Evo ko trlja ruke dok deca ginu! Zbog rata u Izraelu oni će profitirat kao nikada do sada! Trag krvavog novca vodi do...

Tokom sastanka o poslovnim rezultatima u trećem kvartalu ovog meseca, analitičari “Morgan Stenlija” i TD banke primetili su ovu potencijalno profitabilnu eskalaciju sukoba i postavljali “neobično otvorena pitanja” o finansijskoj koristi od rata između Izraela i Hamasa, piše “Gardijan”.

List navodi da broj mrtvih – do sada preko 8.000 Palestinaca i 1.400 Izraelaca – nije bio na umu Kaja von Rumora, izvršnog direktora i višeg analitičara specijalizovanog za vazduhoplovnu industriju američke multinacionalne banke TD Kauen. Njegovo pitanje je bilo vezano za pozitivnu stranu za “Dženeral dajnemiks”, kompaniju za vazduhoplovstvo i oružje u kojoj odeljenje za upravu imovine TD-a ima više od 16 miliona dolara u akcijama.

"Hamas je stvorio dodatnu potražnju"

Američki predsednik Džo Bajden tražio je od Kongresa 106 milijardi vojne i humanitarne pomoći za Izrael i Ukrajinu i humanitarnu pomoć za Gazu. Novac bi mogao da bude dobar po vazduhoplovni i oružani sektor, koji je imao skok vrednosti od sedam procentualnih poena neposredno nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra i početka izraelskog bombardovanja Gaze u znak odgovora.

- Hamas je stvorio dodatnu potražnju, imamo ovaj zahtev od 106 milijardi dolara od predsednika. Možete li da nam date opštu predstavu u smislu područja za koja mislite da bi mogla da vide dodatno ubrzanje potražnje? – upitao je Von Rumor na razgovoru “Dženeral dajnemiksa” 25. oktobra, prema “Gardijanu”.

Foto: Shutterstock

- Znate, situacija u Izraelu je očigledno užasna, iskreno, i razvija se dok govorimo. Ali mislim da ako pogledate potencijal povećane potražnje koji proizilazi iz toga, najveći koji treba istaći i koji se zaista izdvaja je verovatno na strani artiljerije – odgovorio je Džejson Ejken, izvršni potpredsednik kompanije za tehnologije i glavni finansijski direktor.

Sledećeg dana je Von Rumor dodelio preporuku “kupiti” na akcije “Dženeral dajnemiksa”, navodi “Gardijan”.

"Imate opremu za Ukrajinu, PVO za Izrael, popunjavanje zaliha za oboje"

Šefica odeljenja za istraživanje vazduhoplovnog i odbrambenog kapitala “Morgana Stenlija” Kristin Livag zauzela je sličan pristup tokom razgovora o finansijskim rezultatima “Rejtiona” 24. oktobra.

- Gledajući ovo (zahtev Bele kuće za dodatno finansiranje od 106 milijardi dolara), imate opremu za Ukrajinu, vazdušnu i protivraketnu odbranu za Izrael i popunjavanje zaliha za oboje. Izgleda da se to sasvim fino uklapa u portfolio “Rejtion odbrane” – rekla je Livag, čiji poslodavac drži preko tri milijarde dolara u akcijama “Rejtiona”, što je 2,1 odsto vlasničkog udela u kompaniji za oružje.

Foto: Shutterstock/EPA

- Dakle koliki se deo ove prilike odnosi na kompaniju i ako se dolari prisvoje, kad biste najranije mogli da vidite da se ovo pretvara u prihod? – upitala je.

- Mislim da ćete zaista u čitavom portfoliju “Rejtiona” videti korist od ovog obnavljanja zaliha… povrh onog što mislimo da će biti povećanje gornje linije (budžeta Ministarstva odbrane) – odgovorio je Greg Hejs, predsednik i izvršni direktor “Rejtiona”.

Zarada i ljudska prava

“Gardijan” navodi da su ovi komentari naizgled u suprotnosti sa “saopštenjem o ljudskim pravima” svake kompanije i eksplicitnom podrškom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Vodećih princima o poslovanju i ljudskim pravima UN (UNGP).

Sem bešćutne, opuštene diskusije o finansijskim koristima udaljenog oružanog sukoba, oni otvaraju pitanje da li se ovi glavni institucionalni akcionari oružanih deonica pridržavaju sopstvene politike ljudskih prava.

“Mi vršimo svoj uticaj sprovođenjem naših poslovnih operacija na načine koji traže poštovanje, zaštitu i promovišu čitav niz ljudskih prava kako su opisana u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN. Iako verujemo da vlade širom sveta snose primarnu odgovornost za čuvanje ljudskih prava, priznajemo korporativnu odgovornost za poštovanje ljudskih prava artikulisanu u UNGP”, navodi se u saopštenju o ljudskim pravima “Morgana Stenlija”.

Foto: Shutterstock, Reuters

“Posvećenost poštovanju ljudskih prava TD-a je u skladu sa korporativnom odgovornošću za poštovanje ljudskih prava kao što je navedeno u UNGP. Od 2018. sprovodimo pregled trenutnih praksi i procedura i nastavljamo da radimo na integraciji UNGP u čitavoj banci”, navodi se u saopštenju o ljudskim pravima TD-a.

"Jasni principi UNGP"

Ali, svega tri dana nakon početka rata između Izraela i Hamasa, savet za ljudska prava UN izdao je upozorenje da “već postoje jasni dokazi da su ratni zločni možda počinjeni u poslednjoj eksploziji nasilja u Izraelu i Gazi, i svi koji su prekršili međunarodno pravo i targetirali civile moraju da se drže odgovornima za svoje zločine, kako je danas saopštila Nezavisna međunarodna istražna komisija UN za okupiranu palestinsku teritoriju, uključujući Istočni Jerusalim i Izrael”.

“Komisija prikuplja i čuva dokaze o ratnim zločinima koje su počinile obe strane od 7. oktobra 2023, kad je Hamas pokrenuo kompleksni napad na Izrael a izraelske snage odgovorile vazdušnim udarima na Gazu”, rekli su iz Saveta za ljudska prava u proceni koju su podelili Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč.

Foto: Reuters

- UNGP su jasni u svojim očekivanjima od kompanija da poštuju ljudska prava u svom lancu vrednosti… Za banke to uključuje osiguranje da njihovi klijenti ili kompanije u koje inače investiraju ne uzrokuju niti doprinose kršenju ljudskih prava ili međunarodnog humanitarnog zakona. Ako banka investira u proizvođača oružja koji snabdeva oružjem države koje ga koriste u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava ili međunarodnog humanitarnog zakona, prema UNGP, banka je odgovorna da deluje da spreči više kršenja, te ublaži postojeći uticaj na ljudska prava – rekao je Kor Uds, vođa programa za humanitarno razoružanje, poslovne konflikte i ljudska prava nevladine organizacije “Paks for pis” sa sedištem u Holandiji.

"Deklaracija dobra onoliko koliko je tumači vlada domaćina - a to su SAD"

Ali, UN neće biti pravni arbiter o tome da li su američke kompanije učestvovale u kršenjima ljudskih prava, što je ključna rupa u pravilima za institucionalne investitore i kompanije za proizvodnju oružja.

- Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je dobra samo onoliko koliko je tumači vlada domaćina, u ovom slučaju SAD. Ti analitičari mogu da se osećaju bezbedno znajući da američka vlada nikad neće tumačiti taj zakon na takav način da će biti sprečeni da izvoze oružje u zemlju na koju SAD nemaju potpuni embargo, što verovatno ionako neće imati nikakve veze sa zakonom o ljudskim pravima – rekla je Šejna Maršal, stručnjak za finansije i trgovinu oružjem i pomoćnik direktora Instituta za bliskoistočne studije Univerziteta Džordž Vašington.

Kako je naveo “Gardijan”, iz “Morgana Stenlija” i TD banke još nisu komentarisali ove navode.