Ovde je Bogorodica živela do poslednjeg dana ovozemaljskog života: Većini se isto dešava kad uđu u kuću

Na dan kada je Presveta Bogorodica predata na službu Bogu koji vernici praznuju danas, 4. decembra kao Vavedenje, donosimo priču iz turskog grada Efesa gde je, prema predanju, Bogorodica živela posle Hristovog raspeća.

Kompleks u kome se nalazi kamena prizemna kuća na padini planine Bulbul iznad Efesa, danas je veoma posećeno mesto hodočasnika iz svih krajeva sveta.

Ovo sveto mesto obišla je i ekipa Informera na poziv Ministarstva kulture i turizma Turske. 

Prema hrišćanskoj tradiciji i Novom zavetu, kada je Isus bio na krstu, poverio je brigu o svojoj majci Mariji svom učeniku apostolu Jovanu. 

Jovan je došao sa Marijom u Efes, primorski grad koji je bio važan centar u to doba.

Kako je Efes u to vreme bio pod vlašću Rimskog carstva, a loklano stanovništvo verovalo u kult boginje Artemide, Jovan je sagradio dom Mariji na skrovitom i tihom mestu u šumi planine Bulbul.  

Tu je provela ostatak ovozemaljskog života u molitvama okružena prirodom.

Ovo mesto otkriveno je, međutim, tek u 19. veku zahvaljujući neprestanim vizijama nemačke monahinje Ane Katarine Emerih iz Nemačke. Ona je toliko jasno "videla" Devicu Mariju i okruženje u kome je živela da je do detalja opisala ovo mesto. Po tom opisu najpre je francuski sveštenik Abat Žilijen Guje pronašao malu kamenu građevinu na brdu iznad Efesa 18. oktobra 1881. godine, ali njegovo otkriće nije shvaćeno ozbiljno u to vreme. 

Kasnije, 29. jula 1891. godine, dva lazaristička misionara, otac Pulin i otac Jung, došli su do iste građevine, koristeći isti izvor kao vodič. Saznali su da lokalno hrišćansko stanovništvo iz obližnjeg sela već dugo poštuje ruševinu pod nazivom "Panaja Kapulu" (Panaya Kapulu - "Vrata Bogorodice"). 

Ovo mesto je prihvaćeno kao mesto hodočašća, a 1951. godine papa Pije XII je dodelio Kući Device Marije status Svetog mesta. 

Kuća je tokom 20. veka obnovljena i svakodnevno na poklonjenje dolaze vernici i turisti iz celog sveta, koji kruzerima pristaju u Izmir.

- Devica Marija zauzima važno mesto u svetoj knjizi muslimana Kuranu. Pominje se 34 puta i Turci u njenu kuću dolaze da pokažu poštovanje - kaže turistički vodič Dilek Ajdeniz. 

 

Kroz zelenilo od ulaza vode lepo uređene staze uz koje se na više jezeka nalaze table sa informacijama. 

Nad čitavim kompleksom vlada mir koji, sasvim je sigurno, dolazi iz dubokog poštovanja prema svetom mestu. 

 

U neposrednoj blizini kuće kraj staze nalazi se i kip Bogorodice. Tu obično svi zastanu pa nastave u tišini. 

Ispred ulaza u prizemnu kuću od kamenih blokova formira se red bez buke. Ulazi se u malu nišu, gde možete ostaviti donaciju i uzeti sveće koje se pale po izlasku, s druge strane. Unutra nije dozvoljeno fotografisanje, nema nameštaja, a u centralnom delu nalazi se oltar sa kipom Bogorodice.

Pred njom, normalno je, kažu, da vas obuzme neopisiv osećaj zbog koga suze neobjašnjivo same poteku niz lice. 

Niže, ispod kuće, nalazi se nekoliko uređenih mesta na koje možete zapaliti sveće, svako prema svojim običajima, i opet, čekajući u redu. 

Još niže, je česma, izvor vode koji je tu, otkad je i ova građevina. Nije za piće, ali, pričaju, valja se bar umiti. Ispred njega, je veliki kameni zid prekriven uvezanim ceduljicama na koje je svaki posetilac zapisao želju i ostavio je.  

Prema pričama koje se mogu čuti od vodiča, Bogorodica je sahranjena u jednoj pećini, nedaleko od kuće, a kada su želeli da njene mošti prebace na drugo mesto, njih nije bilo na tom mestu.

Bogorodica, Devica Marija, Meryem Ana Ev - bdi nad nama i čuva nas...  

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.