Zbrisaće Moskvu! Pentagon razvija "čudovište" 24 puta jače od nuklearke iz Hirošime: Objavljene simulacije bombardovanja Rusije

Objavljene su mape koje pokazuju razaranja koja bi mogla biti izazvana ako se na Moskvu baci nova vrsta nuklearne bombe, koju tajno razvija Bajdenova administracija, piše Dejli mejl.

Pentagon je ove nedelje saopštio da razvija novu nuklearnu „gravitacionu bombu“ koja je 24 puta snažnija od nuklearne bombe detonirane u Hirošimi.

B61-13 je 13. varijanta porodice B61 'gravitacionih bombi', koje padaju na svoju metu umesto da budu vođene.

Gravitacione bombe su nevođene, ali ova nova bi imala opremu koja će pomoći u nišanu i obezbediti veću preciznost.

Simulacija koja koristi Nukemap procenjuje da bi bomba B61-13 od 360 kilotona koja bi eksplodirala iznad Moskve dovela do stotina hiljada žrtava, skoro milion povređenih i velike štete na miljama okolo.

Iako tačna eksplozivna snaga B61-13 nije otkrivena, nova bomba će verovatno imati istu eksplozivnu snagu kao i njena prethodnica, B61-7 iz doba hladnog rata, procenjenu na 360.000 tona, sa radijusom eksplozije od približno 50 kilometara.

Da je pao iznad Moskve, B61-13 bi verovatno izazvao značajna razaranja sa oko 300.000 mrtvih i 870.000 povređenih.

Foto: Nukemap

Sve u krugu od jednog kilometra od mesta detonacije bombe bi bilo zahvaćeno vatrenom kuglom, a eksplozija bi srušila zgrade i verovatno ubila sve ostale u krugu od dva kilometra.

Oni u radijusu od 3 kilometra od mesta detonacije takođe bi patili od visokog nivoa radijacije koja bi ih verovatno ubila u roku od mesec dana. Još 15 odsto preživelih umrlo bi od raka kasnije u životu.
Oni u zgradama verovatno ne bi prošli ništa bolje s obzirom na požare i urušavanje zgrada, kao i na „obične“ povrede.

Detonacija bi stvorila ogromnu vatrenu loptu više od šest kilometara u radijusu, stvarajući uraganske vetrove iznad 100 stepeni Celzijusa.
Stručnjaci veruju da bi vatra takođe trajala više od šest sati, stvarajući smrtonosno okruženje za više od 100 kilometara - područje oko 10 do 15 puta veće od one izgorele u Hirošimi, prema Vaging Peace, organizacija za ljudska prava.

Pre svega, nova bomba je namenjena odvraćanju, istovremeno pružajući „dodatne mogućnosti“ protiv određenih vojnih ciljeva.

Pentagon je objasnio da razvoj novog moćnog oružja treba da „ojača odvraćanje protivnika i bezbednost saveznika” tako što će predsedniku Bajdenu obezbediti „dodatne sposobnosti protiv određenih težih i većih vojnih ciljeva”.

 

 

Pomoćnik ministra odbrane za svemirsku politiku Džon Plam objasnio je razvoj nove bombe, opisujući je kao „odraz promenljivog bezbednosnog okruženja i rastućih pretnji potencijalnih protivnika“.

Sjedinjene Države imaju odgovornost da nastave da procenjuju i raspoređuju sposobnosti potrebne za verodostojno odvraćanje i, ako je potrebno, odgovor na strateške napade i uveravanje naših saveznika“, rekao je on.

Projekat će u suštini koristiti istu bojevu glavu B61-7 postavljenu u novo kućište.

Za razliku od starijeg modela, nova bomba će imati moderne bezbednosne i kontrolne karakteristike i unapređeni rep koji će joj pomoći da padne i pogodi metu.

Ranija bojeva glava je proizvedena od 1980-ih do ranih 1990-ih, pre nego što je ukinuta pod administracijom Džordža V. Buša.

Obamina administracija je odobrila razvoj B61-12, a prva jedinica je proizvedena u novembru 2021. godine.

 

- Program B61-12 je bio kontroverzan zbog svoje visoke cene. Procenjeno je da će koštati 4 milijarde dolara u 2010. godini, ali je procena Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost porasla na 8 milijardi dolara 2012. godine, a Ministarstvo odbrane je procenilo troškove na 10,4 milijarde dolara 2013. godine, prema izveštaju u Biltenu atomskih naučnika.

 

Novi komplet vođenog repa koštaće još 1,8 milijardi dolara, a integracija na pet različitih aviona koštaće stotine miliona više.

Program B61-12 je verovatno najskuplji program nuklearne bombe u istoriji SAD do sada.

B61-13 će imati dva glavna sklopa: sklop bombe i sklop za navođenje repa.

Komplet za rep je opremljen sa četiri pokretna peraja i usisom repa.

„B61-13 bi iskoristio prednosti sadašnjih, uspostavljenih proizvodnih mogućnosti koje podržavaju B61-12 i inkorporirale bi moderne bezbednosne, zaštitne i tačne karakteristike B61-12“, navodi Ministarstvo odbrane u oktobru.

'B61-13 bi mogao da bude isporučen modernim avionom, jačajući odvraćanje protivnika i sigurnost saveznika i partnera pružajući predsedniku dodatne opcije protiv određenih težih i većih vojnih ciljeva.

„Zamenio bi neke od B61-7 u trenutnim nuklearnim zalihama i imao bi snagu sličnu B61-7, koja je veća od snage B61-12.“

Međutim, zvaničnici su istakli u saopštenju da nikakve konkretne pretnje nisu podstakle razvoj B61-13.

SAD trenutno imaju oko 3.700 nuklearnih bojevih glava, od kojih je 1.419 raspoređeno.

 

 

SAD su sada angažovane u svojim najambicioznijim naporima razvoja nuklearnog oružja od Drugog svetskog rata.
Potrošiće više od 750 milijardi dolara u narednoj deceniji da obnovi skoro svaki deo svoje zastarele nuklearne odbrane, pošto su neki sistemi i delovi stari više od 50 godina.

Prošlog meseca se pokazalo da je Kina prikupila najmanje 500 operativnih nuklearnih bojevih glava, više nego što su SAD ranije verovale.

Pentagon je u svom godišnjem izveštaju o vojnoj moći Kine izvestio da je Peking ubrzao proizvodnju i da će je udvostručiti do kraja decenije.

Ovo otkriće predstavljalo je dalji udarac odnosima između dve najveće svetske ekonomije, koje su već na najnižoj tački u dugo vremena.

Pored kineskog nuklearnog udara, tenzije rastu oko niza pitanja, uključujući agresivnost Pekinga prema Tajvanu, njegove vojne aktivnosti u Južnom kineskom moru, trgovinu i ljudska prava.

Peking je posvećen politici 'bez prve upotrebe' nuklearnog oružja, što znači da nikada neće pokrenuti preventivni udar.

SAD se ne pridržavaju politike „bez prve upotrebe“ i kažu da bi nuklearno oružje bilo korišćeno samo u „ekstremnim okolnostima“, piše Dejli mejl.