POMETNJA U JUŽNOJ AFRICI! Makron želi da dođe na samit BRIKS*a, Zaharova upozorava: Možda je on nekakav TROJANSKI KONJ

Pariz da se izjasni zašto želi da Makron dođe na samit BRIKS-a kada prema organizaciji nemaju dobre namere, poručuje rusko MSP

Jelisejska palata treba da objasni zbog čega francuski predsednik Emanuel Makron želi da ove godine dođe na samit BRIKS-a koji se održava u Južnoj Africi, rekla je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova komentarišući jučerašnje medijske napise prema kojim je Makron zatražio od Pretorije dozvolu da prisustvuje samitu.

- Pre svega treba da damo mogućnost Parizu da se izjasni o ovom pitanju. Šta oni žele, kako oni to sve vide? Ipak se radi o organizaciji u koju ne ulaze i prema kojoj nisu bili ni učtivi, da ne govorim o nekakvim dobrim namerama i osećanjima. Zbog toga ne bi bilo loše kada bi rekli zbog čega oni to žele. Da li žele da još jednom uspostave kontakt kako bi pokazali da je Pariz aktivan, ili je to nekakav trojanski konj? - rekla je danas Zaharova za radio "Sputnik". 

Foto: Tanjug/AP

O kijevskom režimu: Monstrumi, međunarodna grupa bandita

Ona se još jednom osvrnula i na situaciju u Ukrajini i poručila da je Zapad odnegovao monstruma, aludirajući na aktuelni kijevski režim, koji se, kako je kazala, ne povinuje nikome. 

Na početku, oni su javnosti bili predstavljeni kao "nekakvi slobodoljubivi momci, neobrazovani, bez iskustva, ali iskreni", kao "grupa spasilaca, koji će da spasavaju Ukrajinu".

Foto: Tanjug/AP

"Tako je to bilo predstavljeno. A sada je to međunarodna grupa bandita, koji imaju nebrojenu količinu oružja, koje niko nikada nije kontrolisao. Ogromnu količinu novca, pasoše svih zemalja, što nije nebitno. Zapad im je poverio diverzione zadatke, a sada se taj monstrum nikome neće povinovati", prokomentarisala je Zaharova.

O napadima na HE Kahovku: To je predstava za zapadne sponzore

U drugom intervjuu za "RIA Novosti", portparolka se dotakla velikog broja tema, među kojima je i nedavni napad na hidroelektranu Kahovka u Hersonskoj oblasti.

Napad je izazvao velike poplave, što je dovelo do evakuacije više hiljada ljudi i teških ekoloških posledica.

- Razrušili su zemlju - industriju, ekonomiju, i to do te mere da je to nemoguće ispraviti. Spustili su se ispod nule, na najdublje moguće dno. I oni odlično shvataju da, ukoliko ta donatorska pomoć prestane na sekundu, da ih neće biti uopšte ni kao države, ni zemlje, ni kao zajednice. I zato oni pokazuju da su spremni da ruše bez granica. Pritom, oni sve to demonstriraju ne nama, što je jako bitno, već Zapadu. Radi se o monstrumu, koji se okrenuo protiv svog tvorca - rekla je ona.

- Nikakvi signali koji dolaze iz prirode, okoline ili predstavnika civilnog društva ne dopiru do njih.  Prekretnica u glavama ljudi koji se u SAD zalažu za produžetak borbi bi trebalo da bude hidroelektrana Kahovka. To je tačka posle koje nema povratka, a koju je kijevski režim prešao -  dodala je portparolka.

Foto: Tanjug/AP

Ona je pojasnila da je izlivanje reke poput Dnjepra veliki problem za čitav evropski kontinent koji je izazvao kijevski režim.

- Pokazali su da sada mogu sve. Nije im bitno kuda će otići ta voda, a ta voda o kojoj pričam je simbol. Danas je to voda, ali mi shvatamo da to može biti i biološko oružje, to mogu biti elementi hemijskog oružja, to mogu biti prljave nuklearne tehnologije. Njima je svejedno".

Interes kijevskog režima u svemu tome je, kako je rekla, "sopstveno preživljavanje, ako se uzme u obzir da su sve ostalo oko sebe uništili". "Pribili su ih ka zidu" i sada rada sve kako bi im dali više oružja, novca i podrške, pokazujući ujedno na šta su sve spremni ako prestanu da im pružaju podršku.

O istrazi napada na Kahovku: Potrebno je da se ona vodi pred očima celog sveta

Zaharova je istakla da je Kijev odmah odbio međunarodnu istragu napada na hidroelektranu, i da je umesto o njoj počeo da govori o Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u Hagu, koji je ranije ove godine, podsetimo, izdao i poternicu za predsednikom RF Vladimirom Putinom.

Foto: Tanjug/AP

MKS je još jedan instrument NATO-a, "struktura koju koriste protiv nas kako bi vodili taj hibridni rat". Ukrajina se odvojila od međunarodnog prava, te i nije zainteresovana za međunarodnu istragu, objasnila je ona.

Ipak, kako je dodala, "nema sumnje da je neophodno da dođe do istrage terorističkog čina, ekstremizma, kao i da je neophodno da to bude učinjeno pred očima celog sveta". "Naši kompetentni organi već rade na tome", poručila je predstavnica MSP-a RF.

O napadu na cevovod Toljati-Odesa

Cevovod za amonijak Toljati-Odesa imao je ključan značaj za prehrambenu sigurnost u svetu, o kojoj na Zapadu tako mnogo govore, prokomentarisala je Zaharova.

"Za godinu dana preko njega je bivalo isporučeno dva miliona tona materijala za proizvodnju đubriva, što je bilo neophodno ili dovoljno da se nahrani 45 miliona ljudi".

Cevovod je bio važan deo sporazuma o žitu, ali je bilo očigledno da se pažnja poklanja samo žitaricama, koje su izazvale disbalans u svetu, umesto da potpomognu situaciji, dodala je portparolka.

"Postoji zaista puno elemenata (sporazuma o žitu) koji se ne ispunjavaju", zaključila je.

Zaharova je istakla da Moskva ni ovaj put neće odustati od kompenzacije za napad na cevovod za amonijak, ali, dodaje, da je preko potrebna istraga pod znakom pitanja, "jer će kijevski režim ponovo sve da blokira".