Ovo je samo početak! Kijev uspešno ubada nožem u srce Rusije: Napadi na Moskvu sve učestaliji

Prvi napad dronom na Moskvu bio je spektakularan pogodak: jedna za drugom dve male letelice su nesmetano doletele do Kremlja i udarile u kupolu tamošnje Senatske palate. To je pre svega bio simboličan ubod nožem u srce ruske prestonice, koji je najverovatnije u noći 3. maja izvršila Ukrajina.

Od tada su napadi na Moskvu učestali: bespilotne letelice su već četiri puta pogodile moskovsku višespratnicu u kojoj se nalaze dva ruska ministarstva. Protekle nedelje ukrajinski dronovi gotovo svakodnevno gađaju Moskvu. Bespilotni objekat koji se približavao sa istoka oboren je u blizini grada 28. avgusta, saopštilo je u ponedeljak rusko Ministarstvo odbrane.

"Signalni efekat"

Ukrajina svojim napadima dronovima postiže niz ciljeva, kažu analitičari. Jedan od njih je „šalje snažnu medijsku poruku – kako svetu tako i građanima – da Ukrajina nije pasivna, već da odgovara na rusku agresiju“, rekao je za Dojče vele izraelski vojni analitičar Sergej Migdal.

Ulrike Franke, analitičarka Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) u Parizu, za DV ističe još jednu stvar: ovo šalje signal da rat nije daleko i da bi mogao da dođe do Rusije.

Foto: Reuters

Migdal dodaje da su napadi takođe izvršili pritisak na rusko rukovodstvo da povuče više protivvazdušnih sistema sa fronta prema Moskvi. Jedan od ciljeva je da se izazovu nepromišljene, burne reakcije, na primer, „potonuće turskog teretnog broda iz frustracije, što bi onda stvorilo velike probleme Rusiji sa Erdoganom, što Moskva zapravo želi da izbegne“.

Paralisanje vazdušnog saobraćaja iznad Moskve – da li bi to moglo da funkcioniše?

Napadi dronova sve više primoravaju moskovske vlasti da zatvore vazdušni prostor iznad regiona glavnog grada. U ponedeljak je privremeno obustavljen i vazdušni saobraćaj na aerodromima u ruskoj prestonici.

- Napadi na Moskvu nemaju za cilj da ubiju veliki broj ljudi. To nije ni neophodno, niti bi bilo razumno. Cilj je blokiranje vazdušnog prostora i logističkih ruta, paraliza aerodroma i transporta. Da li to funkcioniše? Da, naravno - kaže izraelski vojni analitičar Igal Levin. Turkmenistan erlajns je prva avio-kompanija koja je do daljnjeg obustavila letove za Moskvu.

Ulrike Franke kaže da se stvarna šteta u Rusiji još ne može proceniti, jer zbog dronova aerodromi širom sveta moraju privremeno da prestanu sa radom, potpuno nevezano za rat. Ali moglo bi postati kritično ako dron napadne moskovski putnički aerodrom i ošteti piste, terminale ili čak civilne avione.

Foto: Tanjug

A Sergej Migdal kaže: „Predviđam da će to do kraja rata dovesti do toga da sve strane avio-kompanije izbegnu Moskvu. Neki to već počinju da rade“.

„Rupe“ u odbrani oko Moskve

S obzirom na to da nema dovoljno podataka, stručnjaci se ne slažu o tome koliko su uspešni ukrajinski napadi dronovima i koliko dobro funkcioniše ruska protivvazdušna odbrana oko Moskve.

- Ne znamo koliko je dronova zaista presretnuto“, kaže Ulrike Franker. Svakako bi bilo pogrešno predstaviti situaciju kao da „ovi napadi nisu ništa - smatra ekspert ECFR-a iz Pariza. Ona misli da je to "igra mačke i miša" u kojoj se dve strane stalno prilagođavaju mogućnostima druge strane.

Međutim, sama činjenica da dronovi stižu do Moskve predstavlja „problem” za Rusiju, rekao je za DV izraelski vojni ekspert Dejvid Šarp. „U idealnom slučaju, takvi napadi bi i dalje bili suzbijani na granici sa Ukrajinom ili na otvorenom terenu, a ne samo u gradu“, objašnjava Šarp.

Ukrajinski vojni analitičar Mihail Samus iz Praga kaže da postoje rupe u protivvazdušnoj odbrani Moskve iako je prestonica trebalo da bude najbolje obezbeđen region u Rusiji čak i za vreme Sovjetskog Saveza. Ruska protivvazdušna odbrana je fokusirana na „tradicionalne mete“, poput balističkih projektila, a manje na male leteće objekte, kao što su ukrajinski dronovi UJ-22 i Bober (Beaver).

Foto: twitter.com/telegram

- Tako mali objekti uglavnom nisu napravljeni od metala, već od kompozitnih materijala. Oni lete složenim putanjama i stoga su generalno izazov za svaki protivvazdušni sistem - objašnjava ukrajinski stručnjak.

Ali u svakom slučaju postoje rupe u odbrani šireg područja oko ruske prestonice. „Da biste oborili metu, prvo morate da je identifikujete. Detektuju ga radarske stanice – idealno ujedinjene u zajedničko radarsko polje. Ali izgleda da Rusija nema takvo polje. Protivvazdušni sistemi otkrivaju pojedinačne objekte, ali ne pokrivaju ceo region“, kaže Samus za DV.

Zbog toga ukrajinska strana prvo lansira bespilotnu letelicu za otkrivanje pojedinačnih radarskih stanica, a zatim, kada pronađe rupe, šalje dronove „duboko u rusku teritoriju, gde je gustina protivvazdušnih sistema manja nego u graničnim oblastima“, rekao je Samus. objašnjava.

Ako je bespilotna letelica već stigla do Moskve, onda su na raspolaganju samo „sistemi poslednje šanse“, kao što je ruski protivvazdušni raketni sistem kratkog dometa Panzir, kaže Sergej Migdal. Međutim, protivvazdušna odbrana tada ima samo 15 do 30 sekundi da eliminiše dron pre nego što stigne do cilja, ukazuje ekspert.

Foto: Tanjug

Šta ako uleti 300 borbenih dronova?

Ukrajini očigledno nedostaju rakete dugog dometa, kao što su ruske vođene rakete tipa Kalibr ili čak hipersonične rakete Kinžal. Zato su napadi dronovima samo „taktika slabije strane“, kaže Izraelac Sergej Migdal, koji živi u Londonu. Na kraju krajeva, većina dronova nosi samo nekoliko kilograma eksploziva.

"U tom smislu, značaj ovih napada je relativno mali: oni neće zatvoriti ruske aerodrome ili rusko vazduhoplovstvo. U praktičnom smislu, dronovi se više isplate na frontu", dodaje on. Ali uprkos ovom relativno malom uticaju, stručnjaci očekuju da će se napadi dronovima na rusku prestonicu povećati. „Ovo je samo prolog“, kaže Dejvid Šarp. „Prvi čin bi bio napad sa 25 dronova u isto vreme“, dodaje on. Sergej Migdal ide dalje: „Šta ako ne tri, već 33 ili 300 borbenih dronova dođu sa svih strana?“

Ukrajina bi mogla da iskoristi takve napade dronova da, na primer, trajno zatvori moskovske aerodrome. To bi bila velika pobeda Kijeva i poraz Rusije, kaže Migdal.

Takva situacija bi naterala Kremlj da razmisli u kom pravcu Rusija želi da ide – „ka kompromisu i pregovorima ili nepromišljeno i punom snagom ka iznenadnoj, neprimerenoj reakciji“, zaključuje izraelski vojni ekspert Sergej Migdal.