganiju dao Bajden kada su talibani napredovali širom zemlje tokom povlačenja američke vojske 2021. godine.

Ali šanse da Ukrajina odustane od svojih najviših težnji su, u najmanju ruku, malo verovatne.

- Kao da je ovo jedina i poslednja prilika za Ukrajinu da pokaže da može da pobedi, što naravno nije tačno - rekla je Alina Poljakova, predsednica i izvršna direktorka Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu.