Razgraničenje ili rat? SAD se raspadaju: Teksašani zahtevaju referendum o otcepljenju

Teksas je bio nezavisna država pre 200 godina, a i sada ima grupu ljudi koji žele da povrate taj status, zalažući se za otcepljenje od Sjedinjenih Država, što oni nazivaju tekstom.

Zagovornici nezavisnosti Teksasa kažu da bi dramatičan potez, inspirisan Bregzitom, pomogao u rešavanju granične migracijske krize i spora sa Vašingtonom oko toga ko kontroliše granicu sa Meksikom.

Spor između demokratskog predsednika Džoa Bajdena i republikanskog guvernera Grega Abota razotkrio je duboke podele u Americi.

- Mi ovde u Teksasu znamo da je jedini način da Teksas ima sigurnu granicu i razuman imigracioni sistem jeste da to uradi kao 200 drugih zemalja u svetu i to kao nezavisna nezavisna nacija - rekao je Danijel Miler, predsednik Teksaški nacionalistički pokret. Miler insistira da njegov pokret, osnovan 2005. godine, nikada nije bio bliže ostvarenju svog cilja.

U 19. veku, Teksas je zapravo bio deo Meksika. Ali posle rata za nezavisnost tzv Teksaška revolucija, postala je suverena 1836. Samo devet godina kasnije, pridružila se Sjedinjenim Državama kao 28. savezna država.

Foto: Reuters

Miler upoređuje pokret za Bregzit sa šokantnom odlukom o Bregzitu iz 2016. godine, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Evropsku uniju. Rekao je da Teksas deli istoriju i interese sa ostatkom Sjedinjenih Država, ali kao i zagovornici nezavisnosti španskog regiona Katalonije, smatra da centralna vlada ne razume njihove probleme.

Dok se Amerikanci pripremaju da glasaju na predsedničkim izborima u novembru, na kojima će najverovatnije birati između Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa, pokret za nezavisnost Teksasa želi da skupština države usvoji zakon koji bi omogućio referendum o otcepljenju.

Američki Ustav, međutim, ne dozvoljava saveznim državama da to učine – naprotiv, otcepljenje južnih država, uključujući Teksas, 1861. godine dovelo je do građanskog rata, najkrvavijeg u američkoj istoriji.

Foto: EPA

Teksašanin ili Amerikanac?

Secesionistički pokret u Teksasu postoji već duže vreme, ali je marginalan, rekao je Džošua Blank, direktor istraživanja na Projektu o politici Teksasa Univerziteta Ostin.

Kriza na granici između Teksasa i savezne vlade „stvorila je situaciju koju ova grupa zaista pokušava da iskoristi da bi njihove pozicije izgledale kredibilnije nego što zaista jesu“, rekao je Blank.

Misti Volters, 50-godišnja domaćica koja je prisustvovala Milerovom govoru na tipičnom teksaškom roštilju, rekla je da ljudi u državi sebe prvo smatraju Teksašanima, a potom Amerikancima.

Foto: Reuters

- Apsolutno smo izloženi invaziji - rekla je ona, misleći na rekordan broj ljudi koji su stigli preko granice, uglavnom iz Centralne Amerike, što je postalo ključno pitanje u predsedničkoj kampanji. Teksas mora da ustane i bolje zaštiti svoje građane“, rekla je ona.

Anketa koju je ovog meseca sproveo Tekas Politics Project pokazala je da 26 odsto ispitanika sebe smatra prvo Teksašanima, a drugo Amerikancima, u odnosu na 27 odsto u 2014, što nije statistički značajna promena. „To ne znači da 26 odsto ljudi podržava otcepljenje od Sjedinjenih Država“, primetio je Blank.

Anketa Njuzvika sprovedena ovog meseca pokazala je da 67 odsto Teksašana želi da država ostane deo Sjedinjenih Država.

Separatistički pokret je velikim delom podstaknut „idejom da postoji jedinstvena američka kultura koja se često povezuje sa belom bojom kože“, rekao je Blank. „A s obzirom na krizu na granici, to izaziva strah kod ljudi koji imaju takvu ideju o američkoj kulturi kao validnu“, dodao je on.

"Dođi po njega"

U gradu Igl Pas, na krajnjem jugu Teksasa, guverner Abot je preuzeo vojnu kontrolu nad područjem pod nazivom Šelbi park na reci Rio Grande, koja odvaja Teksas od Meksika. Postoji spor sa saveznom vladom oko te oblasti.

Guverner, koji optužuje Bajdenovu administraciju da nije uspela da spreči mnoštvo ljudi da uđu u državu, postavio je bodljikavu žicu duž delova granice. Bajden je tužio Teksas, insistirajući da je kontrola granica uvek bila pod federalnom jurisdikcijom.

Miler, vođa pokreta za nezavisnost, upoređuje trenutnu situaciju sa događajima iz 1835. godine kada je Teksas još uvek bio deo Meksika. Teksas je odbio da vrati top koji mu je Meksiko pozajmio i podigao je zastavu na kojoj je pisalo "Dođi i uzmi", što je izazvalo uspešan teksaški rat za nezavisnost.

Kao i kod topa, tenzije oko parka Eagle Pass deo su mnogo većeg problema, rekao je Miler. On je to ocenio kao simbol „narušenih odnosa između savezne vlade i država”. Ali za razliku od rata sa Meksikom, ili građanskog rata, Milerovi ljudi smatraju da bi secesija ovog puta mogla biti sprovedena mirnim putem.

Blank ne misli da je to verovatno.

Teksas nije mogao da se otcepi mirnim putem. Sjedinjene Države ne bi pregovarale sa njima pod povoljnim uslovima.