Misteriozno oružje, uništava naš DNK! Posle gotovo 1.000 godina opet je tu! Naučnici na nogama, od njega nema zaštite!

Početkom maja, zadivljujuća aurora je osvetlila noćno nebo na severu naše planete, pokazujući ogromnu energiju koju solarne oluje mogu da ispuste u obliku radijacije. Iako su takvi prikazi očaravajući, oni takođe naglašavaju pretnju još jednog solarnog fenomena - događaja solarnih čestica ( SPE).

Ovi intenzivni naleti protona sa površine Sunca mogu juriti kroz svemir sa razornim potencijalom. Istraživanja pokazuju da Zemlja doživljava ekstremne DSC otprilike svakih hiljadu godina .

Ovi događaji mogu značajno oštetiti ozonski omotač, što dovodi do povišenog nivoa ultraljubičastog (UV) zračenja na površini planete. Nova studija međunarodnog tima naučnika upozorava na dramatične efekte ovih događaja na život na Zemlji.

Mars kao primer

Odbijajući naelektrisane čestice Sunca, Zemljino magnetno polje deluje kao štit. U svom stabilnom stanju, magnetno polje podseća na džinovski šipkasti magnet, sa linijama polja koje se kreću od pola do pola, stvarajući obrazac „obrnuti grejpfrut".

To polje omogućava jonizujućim kosmičkim zracima da prodru u gornju atmosferu, stvarajući auroru kojoj se divimo. Međutim, magnetno polje nije konstantno. Tokom prošlog veka, severni magnetni pol je migrirao preko severne Kanade brzinom od 40 kilometara godišnje, a samo polje je oslabilo za više od šest odsto. Geološki zapis otkriva epohe u kojima je magnetno polje bilo značajno oslabljeno ili čak uopšte nije postojalo.

Mars, koji je u drevnim vremenima izgubio svoje globalno magnetno polje, služi kao jasan primer posledica. Ovaj gubitak je rezultirao ispuštanjem većeg dela njegove atmosfere. U maju, nedugo nakon Zemljine aurore, moćna sunčeva baklja pogodila je Mars, poremetila svemirsku letelicu Mars Odisej i izazvala povećanje nivoa površinskog zračenja do 30 puta u odnosu na rendgenski snimak grudnog koša.

Ekstremni događaji

Spoljna atmosfera Sunca neprekidno emituje fluktuirajući tok elektrona i protona poznat kao solarni vetar. Povremeno emituje rafale energije, prvenstveno protone tokom DS, često povezane sa sunčevim bakljama.

Zbog svoje veće mase i energije, protoni prodiru dublje u Zemljinu atmosferu, pobuđuju molekule gasa i emituju rendgenske zrake, nevidljive golim okom.

Iako se stotine manjih DSC-a javljaju u svakom solarnom ciklusu (otprilike 11 godina), dokazi o mnogo jačim događajima pronađeni su tokom geološke istorije Zemlje. Neki prošli DSC-ovi bili su hiljadama puta moćniji od bilo kojih zabeleženih u modernim vremenima.

Ekstremni DSC se dešavaju otprilike svakih nekoliko milenijuma, a poslednji je bio 993. godine. Taj događaj je bio ključan za datiranje vikinških zgrada u Kanadi na drvetu posečenom 1021. godine.

Prelep i moćan podsetnik

Pored svog neposrednog uticaja, DSC može da izazove hemijske reakcije u gornjim slojevima atmosfere, koje oštećuju ozon, koji zauzvrat apsorbuje štetno UV zračenje. Oštećenje ozonskog omotača može povećati rizik od raka kože, oštetiti vid i uticati na klimu.

Nova studija je ispitivala uticaje ekstremnog DSC-a. Zaključeno je da bi takav događaj mogao smanjiti nivo ozona za oko godinu dana, podižući površinske nivoe UV zračenja i povećavajući oštećenje DNK.

Ako se DSC desi kada je magnetno polje slabo, oštećenje ozona moglo bi da traje šest godina, povećavajući nivoe UV zračenja za 25 odsto i povećavajući stopu oštećenja DNK za neverovatnih 50 procenata.

Rezultati studije naglašavaju potrebu za povećanom svešću i spremnošću za moguće uticaje događaja solarnih čestica, posebno pošto Zemljino magnetno polje nastavlja da fluktuira.

Iako je nedavna aurora bila divan podsetnik na naše dinamično Sunce, ona takođe služi kao snažan podsetnik na moćne sile u igri i potrebu za jačanjem zaštitnih slojeva naše planete.