Ponavlja se! Da li je Putin ponovo izgubio kontrolu? Hiljade ljudi pravi haos širom zemlje, otkriveno zašto policija ne reaguje

Kao što se dogodilo nakon Prigožinove pobune, čini se da je Vladimir Putin privremeno izgubio kontrolu.

Nekoliko hiljada besnih muškaraca upalo je 29. oktobra na aerodrom u Mahačkali, glavnom gradu Dagestana na pretežno muslimanskom severnom Kavkazu u Rusiji, izvestio je Fajnenšel tajms.

 Tražili su Jevreje za koje se verovalo da su stigli iz Izraela. Policija nije delovala, slično kao tokom neuspele pobune Jevgenija Prigožina u junu. U drugom dagestanskom gradu, Hasavjurtu, rulja je tražila jevrejske izbeglice navodno smeštene u lokalnim hotelima.

U Karačajevo-Čerkeziji demonstranti su tražili deportaciju svih Jevreja iz republike. U Naljčiku, takođe na Severnom Kavkazu, zapaljen je jevrejski kulturni centar u izgradnji, a po zidovima su ispisani antisemitski grafiti.

Kao što se dogodilo nakon Prigožinove pobune, čini se da je Vladimir Putin privremeno izgubio kontrolu. Ovoga puta to se dogodilo na Kavkazu, gde je Putinov uspon na vlast počeo nemilosrdnim vojnim pohodima. U oba slučaja objašnjenje je isto: entuzijasti pokušavaju da pomognu vladi da odlučnije sprovodi svoju politiku, onako kako je tumači.

Sa Vagnerovom grupom to je značilo da se punom snagom bori protiv Ukrajine. Sa dagestanskom mafijom, to je značilo otvorenu podršku Palestincima u inat Zapadu i Izraelu. Aktuelni rat na Bliskom istoku nije prvi tokom Putinove duge vladavine, ali su posledice drugačije. Razlog leži u suštinski izmenjenoj spoljnoj i unutrašnjoj politici Rusije.

Foto: Shutterstock

Posle 11. septembra, Putin je bio prvi strani lider koji je pozvao svog američkog kolegu Džordža V. Buša da mu izrazi saučešće. Dvadeset dve godine kasnije, posle napada Hamasa na Izrael, Putin je bio oprezan, čak i dvosmislen u rečima, iako se Izrael nije pridružio zapadnim sankcijama Rusiji i ograničio je pomoć Ukrajinu. Jedan od razloga je taj što je rat protiv Ukrajine toliko promenio Rusiju da ima drugačiji pristup arapsko-izraelskom sukobu i domaćem antisemitizmu.

Osporavajući pravo Ukrajine na postojanje, Rusija se ponaša kao arbitar i naslednik sovjetske i carske imperije. Njihovo nasleđe uključuje prijateljstva sa arapskim državama, usmerena protiv Izraela i Zapada, i nezvanični antisemitizam u sovjetskim institucijama koji je obeležavao domaće protivnike u etničkom i kulturnom smislu. O pogromima poznog carskog doba da i ne govorimo.

U spoljnoj politici, ovo nasleđe se ogleda u pokušajima Kremlja da okupi zemlje protiv svetskog poretka pod zastavom antizapadnjaštva i antiimperijalizma. Unutar Rusije, kritičare rata, od kojih su mnogi otišli ​​u inostranstvo, uključujući Izrael, označava kao nedovoljno patriotske. Kremlj smatra da obični ljudi u Rusiji i inostranstvu imaju prirodno neprijateljstvo prema liberalima, homoseksualcima, intelektualcima i političkoj, kulturnoj i finansijskoj eliti, kao i da su prožeti izvesnim antisemitizmom.

Nakon neuspeha ruskog blickrig napada na Ukrajinu početkom 2022. godine, Kremlj je bio opsednut idejom o otvaranju drugog fronta. Prošle zime, pokušao je frontom plina ka Evropi, i frontom žitarica, podgrevajući strah od globalne nestašice hrane i migracijske krize.

Nadao se da će izazvati krizu oko Tajvana ili unutrašnjih političkih problema u SAD. Sada kada je otvoren drugi front u ratu između Izraela i Hamasa, Moskva se nada da će Zapadu predložiti nagodbu: "Pomoći ćemo vam da se izvučete iz nereda u Palestini, a vi nam pomažete da učinimo isto u Ukrajini". Ovo objašnjava posetu delegacije Hamasa Moskvi 26. oktobra.

Međutim, donošenje odluka u Rusiji je previše degradirano da bi njeni lideri iskoristili takve mogućnosti. Zarobljeni su destruktivnim emocijama, opsednuti pritužbama i fiksirani na osvetu. Ovo smanjuje njihovu sposobnost da igraju konstruktivnu ulogu na Bliskom istoku. Vodeći svoju agresivnu geopolitičku igru, Kremlj je prevideo posledice kod kuće.