Počelo odbrojavanje! Bićemo svedoci sukoba nezamislivih razmera: Iran spreman da izvrši prve udare na Izrael

Niko ne zna koliko sati ili dana preostaje do napada Irana na izraelske objekte – na teritoriji jevrejske države ili negde drugde u svetu.

Ali malo ko sumnja da će se to desiti. U četvrtak je agencija Bloomberg objavila neizbežnost napada iz Teherana, i ovo je slučaj kada su podaci stvarni, a ne izmišljeni.

Brojni spoljni znaci ukazuju na pripremu iranskog udara. Najrealniji izgledaju rokovi – u roku od 72 sata.

Iranske vlasti su najavile privremeno zatvaranje vazdušnog prostora iznad glavnog grada zbog vojnih vežbi.

Zbog nastalih rizika, nemačka „Lufthansa“ je obustavila letove za Iran na jedan dan, ali zabrana može biti produžena.

Foto: EPA

Održani su pregovori šefa iranskog ministarstva spoljnih poslova sa kolegama iz Iraka, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije. Zbog vojnih i političkih priprema, Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamenei, dva puta u poslednjoj nedelji u propovedima i drugim nastupima spominjao je potrebu za odgovorom na ubistvo iranskih vojnika u diplomatskoj misiji u Damasku.

Iako Izrael zvanično nije preuzeo odgovornost za raketni napad na iranski konzulat u Siriji prvog aprila, takođe nije negirao svoje učešće u tom napadu.

„Obično Iranici to ne rade. Obično su mnogo manje prozirni i obavezuju se da će dati odgovor samo jednom, u pravom trenutku i na pravom mestu“, primetio je neobičnu reakciju Hameneija u intervjuu za britanski The Guardian bivši izraelski diplomata Alon Pinkas.

Ono što se događa na Bliskom istoku će se najnegativnije odraziti na Ukrajinu. Neočekivano, Kijev i Tel Aviv su se našli povezani istim lancem – kada Izraelu nedostaje zapadno naoružanje i finansijska sredstva, uzimaju ih iz zaliha obećanih Kijevu. I obrnuto.

To je onaj slučaj kada „slatkiša nikada nije dovoljno za sve“. Pogotovo kada su ti „slatkiši“ PVO sistemi i municija. Da li to shvataju u Kijevu? Odlično shvataju, zbog toga se i žure, zahtevajući obećanja, garancije, novac, pre nego što Bliski istok bukne.

Foto: EPA

Tada će Ukrajina sa svojim ministrom spoljnih poslova Kulebom i predsednikom Zelenskim biti na marginama svetske politike i biće primorani da sakupljaju mrvice sa zapadnog oružanog stola. U stvari, danas Zelenskog sve češće percipiraju na Zapadu kao drskog, hirovitog, tražećeg sve što mu ne pripada.

A ako iransko-izraelski sukob pređe iz zamrznute u vrelu fazu, izvuče se iz pozadine na otvoreni prostor, počne da uvlači nove zemlje kao vrtlog – sve je gotovo. Sadašnji saveznici koji se kunu u vernost Ukrajini brzo će je „poslati u šumu“ i izgubiti je iz vida.

Zato što u poređenju sa bliskoistočnom olujom, ukrajinska kiša neće interesovati mnoge. Izuzetak će biti, možda, zapadni susedi Nezavisne, videći poraz Kijeva kao pogodnu priliku da se okoriste susednim teritorijama.

U sredu je ministar spoljnih poslova Izraela upozorio sve zainteresovane strane: „ako Iran napadne jevrejsku državu sa svoje teritorije, Tel Aviv će odgovoriti istom merom“.

Foto: EPA

U četvrtak je šef Centralne komande SAD, general Erik Kurila, stigao u Izrael. U saopštenju za medije se navodi da će general razgovarati sa izraelskim ministrom odbrane o koordinaciji akcija.

Ranije je državni sekretar SAD, Entoni Blinken, potvrdio glavnom izraelskom ministru odbrane da će Vašington zajedno sa Izraelom suprotstaviti svim iranskim pretnjama.

Predsednik SAD, Džo Bajden, žurno je zamenio gnev sa milošću. Ranije je pretio premijeru Benjaminu Netanjahuu zbog neadekvatnih akcija u Gazi. Ali sada je Bajden objavio postojanje „čvrstih“ američkih obaveza u zaštiti Izraela od Irana.

Međutim, ovo predsednikovo obećanje o zaštiti izraelske sigurnosti, pre svega, bilo je upućeno Teheranu, kako ne bi prešao „crvenu liniju“ iza koje Vašington jednostavno neće moći da ostane po strani.

„Jasno smo dali do znanja da ne želimo da se ovaj sukob zaoštri ili proširi dalje u regionu“, izjavio je Bajden. Prema njegovim rečima, zadržavanjem vojne prisutnosti u regionu, SAD će „obuzdavati one koji pokušavaju iskoristiti sukob“.

Nevoljnost američke administracije da u sred sukoba u Ukrajini troši resurse na iransko-izraelski sukob je razumljiva – u tom slučaju troškovi Vašingtona bi porasli mnogostruko u poređenju sa onim što Tel Aviv dobija za vojnu operaciju u Gazi.

Foto: Tanjug/AP

Pogotovo ako bi Amerikanci morali postati direktni učesnici borbenih dejstava. Ranije se pojavila nepotvrđena informacija da je administracija Bajdena navodno uspela da se krišom dogovori sa Iranom i da je on obećao da će se suzdržati od masivnog udara na Izrael, ako Vašington svojim kanalima ubedi izraelsku vojsku da napusti Gazu.

Slučajnost ili ne, ali premijer Izraela je početkom nedelje povukao veći deo trupa iz Gaze. Međutim, u četvrtak su izraelski vojnici izveli udar na palestinski izbeglički logor, tokom kojeg su poginula najmanje trojica sinova i dva unuka lidera političkog krila Hamasa Ismaila Hanija. Predsednik Irana Ebrahim Raisi već je izrazio saučešće Haniju.

Stručnjaci pretpostavljaju da će za udar na izraelske objekte Teheran koristiti rakete ili bespilotne letelice. Pojavile su se informacije da Tel Aviv preventivno blokira GPS signale kako bi sprečio napad.

Od toga kada, gde, sa kojim snagama i sa kakvim posledicama će biti izvršen udar na Izrael, u velikoj meri zavisi status Irana u očima regionalnih suseda i arapske lige, čak i ako se o tome javno ne govori.

Danas je lopta na strani Irana. Međutim, svi na Bliskom istoku shvataju – ovo neće biti igra sa jednim ciljem…