Glavna svetska intriga oko rata u Ukrajini! Nešto krupno i opasno se sprema u junu, pratite šta radi ova zemlja!

U narednim mesecima glavna svetska intriga oko rata u Ukrajini ticaće se Kine. Ona može postati sila koja menja tok događaja.

U tom svojstvu je doživljavaju i Rusija, i Ukrajina i Zapad. Ali, svako na svoj način.

Aktivacija u "kineskom" pravcu vidljiva je u rasporedu službenih poseta. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov prošle nedelje boravio je u Pekingu i primio ga je predsednik Kine Si Đinping.

U Pekingu je bio i nemački kancelar Olaf Šolc. Početkom maja Si će odleteti u Pariz, gde će se sastati sa Emanuelom Makronom. Vladimir Putin će sredinom maja odleteti u Kinu, a sredinom juna Ukrajina namerava da održi samit u Švajcarskoj o "formuli mira" Vladimira Zelenskog koji je izrazio posebnu želju da i zemlje globalnog juga budu prisutne.

Kijev i Zapad zaista žele da Kina prisustvuje. Jer bez nje ova konferencija neće ispuniti svoju glavnu ulogu, koju joj dodeljuju Ukrajina i Zapad: da demonstrira ujedinjavanje vodećih svetskih sila oko "formule mira" Zelenskog, što će, potom, biti predstavljeno Kremlju kao "zahtev cele svetske zajednice".

Zauzvrat, ovo je deo šireg napora Zapada da prekine bliske veze Kine sa Rusijom, koje Moskvi omogućavaju da zaobiđe zapadne sankcije. Globalno gledano, cilj Ukrajine i zapadnih partnera je da podstaknu Peking da prekine ekonomsku podršku Moskvi, što bi bio veliki udarac.

Podsetimo, nedavno su Amerikanci pooštrili kontrolu nad poštovanjem sankcija i proširili listu, nakon čega su počeli problemi u finansijskim obračunima kineskih banaka sa Rusima.

Međutim, sudeći po tome što to uopšte nije prekinulo trgovinu između Rusije i Kine, Peking ima političku odluku da nastavi interakciju sa Ruskom Federacijom uprkos sankcijama. Ali, pritisak Zapada se nastavlja.

Pritisak na Kinu

Nedavno su mediji pisali, pozivajući se na šefa Stejt departmenta Antonija Blinkena, da je Vašington zabrinut zbog proširenja vojne saradnje Kine i Rusije. Tada je američka ministarka finansija Dženet Jelen zapretila Kini sankcijama i drugim posledicama za saradnju sa Rusijom.

Glavna poluga pritiska Zapada na Kinu je spoljnotrgovinski faktor. SAD i EU su glavna izvozna tržišta za Kinu, čiji bi gubitak bio veoma bolan za Peking. Međutim, ta zavisnost je obostrana: Zapad zavisi i od snabdevanja ogromnim asortimanom kineske robe, koju ili ne može uopšte da zameni, ili može, ali skupljim analozima, što će ubrzati inflaciju.

Osim toga, punopravni ekonomski rat između Zapada i Kine povlači za sobom "beg" Pekinga od dolara i evra, što će naglo pogoršati probleme kako ovih valuta, tako i globalnog finansijskog sistema koji na njima počiva. 

Zato će naterati Kinu da napusti veze sa Rusijom biti veoma teško, ako ne i nemoguće. Štaviše, čini se da Kina i Rusija nameravaju da sprovedu svoj plan, koji se ne poklapa sa ukrajinskim i zapadnim.

Njegovi obrisi su se pojavili bukvalno u poslednjoj nedelji. 
 
Prvo, Lavrov je na sastanku sa ambasadorima u Moskvi izjavio da Rusija podržava kineski mirovni plan, koji je predložen 24. februara 2023. godine. Podsetimo, ona se zasniva na tezi o potrebi prekida vatre duž linije fronta bez povlačenja ruskih trupa sa teritorije Ukrajine. Drugo, Lavrov je istu ideju ponovio tokom posete Pekingu.
 
U suštini, Rusija i Kina su se ujedinile oko nove formule mira, čineći je alternativom "formuli Zelenskog".  
 
A to otvara izglede za čitav niz daljih akcija. 
 
Pre svega, Kina može da postavi dva uslova za svoje učešće na mirovnoj konferenciji. Prvo, da na njoj učestvuje i Rusija, koja, inače, nije pozvana. Drugo, pored mirovne formule Zelenskog, trebalo bi da razmotri i kineski mirovni plan, koji bi do tada, da bi ojačao svoju poziciju, mogao da se transformiše u širi plan za globalni jug koji uključuje Indiju, Brazil, Indoneziju, Jug Afrike i druge zemalje.

Foto: Reuters

 

Postoje tri scenarija

Prvo: Zelenski i Zapad odbijaju predlog Kine i održavaju svoju konferenciju bez Pekinga, što neutrališe njen značaj kao demonstracije "jedinstva međunarodne pozicije". Istovremeno, Kina može da održi sopstvenu konferenciju sa Rusijom na kojoj će odobriti svoj mirovni plan.
 
Drugo: Ukrajina i Zapad pristaju na predlog Kine, održavaju konferenciju uz učešće Rusije i diskusiju o dve formule mira. U ovom slučaju postoji rizik za Kijev da će većina učesnika (zbog kvantitativne prevlasti zemalja globalnog juga na događaju) glasati za kinesku formulu, jer izgleda jednostavnije i brže za sprovesti (trenutni prekid vatre duž linije fronta). Naravno, to neće biti obavezujuće za Kijev, ali će oslabiti međunarodnu poziciju Ukrajine, kao i ojačati pozicije onih snaga na Zapadu koje se zalažu za prekid rata duž linije fronta.
 
Treće: Još pre konferencije Ukrajina, Zapad, Kina, vodeće zemlje globalnog juga i Rusija dolaze do zajedničke odluke da razviju kompromisni plan za okončanje rata zasnovanog na zaustavljanju borbi na prvoj liniji fronta. Plan je odobren na međunarodnoj konferenciji, potpisan od obe strane i stupa na snagu. Za sada ova opcija izgleda krajnje malo verovatna, ali ako se do održavanja konferencije situacija na ratištu za Oružane snage Ukrajine pogorša, a problemi sa deblokadom američke pomoći Ukrajini nisu rešeni, onda njena verovatnoća neće biti biti nula.
 
Sve tri opcije uglavnom odgovaraju Rusiji, zbog čega Moskva sada tako aktivno podržava kineski mirovni plan. 

Zapad to razume i zato će pokušati da učini sve da Peking odbije da iznese alternativni mirovni plan, učestvuje na konferenciji o "formuli mira" Zelenskog i, što je najvažnije, naglo prekine veze sa Ruskom Federacijom, prestajući da joj daje podršku.
 
Naredna dva meseca pre očekivanog termina konferencije u Švajcarskoj pokazaće da li je ovaj pritisak dao rezultate ili će Moskva i Peking nastaviti da se kreću zajedno po svom planu.