Ruski "iskander" uništio je vozove sa ukrajinskim trupama u Donbasu, javljaju ruski ratni dopisnici
Na ruskom Telegram kanalu "Operacija Z", koji od početka sukoba u Ukrajini prati dešavanja na frontu, pojavio se snimak udara prokejtila "iskander" a na dva voza sa ukrajinskim vojnicima u pravcu Donjecka.
🇷🇺🇺🇦😁Footage of fire destruction of enemy personnel in the rear area has been published. With the Iskander OTRK missile, our missilemen hit 2 railway trains containing military personnel of the Kyiv regime formations.
Tačni podaci o potencijalnim žrtvama trenutno nisu poznati.
Karakteristike "iskandera"
Krajem 1970-ih godina ruska vojska u sklopu SSSR-a bila je opremljena sa dva glavna raketna sistema: već potpuno zastarelim operativno-taktičkim kompleksom 9K72 „Elbrus“, poznatijim kao balistička raketa „Skad“, i u tom trenutku relativno savremenim raketnim taktičkim kompleksom „Tačka“.
Karakteristika kompleksa „Tačka“ je bila znatno veća autonomija — lansirane rampe nisu zahtevale veliki broj mašina i agregata, koji su bili deo borbene opreme starih raketnih sistema tipa 97K2. Lansirana rampa kompleksa „Tačka“, po dobijanju koordinata cilja, samostalno je nišanila raketu.
Nakon lansiranja, rampa je odmah mogla da napusti mesto sa kog je otvorena vatra. To je postalo moguće zahvaljujući upotrebi kompaktne rakete malih dimenzija na čvrsto gorivo, kao i zbog savremene opreme za navođenje rakete.Postoji jedan minus: „Tačka“ je imala kratak domet (do 70 kilometara u prvim verzijama) i relativno slabu bojevu glavu. Kompleks „Tačka“ bi mogao da nadoknadi malu snagu bojeve glave upotrebom nuklearne bojeve glave, ali ovo bi u potpunosti onemogućilo upotrebu raketa u sukobima manjih razmera.
Dve rakete za dva cilja
Na kraju je odlučeno da se izgradi raketni kompleks, čija bi lansirana rampa mogla da nosi ne samo jednu, već dve rakete. Te rakete je trebalo da budu snažnije po svojim udarnim sposobnostima, i sposobne da reše zadatke ne samo na taktičkom dometu (do 150 km), već i na operativno taktičkoj dubini odbrane protivnika (do 300-500 km).
Ovo je trebalo da garantuje uništenje skoro svih ciljeva, čak i bez upotrebe nuklearnih bojevih glava. Pored toga, ruski naučnici su radili na povećanju efikasnosti kompleksa, ne samo putem smanjenja broja potrebnih pomoćnih mehanizama i agregata, već i upotrebom naprednije opreme za ciljanje raketa i digitalnih sistema za prenos informacija.
U početku je planirano organizovanje akcija sa izviđačkim avionom M-55, koji je trebalo da uoči cilj u dubokom zaleđu protivnika i da dâ ciljne oznake novim raketnim kompleksima „Iskander“, koji su, sa svoje strane, morali odmah da pogode otkrivene ciljeve. Takve mogućnosti je imao kompleks još na početku projektovanja, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih.
Jedan pogodak može da reši sve
Krajem 1990-ih obnovljeni kompleks „Iskander M“ je dobio mogućnost da pored balističkih, primenjuje i krstareće rakete. Štaviše, ovo bi se moglo obaviti jednom lansiranom rampom, što značajno proširuje sferu primene novog višenamenskog sistema.
Na primer, krstareće rakete se mogu upotrebiti protiv brodova ili za nanošenje maksimalno neprimetnog udara, odnosno u uslovima kada upotreba balističkih raketa može biti otkrivena uz pomoć svemirskih sredstava neprijateljske obaveštajne službe.
Ostaje da se doda da u savremenim uslovima, uz odgovarajuću opremu i softver, čak i jedan nišandžija kroz poseban terminal može preko sigurnosnog komunikacionog kanala, posmatrajući cilj, da formira i pošalje lansiranoj rampi naredbu za upotrebu raketa.
Zašto? Na primer da uništi veoma važan cilj, koji se nalazi u pogođenom području raketnog sistema. Jedan tako visoko precizni udar može da odluči ishod čitave operacije ili čak rata. I naravno, takve impresivne nenuklearne sposobnosti „Iskandera M“ su više nego aktualne u situaciji kada strateškim nuklearnim snagama preti, recimo, upravo raspoređeni sistem protivraketne odbrane ili nosač aviona koji bi se neočekivano pojavio blizu obala Rusije. Na taj način, nenuklearni sistem postaje sredstvo strateškog odvraćanja.
Nezavidnu sudbinu francuskih plaćenika koji su ranije ovog meseca pali pod ruski udar u Harkovu, podelili su i Šveđani. Ruski dronovi su u sredu uveče uspeli da pogode privremenu lokaciju stranaca koji su se nalazili u jednoj od zgrada, rekao je Timur Sirtlanov, član prezidijuma Sveruske organizacije „Oficiri Rusije“, veteran specijalnih snaga i pukovnik u penziji.
Oružane snage Ruske Federacije su od početka godine ostvarile niz taktičkih uspeha i napredovali na gotovo svim pravcima, od Zaporoške do Harkovske oblasti. Kako prenose "RIA Novosti", pomeranje na Harkovskom delu fronta zabeležio je i nemački novinar "Bilda", Julijan Repke.
Treći svetski rat dolazi, a Britanija će se verovatno u roku od pet godina boriti u višestranom sukobu protiv Rusije, Irana, Kine i Severne Koreje. Edvard Lukas, britanski novinar, stručnjak na polju bezbednosti i autor nekoliko knjiga, podigao je "radnu temperaturu" u Velikoj Britaniji svojim autorskim tekstom u tabloidu "Dejli mejl".
Zapadne zemlje odlažu i teško da će poslati Kijevu borbene avione F-16, jer ne veruju u uspeh Ukrajine u konfrontaciji protiv Rusije, a takođe ne žele da uzalud troše vojne resurse, izjavio je u intervjuu Sputnjiku Skot Riter, bivši obaveštajac američkog marinskog korpusa i vojni analitičar.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov predložio je stvaranje međunarodne radne grupe na nivou ministara odbrane i savetnika za nacionalnu bezbednost kako bi zajednički razradili mehanizam za povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine.
Laži medija o „umešanosti“ Moskve u blokadu na granici Poljske i Ukrajine mogu se smatrati poklonom za Rusiju, piše član Evropskog parlamenta Rišard Čarnecki u članku za Do Rzeczi.
Ako Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima, nateraće Ukrajince da okončaju rat ili će im uskratiti svu pomoć, što će izazvati egzistencijalnu krizu za NATO i EU, smatra šef organizacije za procenu rizika "Evroazijska grupa" Ijan Bremer.
Za razliku od Oružanih snaga Ukrajine, ruska vojska je masovno opremljena noćnim dronovima, rekao je bivši zamenik ministra za privremeno okupirane teritorije i interno raseljena lica Ukrajine Georgij Tuka u intervjuu za Jutjub kanal Nevsroom.
Predsednik SAD Donald Tramp uputio je danas kratku i direktnu poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu – „Zaustavite rat“, samo nekoliko sati pre sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Njujorku, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Bivši šef izraelske službe „Nativ“ Jakov Kedmi ocenio je da ishod rata u Ukrajini neće prvenstveno odrediti brzina ruskog napredovanja na frontu, već sposobnost ukrajinske energetike, železnice, luka i sistema snabdevanja da izdrže sve intenzivnije ruske udare.
Rusija sprovodi administrativne pripreme koje bi joj omogućile novu mobilizaciju i istovremeno bi mogla da pojača hibridne aktivnosti protiv evropskih država koje podržavaju Ukrajinu.
Ruski predsednik Vladimir Putin glasao je preko interneta na izborima za novi saziv Državne dume, ali je snimak iz njegovog kabineta ubrzo zasenio političku poruku.
Rostov-na-Donu našao se pod masovnim napadom ukrajinskih bespilotnih letelica, a ruska protivvazdušna odbrana dejstvovala je satima dok su u gradu odjekivale eksplozije.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra sklapanje ekonomskih poslova sa Rusijom još pre završetka rata u Ukrajini, što bi predstavljalo ozbiljnu promenu dosadašnjeg pristupa Vašingtona prema Moskvi.
Ruski general-major Anton Grunis, komandant 4. odvojene gardijske motostreljačke brigade i Heroj Rusije, poginuo je u zoni specijalne vojne operacije, a ukrajinska strana tvrdi da je likvidiran 12. septembra u noćnom udaru na teritoriji Donjecke oblasti pod ruskom kontrolom.
Rusija je za samo 72 sata napravila tri velika koraka u širenju svoje civilne nuklearne industrije – Turska je najavila nove elektrane sa Moskvom, Iran je dobio ruski predlog za male nuklearne reaktore, dok je Kazahstan potpisao ugovor sa Rosatomom za elektranu „Balhaš“ od 2.400 megavata.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un obećao je Vladimiru Putinu i ruskom narodu nepromenljivu podršku i poručio da čvrsto veruje u pobedu Rusije u, kako je naveo, „svetom ratu“ za zaštitu bezbednosti zemlje i međunarodne pravde.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nezavidnu sudbinu francuskih plaćenika koji su ranije ovog meseca pali pod ruski udar u Harkovu, podelili su i Šveđani. Ruski dronovi su u sredu uveče uspeli da pogode privremenu lokaciju stranaca koji su se nalazili u jednoj od zgrada, rekao je Timur Sirtlanov, član prezidijuma Sveruske organizacije „Oficiri Rusije“, veteran specijalnih snaga i pukovnik u penziji.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj sahranio je sve nade i lažne iluzije blokaderskog pokreta, ogolivši do samog kraja opasne namere opozicije koje se svode samo na jednu stvar - progon političkih protivnika, revanšizam i otimanje vlasti po svaku cenu.
Nakon što je zapanjio i zgrozio celokupnu javnost Srbije sramnim pretnjama upućenim majkama, bakama i sestrama koje ne podržavaju opozicioni haos, blokader Živko Gvozdenović pao je na najniže moguće grane.
U najnovijem bezdušnom i lešinarskom istupu, Ana Mirković lažni psiholog i kandidatkinja sa 159. mesta na blokaderskoj listi, na najmonstruozniji način iskoristila je nezapamćenu tragediju iz OŠ "Vladislav Ribnikar" kako bi sakupljala najprljavije političke poene.
Potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić, sinoć je u samom programu tajkunske televizije N1 očitala istorijsku lekciju voditeljki Tatjani Aleksić i do temelja ogolila decenijski medijski mrak i mržnju koja se sa te platforme prosipa po Srbiji.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku sa potpredsednikom Narodne Republike Kine Han Džengom.
Nakon sinoćne noćne more koju je blokaderska lista doživela na televiziji N1, gde je Ana Brnabić deklasirala rektorku Mirjanu Nikolić, u redovima opozicije nastala je opšta panika i rasulo što je potvrdio i Bojan Pajtić, koji je u naletu očaja i frustracije objavio otvoreno priznanje propasti.
Nakon poraza Crvenih strasti u timu se ne smiruju, a Nikola Lakić za atmosferu koja mu se ne sviđa odgovornom smatra Radu Đorđević zbog čega se sukobio sa njom.
Despot Đurađ Branković, koji je stolovao u Smederevu, poslednjoj srpskoj srednjovekovnoj prestonici, kraj Dunava je podigao dvor koji grandioznošću i arhitekturom i danas pleni, ali je malo poznato da je bio vlasnik najveće srednjovekovne srpske biblioteke.
U udesu koji se dogodio sinoć oko 20 časova u Ulici patrijarha Dimitrija u Rakovici, teže povrede zadobio je M. S. (53) kada je na njega automobilom "reno klio" naleteo L. G. (21).
N. L. (38), vozač automobila koji je, kako se sumnja, u alkoholisanom stanju usmrtio motociklistu iz Lunovog sela Marka T. (21) u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Užica, izneo je svoju odbranu tokom saslušanja u policiji.
Tokom protekle noći u Beogradu se dogodilo šest saobraćajnih nezgoda, u kojima je povređeno sedam osoba, od kojih su dve bile pešaci, rečeno je u službi Hitne pomoći.
Državno tužilaštvo opštine Zlatar podiglo je optužnicu protiv muškarca (24) iz Stubičkih Toplica zbog pokušaja nanošenja teške telesne povrede i pretnje drugom mladiću. Prema optužnici, incident se dogodio 26. februara ove godine oko dva sata ujutru u porodičnoj kući u Oroslavju.
Postoje knjige koje se pročitaju jednom i zaborave, ali i one kojima se čitaoci vraćaju godinama, koje se prenose iz generacije u generaciju i čije se stranice iznova otvaraju i dugo nakon što su prvi put objavljene.
Preminuo je Husnija Hašimović, glumac kojeg su čitave generacije gledalaca s ponosom pamtile i obožavale po kultnoj ulozi Merdžana u filmu "Dom za vešanje".
Baset je pravi majstor izležavanja, sa dugim ušima, kratkim nogama i prepoznatljivim pogledom, deluje kao da je rođen za jednu stvar, odmaranje bez granica.
Tajni recept za vrhunski užitak u krevetu ne krije se u komplikovanim pozama niti u udžbeničkim potezima, već u nečemu mnogo jednostavnijem, potpunoj prisutnosti.
Mirna Košanin gostovala je u emisiji „Demanti“, gde je otvoreno govorila o školovanju, trudnoći tokom srednje škole, ali i početku karijere koju je izgradila kao frizerka.
Bivši rijaliti učesnik Dejan Dragojević ponovo je u javnosti govorio o bolnom i teškom periodu kroz koji su njegova izabranica Jovana i on prošli kada je ona u poodmakloj trudnoći izgubila bebu.
Pevačica Zorana Mićanović pojavila se na humanitarnom koncertu kako bi prikupila novac za lečenje koleginice Bilje Vešović koja se bori sa karcinomom sinusa.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.