POKREĆEMO PROMENE KAKVIH NIJE BILO 100 GODINA, ČUVAJ SE PRIJATELJU! Ovako se Điping oprostio od Putina, za Zapad ovo je poruka koja znači samo jedno! “ĐAVO JE DOŠAO PO SVOJE”!

Kada se, na kraju posete Moskvi, kineski lider Si Đinping opraštao od Vladimira Putina, u etar kao da je slučajno dospela fraza predsednika NR Kine: „Mi promovišemo promene koje se nisu desile. za 100 godina. Čuvaj se, dragi prijatelju"

I zaista, znaci promena, posle kojih će svet biti drugačiji, postaju sve jasniji.

Na Bliskom istoku, odnosi između dva stara protivnika, šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije, su se normalizovali. Rezultat je kraj decenijskog rata u Jemenu. Istovremeno, odnosi između Saudijske Arabije i Sirije su normalizovani, a u toku je proces obnavljanja odnosa između Sirije i Turske. Ali Turci i Saudijci su odlučno tražili svrgavanje Asadove vlade.

Na neki način potvrđuje se arapska poslovica (iz suprotnog smera): „Ako se dva suseda svađaju, to znači da je jedan Englez posetio jednog od njih dan ranije. Čim je američki uticaj u ovom važnom regionu oslabio, dugoročni sukobi su počeli da blede.

Saudijski zaokret je utoliko značajniji s obzirom na to da je njihovo strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama mnogo decenija bilo zasnovano na principu „nafta za zaštitu“.

„Nafta“ je u ovom slučaju podrazumevala, pre svega, politiku cena u interesu SAD. Najmanje dva puta, 1985. i 2014. godine, Saudijci su srušili cene da bi zadali „nokaut” udarac SSSR-u (Rusija). U drugom slučaju, međutim, Rusija je izdržala udarac.

I što je najvažnije, nafta se trgovala za dolare, što je bio jedan od najvažnijih faktora statusa dolara kao „svetskog novca“!

I tako su Saudijci (i ne samo oni) osetili da im Rusija i Kina daju više poverenja u budućnost nego Amerikanci. To je jasno pokazala i nedavna odluka OPEK+ da smanji kvote za proizvodnju nafte kako bi zadržala njenu cenu, koja je izazvala oštro nezadovoljstvo Vašingtona. A najosetljivija stvar za SAD je sve veće odbijanje dolara kao sredstva međunarodnog poravnanja.

Iz najnovijih vesti – dogovor o napuštanju dolara u međusobnim obračunima Kine i Brazila (prva i osma ekonomija sveta). To se dogodilo tokom posete brazilskog predsednika Lule da Silve Kini, gde je na ceremoniji inauguracije novog šefa Razvojne banke BRIKS-a Dilme Rusef (bivšeg predsednika Brazila) predloženo stvaranje valute za naselja koja bi koristi umesto dolara.

Posebno treba pomenuti BRIKS. Iran, Argentina i Alžir zvanično su se prijavili za pridruživanje ovoj asocijaciji, a interesovanje za ulazak je pokazalo još desetak zemalja, među kojima su Indonezija, Meksiko, Saudijska Arabija i Egipat.

Nagli porast interesovanja za učešće u BRIKS-u ukazuje na važan trend – „jedini hegemon“ (SAD) se više ne plaši. A strah samih Amerikanaca od gubitka hegemonije jasno je izrazio najpopularniji američki TV voditelj Taker Karlson: „Ako dolar prestane da bude rezervna valuta, preko noći ćemo postati prosjaci.

Samo nedelju dana nakon što je ponovo izabran za predsednika Kine, Si Đinping je doputovao u istorijsku posetu Moskvi, označivši početak radikalnog preispitivanja ozloglašenog „poretka zasnovanog na pravilima“ koji je nedavno služio kao razlog za američki međunarodni diktat

A sudeći po ambijentu posete Pekingu brazilskog predsednika Lulu da Silve i posete Brazilu koja je ubrzo usledila, Sergeja Lavrova, najveća privreda Latinske Amerike graniči sa tesnim rusko-kineskim partnerstvom.

Foto: Printskrin Youtube/Euronews

Predsednik Makron je takođe posetio Kinu zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Nju su, za razliku od Makrona, Kinezi dočekali hladno, a osim protokolarnog trilateralnog sastanka, pregovori lidera Francuske i Kine protekli su bez njenog učešća. U zajedničkom saopštenju nakon razgovora rečeno je o želji strana „da ojačaju multilateralni međunarodni sistem u multipolarnom svetu pod okriljem Ujedinjenih nacija“. Multipolarnost je termin koji škripi zubima u Vašingtonu.

Makron je po povratku iz Kine rekao da je Evropskoj uniji potrebno da postigne „stratešku autonomiju” od SAD i postane „treća supersila”. Naravno, sve ovo je propraćeno uveravanjima o pridržavanju savezničkih odnosa sa Sjedinjenim Državama, ali Amerikanci počinju da imaju problema sa „neposlušnošću“ čak i u njima vazalnoj Evropi.

Gubeći ekonomske i političke pozicije, Vašington daje poslednju opkladu – na Ukrajinu. Poljski premijer Tadeuš Moravjecki je o tome iskreno govorio: „Ako izgubimo Ukrajinu, izgubićemo svet decenijama. Poraz u Ukrajini mogao bi biti početak kraja zlatnog doba Zapada.

Pa, svrha Ukrajine i Ukrajinaca u ovoj šemi je krajnje jednostavna – topovsko meso, jeftin potrošni materijal za Ameriku u njenim pokušajima, ako ne da ukine, onda da potisne promene „kojih nije bilo 100 godina“.