Atentati koji lede krv u žilama: Ovo su brutalni napadi na američke državnike kroz istoriju!

Pokušaj atentata na Donalda Trampa na mitingu u Pensilvaniji, u kojem je bivši predsednik SAD i najverovatniji kandidat Republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima ranjen, šokirao je američku i svetsku javnost.

Odmah je krenula lavina optužbi sa jedne i druge strane političkog spektra, a državni organi još uvek proveravaju sve okolnosti vezane za ovaj slučaj i motivaciju atentatora, koji je ubijen na licu mesta. 

Istorija američke politike pamti veliki broj atentata na najviđenije i najmoćnije ljude u državi. Žrtve atentata, ili pokušaja atentata, bili su i predsednici, i predsednički kandidati, ali  i uticajniji politicki lideri. IPESE donosi podsećanje na listu ovih atentata.

Ubistvo predsednika Abrahama Linkolna

Šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, čovek koji je ujedinio Sever i Jug, Abraham Linkoln, ubijen je u atentatu 14. aprila 1865. godine, u Ford Teatru u Vašingtonu. Tada poznati glumac, Džon Vilks But, inače simpatizer upravo poražene Konfederacije južnjačkih država, pucao je u Linkolna u 22.15 iz pištolja Deringer, ciljajući u potiljak aktuelnog predsednika, koji je sedeo na svom mestu u pozorištu i gledao predstavu. Linkoln je sledećih 9 sati proveo u komi, da bi preminuo sledećeg jutra.

But je odluku o ubistvu Linkolna doneo 11. aprila, pošto je čuo govor u kojem je predsednik govorio o glasačkim pravima Afroamerikanaca. Sa svojim saradnicima planirao je da, osim Linkolna, ubiju i potpredsednika Endrjua Džonsona i državnog sekretara Vilijama Suarda. Ipak, ostatak plana im je propao: Suard je ranjen, ali ne i ubijen, dok je atentator na Džonsona odustao od svoje namere. Ubica Džon Vilks But je posle potere od 12 dana pronađen 110 kilometara južno od Vašingtona, i ubijen, pošto je odbio da se preda. 

Atentat na predsednika Džejmsa Garfilda

Džejms Garfild, 20. predsednik SAD-a, umro je 19. septembra 1881. godine, dva i po meseca posle atentata, u kojem je 2. jula teško ranjen na Železničkoj stanici Baltimor i Potomak. Dok je predsednik Garfild pristizao na stanicu, pisac i advokat Čarls Gito je pucao u njega dvaput iz revolvera „Vebli britiš bul dog“: jedan metak je okrznuo rame Garfilda, a drugi mu je prošao kroz leđa. Predsednik se 79 dana borio sa ranama, i nekompetentnim lekarima, koji su mu tretirali ranu nesterilizovanim instrumentima i prstima, što je dovelo do infekcije i smrti. 

Atentator Gito je uhapšen odmah posle napada, a posle suđenja koje je trajalo tri meseca, osuđen je na smrt 25. januara 1882. godine. On je obešen 30. juna, dva dana pred godišnjicu atentata. Kad je reč o motivu, istoričari navode da je Gito bio psihički nestabilna osoba, zbog posledica neurosifilisa. On je tvrdio da je na Garfilda pucao jer je bio razočaran što mu nije bilo dodeljeno mesto ambasadora SAD u Francuskoj, a sebi je pripisivao zasluge za izbor predsednika na tu funkciju, zbog govora koji mu je napisao u znak podrške.

Ubistvo predsednika Vilijama Mekinlija

Vilijam Mekinli, 25. predsednik SAD, ubijen je 6. septembra 1901. godine u Hramu muzike, u Bafalu, u državi Njujork, dok je prisustvovao Panameričkoj izložbi. Predsedniku je prišao anarhista Lion Čolgoš, koji je ispod maramice držao sakriven revolver, i pucao iz blizine dvaput u Mekinlija. Prvi metak je, kako se navodi u istorijskim izvorima, pogodio medalju koju je Mekinli nosio na jakni, i odbio se u rukav sakoa, dok je drugi metak pogodio predsednika u stomak. Iako se ispočetka činilo da će lekari uspeti da spasu Mekinlija, njegovo stanje se naglo pogoršalo posle osam dana borbe za život, i on je 14. septembra umro, posle pojave gangrene. 

Atentator Čolgoš je savladan na licu mesta, a pripadnici vojske su ga žestoko pretukli, te se nije verovalo da će preživeti i dočekati suđenje. Ipak, on se oporavio i 24. septembra, posle suđenja koje je trajalo samo dva dana, osuđen je na smrt. Presuda je izvršena na električnoj stolici, 29. oktobra. Veruje se da je Čolgoš pucao u Mekinlija zbog političkog ubeđenja, ali nije jasno šta je nameravao da postigne atentatom. Posle ovog atentata, prvog u 20. veku, Kongres SAD-a je naredio Tajnoj službi (Secret Service) da pruža stalnu zaštitu osobi koja je predsednik Sjedinjenih Američkih Država. 

Atentat na Teodora Ruzvelta

Teodor Ruzvelt, 26. predsednik SAD, bio je na toj poziciji od 1901. do 1909. godine, a krenuo je u novu predsedničku kampanju 1912. godine, pošto je osnovao Progresivnu partiju, razočaran stavovima svog naslednika na mestu predsednika, Hauarda Tafta. Ruzvelt je bio u kampanji u Milvokiju, kad mu je 14. oktobra prišao Džon Šrank, vlasnik kafane iz Njujorka, koji ga je pratio nedeljama. Šrank je pucao u Ruzvelta iz revolvera „kolt“, a govor koji je Ruzvelt odštampao na 50 strana, i stavio u džep, usporio je metak i spasio mu život.

Šrank je odmah savladan, a Ruzvelt je od mase, koja je krenula u linč, tražio da ga ne povređuju, govoreći da nije teško ranjen. Bivši predsednik je zatim rekao policiji da privedu Šranka i da se postaraju da mu ništa ne fali.

Pošto je bio iskusan lovac i anatom, Ruzvelt je primetio da ne iskašljava krv, i pravilno zaključio da metak nije stigao do pluća, već se zaglavio u mišiću pre ovog vitalnog organa. Insistirao je čak da održi govor (koji mu je spasio život), i tek posle 84 minuta i 50 pročitanih stranica, prihvatio da mu se ukaže medicinska pomoć. Svoj govor je započeo sa „Dame i gospodo, ne znam da li razumete potpuno da sam upravo upucan, ali potrebno je više od toga da se ubije „Bulll Moose“ (los, maskota Progresivne partije). Lekarski pregledi su pokazali da se metak zadržao u grudnom mišiću Ruzvelta, i da nije stigao do pluća, i zaključili da je bolje da ga ostave unutra nego da ga izvade, pa je tako Ruzvelt u sebi nosio ovaj „suvenir“ do ostatka života. 

Ruzvelt je ipak izgubio izbore, a novi predsednik je postao Demokrata Vudro Vilson. Na suđenju je atentator Šrank tvrdio da ga je „u snovima posetio ubijeni predsednik Mekinli i tražio od njega da ga osveti, tako što će ubiti Ruzvelta“. Proglašen je neuračunljivim i zadržan je u psihijatrijskoj ustanovi do smrti, 1943. godine. 

Ubistvo Džona Kenedija

Foto: wikipedia.org

Poslednji predsednik SAD-a koji je ubijen je 35. predsednik, Džon Ficdžerald Kenedi. Ovaj atentat je verovatno i najčuveniji, obrađen u mnogim filmovima i serijama, ali i najkontroverzniji, pa je još uvek predmet različitih teorija zavere. Kenedi je ubijen u 12.30 popodne 22. novembra 1963. godine, u vozilu u kojem je prolazio kroz Dalas u Teksasu, sa suprugom Žaklin i guvernerom Teksasa Džonom Konalijem i njegovom suprugom.

Na Kenedija je pucao bivši marinac Li Harvi Osvald, sa šestog sprata skladišta knjiga, koje je bilo na putu predsedničke kolone. Osvald je Kenedija pogodio jednim metkom u leđa, a drugim metkom u potiljak. Guverner Konali je teško ranjen u napadu, a Kenedi je hitno prebačen u Memorijalnu bolnicu Parklend, gde je proglašen mrtvim pola sata posle atentata. 

Atentator Osvald je uhapšen i optužen za ubistvo Kenedija i policajca kojeg je ubio nekoliko sati posle atentata. Ubica nije dočekao pravdu: dok je prevožen iz gradskog u okružni zatvor, 24. novembra, Osvalda je u podrumu Policijske stanice u Dalasu ubio Džek Rubi, vlasnik nekoliko noćnih klubova u Dalasu. Posle mnogih spekulacija i različitih tvrdnji u vezi sa ovim atentatom, Vorenova komisija je u septembru 1964. godine utvrdila da je Osvald delovao potpuno sam, da je ubio Kenedija i policajca Tipita, i da je Džek Rubi ubio Osvalda delujući bez saučesnika. Ipak, i dan danas veliki procenat Amerikanaca veruje da je postojala zavera da se prikriju prave okolnosti u vezi sa ubistvom Kenedija. 

Ubistvo Martina Lutera Kinga

Vodeći građanski aktivista i borac za jednakost, Martin Luter King, bio je jedan od najvažnijih ljudi na političkoj sceni Sjedinjenih Američkih Država šezdesetih godina prošlog veka, iako nije bio na visokoj državnoj funkciji. Uvek u pokretu, King se neumorno borio za prava potlačenih, pre svega Afroamerikanaca. 29. marta 1968. godine, King je otišao u Memfis, kako bi podržao radnike koji su bili u štrajku, i tražili veće plate i bolje uslove rada. Kingov let u Memfis je bio odložen zbog pretnji bombom, a on je, suočen sa pretnjom smrti, rekao „želeo bih da živim dugo, ali sada nisam zabrinut za to. Bio sam na vrhu planine, i video sam obećanu zemlju. Možda ja neću stići do nje s vama, ali želim da znate da ćemo mi stići u nju, i zbog toga sam srećan i ne brinem ni zbog čega, niti se plašim bilo koga“. 

King je uzeo sobu broj 306. u motelu Lorejn u Memfisu. Dok je stajao na balkonu ispred sobe, 4. aprila u 6.01 popodne, na Kinga je pucao atentator Džejms Erl Rej. Metak je ušao kroz desni obraz Kinga, polomio mu vilicu, a zatim presekao kičmenu moždinu i zaustavio se u ramenu. Posle hitne operacije, King je umro sat vremena kasnije u Bolnici Svetog Josifa, a autopsija je pokazala da je „imao srce čoveka od 60 godina, iako je u trenutku smrti bio 39-godišnjak“, pisao je njegov biograf Tejlor Brenč, naglašavajući stres kao uzrok ovoga. 

Kingov ubica Džejms Erl Rej osuđen je na 99 godina zatvora zbog ubistva Kinga, ali je ceo ovaj slučaj bio predmet mnogih teorija zavere. Rej je posle ubistva pobegao iz SAD, i uhvaćen je u Engleskoj. Lojd Džauers, vlasnik restorana, počeo je 1993. Godine da tvrdi da je bio deo zavere za ubistvo Martina Lutera Kinga, i da je Rej bio „žrtveni jarac“. Porodica Kinga je posle ovoga tvrdila da je Rej bio žrtva zavere, i da veruju da je pravi ubica policajac iz Memfisa Erl Klark. Džejms Erl Rej je umro 1999. godine, a naređena je nova istraga o ubistvu Kinga, što je za posledicu imalo izveštaj Minitarstva pravde 2000. godine, čiji zaključak je da nije postojala zavera za ubistvo Martina Lutera Kinga. 

Ubistvo Roberta Kenedija

Brat ubijenog predsednika Džona Kenedija, Robert Kenedi, i sam je bio moćan i uticajan političar, i već 1968. godine, 5 godina posle ubistva brata, imao je vodeću ulogu na predsedničkim izborima. Bio je vodeći kandidat za nominaciju Demokratske stranke za izbore, a glavni izvor glasača imao je u siromašnim građanima, Afroamerikancima, među Katolicima, Hispanoamerikancima i mlađim glasačima. Nedugo pošto je dobio ključne unutarstranačke izbore u Kaliforniji, u Roberta Kenedija je pucao Sirhan Sirhan, 25-godišnji Palestinac, navodno zbog podrške Izraelu u Šestodnevnom ratu 1967. godine. Kenedi je umro 25 sati posle atentata, Sirhan je uhapšen i osuđen, ali i ubistvo Roberta Kenedija je i danas kontraverzna tema i predmet mnogih teorija zavere.

Robert Kenedi je 5. juna proslavljao veliku pobedu na unutarstranačkim izborima u Kaliforniji, ključnoj državi, u Hotelu Ambasador u Los Anđelesu .Nešto posle ponoći, posle govora, Kenedi je prošao kroz kuhinju hotela, za koju su mu rekli da je prečica do novinarske sobe. On je prošao kroz kuhinju uprkos savetu svog telohranitelja da ne čini to. Kenedi se u kuhinji rukovao sa zaposlenim hotela Huanom Romerom, i u tom trenutku mu je prišao Sirhan Sirhan sa revolverom i pogodio Kenedija sa tri metka.

Sirhan je brzo savladan, a hitna pomoć je stigla samo nekoliko minuta kasnije i odneli predsedničkog kandidata u Centralnu prijemnu bolnicu Los Anđelesa. Lekari su pokušali da ga spasu, izvadivši delove metka i kosti iz mozga Kenedija, ali rane su bile preteške i Robert je podlegao povredama 6. juna, 25 sati posle atentata.

Atentat na Ronalda Regana

Republikanac Ronald Regan, bivši glumac i 40. predsednik SAD, preživeo je atentat 30. marta 1981. godine, ispred hotela Vašington Hilton. Njemu je tad prišao atentator Džon Hinkli, i u predsednika ispalio šest hitaca iz vatrenog oružja, pogodivši Regana i još tri osobe. Regan je doživeo teške povrede od metka koji je pogodio predsedničku limuzinu, a zatim se odbio i pogodio predsednika: prošao mu je kroz pazuh, polomio rebro, probušio plućno krilo i izazvao veliko unutrašnje krvarenje.