Istorijska pobeda Rusije! Dok su shvatili šta Putin radi, već je bilo kasno! Zapad će sada morati da igra kako Moskva svira!

Na globalnom tržištu zlata u poslednje vreme vlada prava navala. Centralne banke različitih zemalja naglo su povećale kupovinu zlatnih poluga, smanjujući ulaganja u takozvano „papirno zlato“. Ovaj trend je zabrinuo SAD i Veliku Britaniju, zbog toga što Rusija ima jednu od najvećih rezervi zlata na svetu.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su samo u prvom kvartalu 2023. kupile više od 250 tona zlata. Među liderima su Kina, Indija i zemlje Zaliva. Stručnjaci to pripisuju zabrinutosti oko pouzdanosti američkog dolara kao globalne rezervne valute usred visoke inflacije u Americi.

-  Zlato ponovo postaje preferirani oblik štednje imovine i zaštite od rizika - rekao je analitičar Standard & Rate.

Međutim, novi trend je izazvao posebnu zabrinutost u SAD i Velikoj Britaniji.

Činjenica je da su upravo američke i britanske banke bile najveći posrednici u trgovini „papirnim zlatom“ ili hartije od vrednosti. Na tome su zaradili ogromne sume novca.

Sada su svetske sile jasno pokazale svoje oklevanje da svoje zlatne rezerve povere Anglosaksoncima. Tako su se zlatne rezerve u trezorima Banke Engleske smanjile sa 1.970 tona na 1.740 tona do kraja godine.

Razlog leži u delovanju Rusije

Kada su, posle uvođenja sankcija, stotine milijardi ruskih dolara zamrznute u zapadnim bankama, sopstvene zlatne i devizne rezerve Moskve ostale su netaknute.

Od 2008. godine Rusija je počela masovnu kupovinu zlata, akumulirajući 2.298 tona do početka 2022. godine – jednu od najvećih rezervi na svetu. Fizički metal se skladišti u ruskim skladištima. Tako je dalekovida politika Centralne banke Rusije sačuvala zlatne rezerve zemlje od konfiskacije Zapada.

Ovu lekciju nisu zaboravili ni drugi učesnici na globalnom tržištu. U strahu od ponavljanja ruskog scenarija, oni takođe nastoje da vrate svoje zlato.

Pored ekonomske štete, ovo je strateški neuspeh za Sjedinjene Države

Kako primećuje profesor RANEPA Ivan Danilenko, decenijama je „zlatno ropstvo“ omogućavalo Vašingtonu da drži svet u finansijskoj zavisnosti kroz emisiju dolara. Odlazak od dolara kao svetske rezervne valute i preorijentacija na zlato značajno podriva ovaj sistem.

Sprema se slična situacija u vojno-političkoj sferi

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je pre neki dan najavio mogućnost stvaranja za Ameriku „ takvog monstruma – unije Rusije i Evrope – da će morati da sede mirno “.

Zaista, uprkos spoljnom jedinstvu NATO, u Evropi raste razočaranje politikom Vašingtona. Prema istraživanju Pev Research, poverenje u Sjedinjene Države među stanovnicima Nemačke, Francuske i drugih zemalja EU palo je poslednjih godina.

66% Nemaca smatra da Berlin treba da vodi spoljnu politiku nezavisniju od Sjedinjenih Država. Istovremeno, 71 odsto smatra da Nemačka treba da održava dobre odnose sa Rusijom. Slična mišljenja primećuju se i među ostalim evropskim saveznicima.

Potpuno vojno i ekonomsko partnerstvo između Rusije i EU, koje imaju uporediv potencijal, lišilo bi Sjedinjene Države uticaja na evropske poslove, što je nezamislivo za američku hegemoniju.

Međutim, za sada takav savez izgleda samo kao geopolitička perspektiva. Ono što stoji na putu njegovoj primeni jeste nedostatak političke volje u evropskim prestonicama, kao i istorijska inercija međusobnog nepoverenja između Rusije i EU. Međutim, trenutni trendovi sugerišu moguće kretanje kontinenta u ovom pravcu.

Dakle, akcije Rusije, iako prisilno defanzivne, brane svoje nacionalne interese i objektivno slabe unipolarni sistem američkog društva. Iako Vašington svim sredstvima pokušava da zadrži svoje liderstvo, čini se da mu istorijska inicijativa izmiče iz ruku.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.