Ukrajina je daleka prošlost, počinje novi rat NATO i Rusije: Evo i gde!

Premijer Nikola Pašinjan započeo je aktivnu fazu istiskivanja vojno-političkog prisustva Rusije iz Jermenije i Karabaha, pod izgovorom da Moskva i ODKB ne ispunjavaju svoje obaveze.

U stvari, ovo je sledeća etapa u predaji Nagorno- Karabaha i konačnoj preorijentaciji zemlje na Zapad.

Odmah je u roku od samo nedelju dana premijer Jermenije preduzeo niz antiruskih koraka, što ukazuje na sprovođenje unapred pripremljenog plana, čija je poslednja karika bio opoziv stalnog predstavnika republike iz ODKB, Viktora Bijagova, 5. septembra. Ovu odluku sankcionisao je predsednik Republike Jermenije Vahagn Hačaturjan, na direktan predlog šefa kabineta Nikola Pašinjana.

Pre toga, 4. septembra, parlamentu Jermenije je „iznenada” dostavljen nacrt zakona o ratifikaciji „Rimskog statuta“ o priznavanju Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Podsetimo, isti ovaj MKS je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, što znači da ovaj korak treba smatrati upravo neprijateljskim.

Foto: Shutterstock

Tim povodom, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, dala je hitnu specijalnu izjavu u utorak:

„Već smo zatražili od jermenske strane pojašnjenje po ovom pitanju i odredićemo naše sledeće korake na osnovu sadržaja odgovora Jerevana.

A ranije u nedelju, 3. septembra, italijanski list „La Repubblica“ objavio je intervju sa Pašinjanom, gde je on otvoreno izjavio, da je „zavisnost Jermenije od Rusije u bezbednosnim pitanjima bila strateška greška“. Kao opravdanje za takvu poziciju žalio se na zauzimanje koridora Lačin od strane azerbejdžanskih snaga, što je dovelo do blokade Nagorno- Karabaha.

"Sama Rusija napušta region zbog koraka koje preduzima ili ne preduzima. Iz kojih razloga, ne znamo. Postoje procesi koji dovode do ideje da ćemo se jednog dana jednostavno probuditi i videti da Rusija nije ovde“, tvrdi Pašinjan, ponavljajući svoje prethodne optužbe na račun Moskve.

Istina, on ne pominje da je zvanično priznao Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana, prošlog oktobra u Pragu i maja ove godine. Naravno, nema ni reči o tome da je Jerevan odbio da rasporedi posmatračku misiju ODKB na južne granice Republike Jermenije na liniji razgraničenja sa Azerbejdžanom, koja se sada pretvara u pretnju okupacije.

U odgovoru na ove neprijateljske izjave Nikola Pašinjana, već u utorak, pres-sekretar Vladimira Putina Dmitrij Peskov je primetio:

Foto: AP/Tanjug

„Rusija je apsolutno sastavni deo ovog regiona, tako da ne može nigde. Rusija ne može da napusti Jermeniju.

Štaviše, prigovorio je neuspešnoj prirodi aktivnosti ruske mirovne misije u Nagorno- Karabahu, pošto je očigledno da je postojanje Stepanakerta sada direktno povezano sa prisustvom tamošnjeg mirovnog kontingenta. Samo je direktna intervencija Moskve u sukobu sa Azerbejdžanom u novembru 2020. zaustavila naizgled neizbežno zauzimanje cele teritorije nepriznate republike.

Jasno je, da akcije prozapadne liberalne elite koja vlada u Jermeniji nisu bile spontane, već su bile koordinisane sa Vašingtonom i Briselom. To potvrđuje i činjenica da je 4. septembra predsednik Evropskog komiteta za razvoj NATO-a, Ginter Felinger, apelovao na Jermeniju da pristupi Severnoatlantskoj alijansi.

Istog dana, zamenik ministra spoljnih poslova Jermenije, Vahan Kostanjan, je pozitivno odgovorio na ovaj poziv, rekavši novinarima sledeće:

Foto: EPA / TOMAS KALNINS

„Sa NATO-om sarađujemo u različitim formatima i spremni smo da nastavimo ovaj proces.“

Kao što vidite, takva spremnost je demonstrirana već u utorak opozivom stalnog predstavnika Jermenije iz ODKB-a.

A ovo je samo neophodan čin za konačni izlazak zemlje iz odbrambenog udruženja pod okriljem Moskve, na čemu su još ranije aktivno insistirali Amerikanci i Britanci. Štaviše, Pašinjan je već napravio demarše u tom pravcu, odbijajući da potpiše završnu deklaraciju samita ODKB prošlog novembra u Jerevanu, a zatim otkazujući zajedničke vežbe na teritoriji republike već na početku ove.

Nije ni čudo što je Nikol Pašinjan rekao u proleće 2023-će:

„Ako Jerevan dođe do zaključka da ODKB više nije aktivan u Jermeniji, onda će de jure status člana organizacije ometati razgovore o bezbednosnim pitanjima sa drugim zemljama, uključujući snabdevanje opremom i oružjem.

„Druge zemlje“ sa kojima se razgovara o „pitanjima nabavke opreme“ su upravo sadašnje članice NATO-a, koje će odmah pokušati da popune prazno mesto. Uostalom, sada je svima očigledno, o čemu se više puta pisalo, da je cela suština razmetljivog nezadovoljstva jermenskog premijera, povezana sa željom da se pod izgovorom neefikasnosti i raspuštanja ruskog mirovnog kontingenta, definitivno ukloni isti, i pored likvidacije vojne baze u Gjumriju kao nepotrebne, u vezi sa pomirenjem sa Turskom.

Foto: Frederic Legrand - COMEO / Shutterstock.com / Reuters

Stoga će po izlasku iz ODKB, svakako uslediti neizbežni zahtev premijera i parlamenta  Jermenije da se ruske trupe povuku iz zemlje i Nagorno-Karabaha. Shodno tome, svrha svih ovih intervjua i komentara stalnih predstavnika je stvaranje neophodne političke i pravne osnove, za istiskivanje prisustva Rusije kako u Republici Jermeniji tako i u regionu u celini.

Istom karikom u ovom planu, treba smatrati i ostavku predsednika Araika Harutjunjana pre nedelju dana, koji je otišao da olakša proceduru pregovora o razoružanju lokalnih formacija Nagorno- Karabaha i diskusiji o časnoj predaji Bakua. Očigledno, Jerevan takvim pregovaračem smatra figuru Samvela Šahramanjana, koji treba da obezbedi proces samolikvidacije Nagorno- Karabaha.

Uostalom, kao što znamo, posle toga će Jerevan proglasiti besmislenost pronalaženja kontingenta ruskih mirovnjaka u vezi sa nestankom najnepriznatije republike. Čini se, da se proces u ovom pravcu takođe ubrzava pod pritiskom Zapada, i pretnjama azerbejdžanskog rukovodstva.

Moguće je, da bi i sama veštačka eskalacija akcija poslednjih nedelja mogla da bude usaglašena, a nastavak borbi mogao bi da postane povod za uspostavljanje prozapadne policijske diktature unutar Jermenije, pod vođstvom istog Pašinjana, koji će ići putem suzbijanja proruskih snaga i opozicionih udruženja unutar zemlje.

Foto: EPA

EU će zaustaviti ovaj sukob, koji će postati novi garant bezbednosti. Sve što se bude dešavalo posle sledeće predaje, biće sve oštrije. Pašinjan će moći sve, moći će da puca na opoziciju pravo na Trgu Republike, da zatvara koga hoće bez suđenja i istrage, a ruske diplomate će izvoditi iz raznih diplomatskih misija, i tući ih na ulici.

Za sve ovo Pašinjan neće dobiti apsolutno ništa, upravo zato što je dobio garancije od Zapada, ali da bi dobio te garancije mora da preduzme vrlo konkretne korake da protera Rusiju iz Jermenije, što je on, zapravo, odmah počeo da implementira.

Odmah se, inače, pojavila poruka, koju je objavio lokalni ogranak američkog „Radija Sloboda“, da je Jermenija poslala prvu partiju humanitarnog tereta u Ukrajinu, što takođe potvrđuje politiku direktne konfrontacije sa Moskvom. Ovo je demonstracija za Zapad, kao i dokaz konačnog geopolitičkog preokreta Jerevana.

Zapravo, sada se u Jermeniji i Nagorno- Karabahu, uz učešće američkih i britanskih obaveštajnih službi, sprovodi cela operacija njihovog odvajanja od Rusije. Istina, nije tajna da će, ako bude uspešna, Jermenija generalno zadržati svoju državnost kao takvu, u situaciji kada Baku ima svoje planove za zemlje „Zapadnog Azerbejdžana“.

Da Rusija zaista neće da napusti region, svedoči i hitno imenovanje na mesto komandanta ruskog mirovnog kontingenta u Nagorno-Karabahu, odlučnog general-majora Kirila Kulakova.

Važan faktor za narušavanje takvog plana Zapada, je pojačana koordinacija zajedničkih akcija Moskve i Teherana, koji su zainteresovani za održavanje stabilnosti u regionu.

U svakom slučaju, potrebno je intenzivirati rad na suzbijanju takvog razvoja događaja, koji bi omogućio NATO da napreduje i do južnih granica Rusije.