Čuvao Hitlera do poslednjeg i izbegao Nirnberg! Nacista koji je do 2013. godine ostao lojalan fašističkom režimu!

Rohus Miš bio je deo ličnog obezbeđenja Adolfa Hitlera i jedan od poslednjih koji su napustili bunker nakon njegovog samoubistva kako bi pobegli od nadolazeć Crvene armije, ovaj čovek izbegao je suđenje i živeo je sve do 2013. godine u Nemačkoj.

Početak nacističke aktivnosti

Tokom invazije na Poljsku septembra 1939. godine, njegov puk je priključen KSIII armijskom korpusu, u sastavu 8. armije.

Bio je jedan od četvorice ljudi koje je odabrao komandant njegove čete, tada SS-hauptšturmfirer Vilhelm Monke, da pregovara o predaji poljskih trupa tokom bitke kod Modlina.

Izabran je zbog svoje ograničene sposobnosti da govori poljski.

Nakon što su pregovori propali, Nemci su se vratili na svoje linije.

Kada su bili na oko 80 metara od utvrđenja, počela je paljba.

Nekoliko metaka je pogodilo Miša, koji je pao i izgubio svest.

Neki nemački vojnici su ga odneli u pomoćnu stanicu. Kasnije je prebačen u dve različite bolnice.

Nakon toga, proveo je šest nedelja u domu za oporavak.

Foto: profimedia

Za svoje postupke Miš je odlikovan Gvozdenim krstom druge klase.

Pošto je Miš bio poslednji živi član njegove donjošleske porodice, Mohnke ga je preporučio za SS-ovu Firerovu prateću komandu ili FBK.

Ovo su činili pripadnici SS-a, uključujući muškarce iz LSSAH-a, koji nisu služili na linijama fronta

Miš je prebačen u FBK početkom maja 1940. godine.

Kao mlađi član Hitlerove stalne telohranitelje, Miš je putovao sa Hitlerom tokom celog rata.

Kada nisu služili kao telohranitelji, Miš i ostali u jedinici su služili kao telefonski operateri, kuriri, bolničari, sobari i konobari.

Kada su bili na dužnosti, pripadnici FBK su bili jedini naoružani ljudi koji su Hitleru smeli da budu u njegovoj blizini.

Nikada nisu morali da predaju oružje i nikada nisu bili pretreseni kada su bili sa Hitlerom. Miša je izazvalo određenu zabrinutost što su bili naoružani samo pištoljima Valther PPK 7.65.

Ostao sa Hitlerom do samog kraja...

Dana 16. januara 1945, nakon poraza Vermahta u bici kod Bulge, Miš i ostatak Hitlerovog personala preselili su se u Fuhrerbunker i Vorbunker ispod bašte Rajha kancelarije u Berlinu. 

Njegov komandant FBK, Franc Schadle, imenovao je Misha za telefonskog operatera bunkera.

Miš je vodio svu direktnu komunikaciju iz bunkera.

Nije ga napustio u značajnom vremenskom periodu sve dok se rat nije završio maja 1945. 22. aprila 1945.

Šedle ga je nazvao telefonom i rekao mu da je rezervisano mesto za njegovu ženu i mladu ćerku u jednom od poslednjih aviona. van Berlina.

Miš je privremeno pušten sa dužnosti i odvezao se po svoju porodicu da ih odveze u avion.

Međutim, njegova žena je odbila da uzme njihovu ćerku i ostavi njega i njene roditelje u Berlinu.

Po povratku u kancelariju Rajha, Miš je saznao da Hitler pušta većinu preostalog osoblja da napusti Berlin.

Do tog datuma, kada je Crvena armija ulazila u Berlin, ministar propagande Jozef Gebels i njegova supruga Magda doveli su svoje šestoro male dece da ostanu u Vorbunkeru.

Foto: Vikipedija/Printskrin

Jozef Gebels se uselio u prostoriju pored Mišove telefonske centrale u donjem nivou Firerovog bunkera.

Gebelsova deca bi se igrala u hodniku oko Mišovog stuba.

Dana 30. aprila, Sovjeti su bili na manje od 500 metara od bunkera.

Tog popodneva, Hitler i Eva Braun su izvršili samoubistvo manje od 40 sati nakon što su se venčali.

Miš je bio svedok otkrića tela Hitlera i Brauna.

Pratio je Ota Gunšea i Hitlerovog glavnog sobara Hajnca Lingea do vrata Hitlerove privatne sobe.

Nakon što su vrata otvorena, Miš je samo bacio brzi „pogled”.

Video je Evu, sa podignutim nogama, sa Hitlerove leve strane na sofi.

Oči su joj bile otvorene i bila je mrtva.

Foto: wikipedija

Hitler je takođe bio mrtav. Ili je sedeo na sofi ili u fotelji pored nje; glava mu je „blago pala napred“.

Miš je krenuo da izvještava o događajima Šedla, a onda je stao i vratio se pred vrata Hitlerove radne sobe.

Miš je tada primetio da je Hitlerov leš uklonjen iz radne sobe i umotan u ćebe.

Nekoliko muškaraca ga je tada podiglo i pronelo pored njega.

Miš je otišao i prijavio događaje Šedlu, koji ga je uputio da se vrati na svoju dužnost.

Nakon što se vratio u telefonsku centralu, Miš se kasnije prisetio da je kapetan Recbah izjavio „Znači, sada spaljuju šefa!“

Recbah je pitao Miša da li ide gore da gleda događaje, ali je Miš odbio da ode.

Nakon toga, Gunše je sišao i rekao Mišu da su leševi Hitlera i Brauna spaljeni u bašti Rajhovske kancelarije.

Miš je bio prisutan u kompleksu bunkera kada je Magda Gebels otrovala svoje šestoro dece, a zatim izvršila samoubistvo sa svojim mužem Džozefom 1. maja 1945. godine.

Prema Mišu, ovaj čin Gebelsovog ubistva njihove dece bio je veoma uznemirujući.

Godinama kasnije izjavio je da je taj događaj "najstrašnija stvar" koju je doživeo u bunkeru.

Foto: Istorijskizabavnik.rs

Takođe je bio jedan od poslednjih ljudi koji su videli Gebelsa i njegovu porodicu pre nego što su počinili kolektivno samoubistvo tokom kojeg je Gebelsova žena usmrtila njihovu decu cijanidom.

Nakon rata Crvena armija ga je uhapsila i poslala u ozloglašeni moskovski zatvor Ljubljinka gde je bio mučen i kasnije poslat na osam godina kaznenog rada nakon čega se vratio u Nemačku gde je živeo do smrti.

Bio je dobar šef, a ne čudovište!

Miš je bio lojalan Hitleru do kraja svog života, izjavljujući u nacističkom apologetizmu: "On nije bio grub.

Nije bio čudovište.

Nije bio supermen", "...veoma normalan.

Nije kao što je napisano" i " bio je divan šef".

Miševa ćerka Brigita je preko bake po majci saznala da je Gerda jevrejskog porekla.

Međutim, Gerda to nikada nije spomenula i njen otac je odbio da to prizna. Brigita je postala arhitekta i podržavala je jevrejske ciljeve.

Ona je izjavila da je razočarana očev nedostatkom kajanja nakon rata.

U jednom intervjuu je takođe izrazio određeni skepticizam u pogledu Hitlerove uloge u nacističkim zločinima.

On je takođe izrazio mišljenje da „neonacisti“ nisu postojali, već su bili samo patriotski ljudi, i da su SAD napale Irak 2003. da bi obogatile Izrael

Foto: informer/printscreen

Sa smrću Bernda fon Frajtag-Loringhovena 27. februara 2007., Armina Lemana 10. oktobra 2008. i Zigfrida Knapea 1. decembra 2008. godine, za Miša je rečeno da je poslednji preživeli u Firerovom bunkeru.

Njegovi memoari na nemačkom jezik „Poslednji svedok“, objavljeni su 2008. godine.

Englesko izdanje objavljeno je 2014. godine sa uvodom istoričara Rodžera Murhausa.

Miš je živeo u Berlinu u istoj kući u koju se uselio kada su ga oslobodili Sovjeti.

Kuća se nalazi u okrugu Rudov u južnom Berlinu.

Miš je redovno primao posetioce koji su želeli da razgovaraju sa njim ili da ga intervjuišu.

Miš je umro u Berlinu 5. septembra 2013. u 96. godini