Panika u Briselu zbog Orbana! Mađarski premijer sahranjuje Uniju: "Krećemo se prema velikoj krizi"

Mađarski premijer Viktor Orban redovno gura Evropsku uniju do ivice, ali diplomate su u panici da će njegovo neprijateljstvo prema Ukrajini sada konačno gurnuti Uniju u ambis.

Politička kriza bi trebalo da proključa na samitu sredinom decembra, kada bi lideri EU trebalo da donesu istorijsku odluku da uvedu Ukrajinu u klub 27 zemalja i sklope ključni budžetski dogovor koji će Kijevu dati spas od 50 milijardi evra. Sastanak bi trebalo da signalizira SAD da je, uprkos političkoj smetnji oko rata na Bliskom istoku, EU u potpunosti posvećena Ukrajini, piše Politiko.

Izgleda da će Orban, lider snažne volje, koji ima bliske veze sa ruskim diktatorom Vladimirom Putinom i koji mnogi vide kao podrivanje demokratije i vladavine prava u Mađarskoj, narušio ova očekivanja. On zahteva da se ceo politički i finansijski proces zaustavi dok evropski lideri ne pristanu na opštu reviziju podrške EU Kijevu.

Orban drži EU kao taoca

Ovo zadaje veliku glavobolju liderima EU. Iako Mađarska predstavlja samo dva odsto stanovništva EU, Orban može da drži uniju kao taoca jer bi trebalo da deluje jednoglasno u vezi sa važnim strateškim odlukama – a teško da postoje veće odluke od početka pristupnih pregovora sa Ukrajinom.

Foto: EPA

Daleko od toga da je Orban prvi put poremetio namere EU. On je najglasniji protivnik sankcija Rusiji od Putinove aneksije Krima 2014. Ali ovaj put je drugačije, kažu diplomate i zvaničnici EU. "Krećemo ka velikoj krizi", rekao je jedan zvaničnik EU, koji je zatražio da ostane anoniman. Jedan visoki diplomata EU upozorio je da bi ovo moglo postati "jedan od najtežih Evropskih saveta".

Orban igra dalekosežnu igru, rekao je Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital iz Budimpešte. „Orban je čekao da Evropa shvati da nije moguće dobiti rat u Ukrajini i da Kijev mora da učini ustupke. Sada oseća da dolazi njegovo vreme jer zamor od Ukrajine raste u javnom mnjenju u mnogim zemljama EU“.

Nuklearna opcija

U teoriji, nuklearna opcija je na stolu – ona koja bi isključila Mađarsku iz političkih odluka EU – ali zemlje takvo rešenje smatraju toksičnim zbog presedana koji bi doveo do nejedinstva i fragmentacije EU. Čini se da su do sada evropski lideri koristili svoj uobičajeni pristup podmetanju nestašnom dečaku EU kako bi pokušali da nagovore kompromis.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, čiji je posao da posreduje u sporazumu između 27 lidera, traži kompromis. Ranije ove nedelje, otputovao je u Budimpeštu na intenzivnu dvočasovnu diskusiju sa Orbanom. Iako sastanak nije doveo do trenutnog napretka, bilo je korisno razumeti Orbanovu zabrinutost, rekao je drugi zvaničnik EU.

Foto: EPA

Neke diplomate EU tumače Orbanove pretnje kao strategiju za povećanje pritiska na Evropsku komisiju, koja zadržava 13 milijardi evra iz fondova EU za Mađarsku zbog zabrinutosti da ta zemlja krši standarde EU o vladavini prava.

Drugi su, međutim, rekli da je bila greška što se ne gleda dalje od taktike neposredne transakcije. Orban je dugo dovodio u pitanje strategiju EU za Ukrajinu, ali je uglavnom ignorisan ili prikazan kao marioneta ruskog predsednika Vladimira Putina. „Gledali smo to sa strahopoštovanjem, ali možda nismo odvojili dovoljno vremena da ga zaista saslušamo“, priznao je drugi visoki diplomata EU.

Lider stranke Fides je sve više izolovan u Briselu. Bivših mirotvoraca, poput bivše nemačke kancelarke Angele Merkel ili drugih šaptača Orbana iz takozvane Višegradske četvorke – Slovačke, Poljske, Mađarske i Češke, više nema. Očekivani povratak Donalda Tuska u Poljsku, proevropskog i antiruskog lidera, samo će ojačati Orbanov status usamljenog i prkosnog otpornika.

"Niko ne može da urazumi njega"

- Nema više ko da urazumi Orbana. On sada podriva EU iznutra - rekao je treći zvaničnik EU.

Kako frustracija raste, EU razmatra kako da se nosi sa mađarskim pretnjama. U teoriji, Brisel bi mogao da izvuče teško naoružanje i pokrene takozvani postupak EU po članu 7 protiv Mađarske, koji se koristi kada se smatra da zemlja krši osnovne vrednosti Unije. Procedura se ponekad naziva i „nuklearna opcija“ EU jer predviđa najozbiljniju političku sankciju koju Unija može da izrekne nekoj državi članici – suspenziju prava glasa o odlukama EU.

Foto: Shutterstock

Zbog ovih dalekosežnih posledica, postoji nevoljkost da se ova opcija sprovede protiv Mađarske. Kada su lideri EU uveli „diplomatske sankcije“ Austriji 2000. godine, dan nakon što je partija austrijskog lidera krajnje desnice Jerga Hajdera ušla u vladajuću koaliciju, sankcije nisu dale željene rezultate. Mnogi Austrijanci su bili ljuti zbog mešanja i porasla su anti-EU osećanja. Sankcije su ukinute kasnije te godine.

U Briselu je sada rašireno osećanje da bi pokretanje postupka po članu 7 protiv Mađarske moglo da izazove sličnu reakciju u Budimpešti, podstakne populizam i, dugoročno gledano, potencijalno čak dovede do neželjenog izlaska Mađarske iz bloka. Imajući u vidu ove strahove, diplomate traže načine da zaobiđu mađarski veto.

„Očigledno je da raste zabrinutost zbog političke podrške EU Ukrajini“

Jedna od opcija je da se 50 milijardi evra za Ukrajinu od 2024. do 2027. godine podeli na manje iznose na godišnjem nivou, rekla su trojica zvaničnika. Ali kritičari upozoravaju da bi ova opcija bila manja od cilja da se ukrajinskim javnim finansijama ponudi veća predvidljivost i sigurnost. To bi takođe poslalo loš politički signal: ako se EU ne može dugoročno obavezati da će pomoći Ukrajini, kako može tražiti od SAD da učine isto?

Ista dilema važi i za planiranu vojnu pomoć EU. Zemlje EU bi mogle da koriste bilateralne sporazume umesto struktura EU, kao što je Evropski mirovni fond, da pošalju vojnu pomoć Ukrajini – efektivno zaobilazeći Budimpeštu. Međutim, to bi značilo da EU kao takva nema nikakvu ulogu u slanju oružja, što je priznanje nemoći koju je teško progutati i šteti jedinstvu EU prema Kijevu.

- Očigledno je da raste zabrinutost zbog političke podrške EU Ukrajini - rekao je za Politico litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis: „Prvo je to bila Mađarska, a sada sve više zemalja sumnja u tako nešto“.

Upitan o primedbama Mađarske, predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk je za Politiko rekao: „Ukrajina ide u Evropsku uniju i Ukrajina je ispoštovala sve preporuke. Želim da budem siguran da sve zemlje članice poštuju napredak koji je Ukrajina pokazala.

To ostavlja još jednu podrazumevanu opciju, klasičnu opciju EU: odložiti ključne odluke o ukrajinskoj politici do početka sledeće godine. Osim sa Mađarskom, Berlin se takođe bori sa posledicama presude nemačkog Vrhovnog suda kojom je izbrisano 60 milijardi evra iz fonda za klimu, ostavljajući ogromnu rupu u njegovom budžetu.

„Niko se ne oseća prijatno zbog onoga što se dešava u Mađarskoj“

Takvo odlaganje bi takođe dovelo do govora o narušenom jedinstvu EU, rekao je drugi diplomata. „Ali u stvarnom svetu to ne bi bio problem jer budžet EU traje do marta 2024.

Međutim, za druge je kupovina vremena nezgodna. Evropa ide na izbore u junu sledeće godine, što otežava donošenje osetljivih odluka. „Približavanje izborima neće olakšati stvari. Za Zelenskog je ovo egzistencijalno za održavanje morala na bojnom polju“, rekao je drugi zvaničnik EU, ističući da su brze odluke ključne za Ukrajinu.

Obojica, kao i još jedan zvaničnik citiran u ovoj priči, dobili su anonimnost da slobodno govore. Brisel je takođe sve zabrinutiji zbog Orbanove dalekosežne igre.

Iz Budimpešte dolazi stalni tok napada na Brisel, na teme koje se kreću od demokratskog deficita do kulturnih ratova oko migrantske politike EU. Poslednji primer je agresivna evroskeptična reklamna kampanja sa posterima koji ciljaju na samu predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen. Na plakatima je Fon der Lajen pored Aleksandra Soroša, sina Džordža Soroša, predsednika Fondacije za otvoreno društvo, sa replikom: „Hajde da ne igramo uz melodiju koju oni zvižde!“

- Niko se ne oseća prijatno sa onim što se dešava u Mađarskoj. To je veoma teško svariti s obzirom na kampanju koju vodi protiv EU i protiv predsednika. Iako mnogo stvari pita svoj narod, zašto se ne pita da li treba da napusti EU ako je mnogo gora od SSSR-a? - Komesar za budžet Johanes Han rekao je novinarima u četvrtak.

Ali čini se da Orban više želi da preuzme EU iznutra nego da napusti brod, kao što je to uradila Velika Britanija. On sve više oseća vetar u leđa posle nedavnih izbornih rezultata u Slovačkoj i Holandiji, rekao je Kreko, gde su pobednici njegovi istomišljenici kada su u pitanju Ukrajina, migracije ili rodna pitanja.

Mađarski premijer požurio je da čestita holandskom izbornom pobedniku Gertu Vildersu, koji je žestoko protiv EU, rekavši da su „ovde vetrovi promena“. „Orban igra dalekosežnu igru. Sa Vildersom, još jednim ili dvojicom ekstremno desničarskih lidera u Evropi i potencijalnim povratkom Trampa, uskoro bi mogao biti manje izolovan nego što svi mislimo“, rekao je treći zvaničnik EU.