Teško nama! Otvara se novo žarište pored Srbije?! Rat Rusije i Ukrajine preliva se preko granice, Evropi preti veliki unutrašnji sukob!

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Rumuniju 10. oktobra, ali poseta nije prošla u potpunosti kako je želeo, a planirani govor pred zakonodavnim telom zemlje otkazan je u poslednjem trenutku. Sam Zelenski se povukao iz govora, ali je pravi razlog bio otpor rumunske nacionalističke opozicione partije Unije za Uniju Rumunije (AUR), koja je zapretila protestima, piše "Forin Polisi".

Stranka je više nego udvostručila svoju podršku od parlamentarnih izbora 2020. godine. Ona takođe vodi u anketama za izbore za Evropsku uniju sledeće godine, iako su Ukrajina i Moldavija zabranile njenom lideru da uđe u svoje zemlje zbog navodnih veza sa Kremljom.

Zemlja se suočava sa prekretnicom, kako u pogledu njenog položaja u odnosu na Ukrajinu, tako i u smislu njenog položaja u Evropi. Nakon povratka kontroverznog slovačkog populiste Roberta Fica i njegovog kasnijeg pomeranja ka stavu bliže Mađarskoj u smislu otpora evropskoj podršci Kijevu, Bukurešt će se verovatno pokazati kao sledeće veliko političko bojno polje.

Osim što je status Bukurešta daleko važniji i značajniji od, recimo, Bratislave. Rumunija igra glavnu ulogu u pružanju humanitarne pomoći i snabdevanju Ukrajine vojnom opremom, ali što je najvažnije, ona je glavni saveznik u omogućavanju da žito stigne na svetska tržišta.

Foto: Printskrin Google maps

Više od polovine ukrajinskog žita je izvezeno preko Rumunije od početka ruske invazije prošlog februara. Odnosi Rumunije sa Kijevom su osetljivo pitanje na unutrašnjem i međunarodnom planu.

Potencijalni zaokret Rumunije će imati velike posledice na šire evropsko ekonomsko i političko okruženje, pošto će zemlja takođe igrati ključnu ulogu u evropskoj i globalnoj energetskoj bezbednosti u narednim godinama. Ovog juna, austrijska multinacionalna kompanija OMV i rumunska gasna kompanija Romgaz najavili su planove da ulože do 4 milijarde evra (oko 4,26 milijardi dolara) u razvoj polja prirodnog gasa u Crnom moru, projekat za koji kompanije veruju da bi mogao proizvesti najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Planirano je da razvoj infrastrukture počne sledeće godine, a očekuje se da će proizvodnja početi 2027. Važno je napomenuti da je razvoj ovog resursa ključan za ublažavanje ruskih pretnji na srednji rok.

Ključno oružje

Uspešan razvoj proizvodnje gasa u Rumuniji pruža mogućnost otupljivanja ključnog ekonomskog oružja koje je Kremlj upotrebio protiv Evrope uporedo sa ratom u Ukrajini. Uticaj strategije Kremlja bio je značajan, podižući inflaciju na vrhunce koji nisu viđeni decenijama.

Kremlj je jasno stavio do znanja da je voljan da cilja evropske ekonomije. Štaviše, povlačenje Kremlja iz Crnomorske inicijative za žito u julu imalo je mali uticaj na globalne cene žita, ali je podstaklo tenzije oko evropskih tržišta gasa, uključujući i spor STO protiv Mađarske, Poljske i Slovačke oko njihovih jednostranih ograničenja.

Foto: EPAIMAGES

Istovremeno, AUR i druge rumunske političke partije takođe su koketirale sa takvim aktivnostima. Ali gas je verovatno najznačajniji, sa paranoičnim globalnim tržištem koje je nervozno zbog bilo kakvih poremećaja u snabdevanju u doglednoj budućnosti.

Pre deset dana, evropske i svetske cene gasa su naglo porasle zbog sumnje na curenje gasovoda između Finske i Estonije, kao i pretnji štrajkovima u Australiji u avgustu. Dalji rast cena gasa preti da dodatno "stimuliše” inflaciju, što će pak zahtevati novo povećanje kamatnih stopa. O političkim i ekonomskim troškovima takvih mera ne treba mnogo raspravljati.

Zbog toga je za Ukrajinu, Evropu i širi Zapad od najveće važnosti da rumunski gas što pre poteče. Rusija, pak, ima sve razloge da se tome suprotstavi.

Ruska militarizacija Crnog mora, gde ona polaže pravo na teritorijalne vode koje se graniče sa Rumunijom svojom nelegalnom okupacijom i aneksijom Krima, je očigledna neposredna pretnja, ali ne i jedina. Rusija ima dugu istoriju korišćenja mreža uticaja i poslovnih partnera da bi stekla uporište u energetskim projektima širom Evrope, uključujući Rumuniju.

Foto: Reuters

Ruske kompanije već dugo investiraju u Rumuniji u metalni sektor i u ugljovodoniku i lučku industriju. Određeni broj rumunskih biznismena su takođe dugogodišnji partneri Kremlja. Prečesto su ove akcije prolazile ispod radara.

Na primer, rumunska naftna kompanija Grup Servicii Petroliere (GSP), koju kontroliše generalni direktor i predsednik Gabrijel Komanesku, ima dugu istoriju poslova sa Kremljom. Komanesku ne planira da napusti rusko tržište, uprkos pojačanim sankcijama nakon izbijanja rata.

Ili Evropa ili AUR

S druge strane, na političkom frontu, čak i pre uspona stranke AUR, rascepkani rumunski parlament bio je veoma nefunkcionalan i ostavio je zemlju na cedilu, bez kapaciteta da se nosi sa korupcijom i potencijalnim ruskim uticajem. Kratak savez između USR i PNL propao je nakon samo devet meseci.

Rumunija je imala četiri premijera u poslednje tri godine, a najnovije koalicije okupile su PNL i PSD. Poslednju vladu, formiranu u junu 2023., predvodi lider PSD-a Marsel Čolaku, koji je i sam svojevremeno bio pod istragom za potencijalnu korupciju.

U međuvremenu, mnogi Rumuni napuštaju umerene, mejnstrim partije i okreću se AUR-u, populističkom Savezu za Uniju Rumunije, povlačeći ceo politički diskurs u zemlji udesno, ignorišući probleme korupcije. Evropa, ako namerava da deluje, mora da deluje sada, kako bi se proaktivno uključila u rešavanje političkih problema Rumunije. U suprotnom, umesto njih će to uraditi AUR – i Kremlj.