Amerikanci pomagali iranski nuklearni projekat, a sad ga se plaše! Ovako je Iran postao nuklearna sila!

Iranski nuklearni program pokrenut je 1950-ih uz pomoć Sjedinjenih Država, a 5. marta 1957. objavljen je „predloženi sporazum o saradnji u istraživanju miroljubive upotrebe atomske energije“ u okviru programa Atom za mir administracije američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera.

Godine 1967. osnovan je Teheranski nuklearni istraživački centar ili TNRC, kojim upravlja Organizacija za atomsku energiju Irana.

TNRC je bio opremljen nuklearnim istraživačkim reaktorom od 5 megavati koji je isporučila američka kompanija "Amerikan Mašin end Faundri", koji je bio napajan visoko obogaćenim uranijumom.

Iran je potpisao Sporazum o neširenju nuklearnog oružja ili NPT 1968. godine i ratifikovao ga 1970. godine, čime je iranski nuklearni program podložan verifikaciji IAEA.

Učešće vlada Sjedinjenih Država i Zapadne Evrope u iranskom nuklearnom programu nastavilo se sve do Iranske revolucije 1979. godine koja je srušila poslednjeg iranskog šaha.

Nakon revolucije, najveći deo međunarodne nuklearne saradnje sa Iranom je prekinut.

Iranski zvaničnici su 1981. zaključili da nuklearni razvoj zemlje treba da se nastavi.

Pregovori su vođeni sa Francuskom krajem 1980-ih i sa Argentinom početkom 1990-ih i postignuti su dogovori.

Foto: Vikipedija/Printskrin

Rusija stupa na scenu!

Tokom 1990-ih, Rusija je formirala zajedničku istraživačku organizaciju sa Iranom, pružajući Iranu ruske nuklearne stručnjake i tehničke informacije

Šah je odobrio planove za izgradnju do 23 nuklearne elektrane do 2000. godine.

U martu 1974, šah je zamislio vreme kada će svetske zalihe nafte nestati i izjavio: „Nafta je plemenit materijal, previše vredan da bi se sagorevao. 

Zamišljamo proizvodnju, što je pre moguće, 23.000 megavata električne energije koristeći nuklearne elektrane.

Američke i evropske kompanije su se borile da posluju u Iranu.

Bušer, prva fabrika, snabdevala bi energijom grad Širaz.

Godine 1975., nemačka firma Kraftverk Union AG, zajedničko preduzeće Simens AG i AEG, potpisala je ugovor vredan 4 do 6 milijardi dolara za izgradnju postrojenja za reaktore sa vodom pod pritiskom. 

Procena CIA širenja oružja iz 1974. kaže: „Ako je šah živ sredinom 1980-ih... i ako druge zemlje posebno Indija, nastave sa razvojem oružja, nema sumnje da će Iran slediti njegov primer.

Foto: Vikipedija/Printskrin

Amerikanci promenili ploču!

Nakon revolucije 1979. godine, većina međunarodne nuklearne saradnje sa Iranom je prekinuta.

Kraftverk Union je prekinuo rad na projektu Bushehr u januaru 1979. godine, sa jednim reaktorom završenim 50 posto, a drugim reaktorom 85 posto, i potpuno se povukao iz projekta u julu 1979.

Kompanija je rekla da je svoju akciju bazirala na neplaćanju iranskog 450 miliona dolara zaostalih plaćanja, dok drugi izvori tvrde da je to bilo zbog američkog pritiska.

Sjedinjene Države su takođe prekinule isporuku visoko obogaćenog goriva za Teheranski centar za nuklearna istraživanja, primoravši ga da se zatvori na nekoliko godina.

Evrodif je takođe prestao da isporučuje Iran obogaćenim uranijumom. 

Iran je kasnije tvrdio da ova iskustva ukazuju na to da strani objekti i zalihe goriva predstavljaju nepouzdan izvor snabdevanja nuklearnim gorivom.

Godine 1981. zvaničnici iranske vlade zaključili su da nuklearni razvoj zemlje treba da se nastavi.

Izveštaji IAEA uključuju da će lokacija u Centru za nuklearnu tehnologiju u Esfahanu poznatijem kao ENTEC delovati „kao centar za transfer i razvoj nuklearne tehnologije, kao i da će doprineti formiranju lokalne ekspertize i radne snage potrebne za održavanje veoma ambicioznog programa u oblasti tehnologije nuklearnih energetskih reaktora i tehnologije gorivnog ciklusa“.

Foto: Vikipedija/Printskrin

Rusi uključili svoju svemirsku agenciju u iranski projekat!

Pet ruskih institucija, uključujući Roskosmos, pomoglo je Teheranu da poboljša svoje rakete.

Razmenu tehničkih informacija sa Iranom lično je odobrio direktor SVR Trubnikov.

Predsednik Boris Jeljcin je imao „politiku na dva koloseka“ nudeći Iranu komercijalnu nuklearnu tehnologiju i razgovarajući o tim pitanjima sa Vašingtonom.

Francuska je 1991. vratila više od 1,6 milijardi dolara, dok je Iran ostao akcionar Eurodifa preko Sofidifa.

Međutim, Iran se uzdržao da traži proizvedeni uranijum.

Iran je 1992. godine pozvao inspektore IAEA da posete sva mesta i objekte koje su tražili.

Generalni direktor Bliks je izvestio da su sve uočene aktivnosti u skladu sa mirnom upotrebom atomske energije.

Foto: Vikipedija/Printskrin

Posete IAEA uključivale su neprijavljene objekte i iranski projekat rudarenja uranijuma u ​​nastajanju u Sagandu.

Iste godine, argentinski zvaničnici su otkrili pod pritiskom SAD, da je njihova zemlja otkazala prodaju Iranu civilne nuklearne opreme u vrednosti od 18 miliona dolara.

Iran je 1995. godine potpisao ugovor sa Rosatomom za nastavak rada na delimično završenoj elektrani Bushehr, ugradnjom u postojeću zgradu Bushehr I reaktora VVER-1000 sa vodom pod pritiskom od 915 MVe.

Godine 1996. SAD su ubedile Kinu da povuče ugovor o izgradnji fabrike za konverziju uranijuma.

Međutim, Kinezi su Irancima dali nacrte za objekat, koji su obavestili IAEA da će nastaviti rad na programu; Direktor IAEA Mohamed El Baradej je čak posetio gradilište.