Nemačka sve više deportuje ruske državljane u domovinu, iako nema direktnih letova između dve zemlje. Broj deportacija bi mogao da nastavi da raste, ako sudovi i vlasti ovu odluku Visokog administrativnog suda Berlin-Brandenburg (predmet broj OVG 12 B 17/23) budu smatrali presedanom.
Sud je zaključio da mladi ruski vojnici, pozvani na redovno služenje vojnog roka, praktično ne rizikuju da budu poslati u rat u Ukrajini. Prema sudu, oni se koriste samo za zaštitu granice duž granice sa Ukrajinom i na Krimu. Shodno tome, nema razloga da ruski muškarci dobiju azil u Nemačkoj, jer samo pozivanje na vojnu službu ne predstavlja osnov za azil.
Presuda je izrečena krajem avgusta, ali su mediji tek sada saznali za ovu informaciju. Istraga o ovom slučaju zajednički je projekat Dojče velea i portala tagesschau.de.
Kako je sve počelo
Ono što je počelo kao pojedinačna žalba protiv deportacije u Rusiju završilo se presudom koja bi mogla imati dalekosežne posledice. Ovo bi moglo poremetiti planove stotina ruskih dezertera da dobiju azil u Nemačkoj. Konkretan slučaj se nije odnosio na klasičnog dezertera ili odbijanje službe. Podnosilac žalbe je bio 22-godišnji ruski državljanin čečenskog porekla.
Mladić je u Nemačku došao sa deset godina, ali njegova porodica nije dobila azil, već je samo tolerisana. Postao je kriminalac i policija ga je ubrzo smatrala osobom koja često krši zakon. Osuđen je na dve godine i devet meseci zatvora. Čak je i napao jednog zatvorenika u zatvoru, za šta je dodatno kažnjen. U proleće 2023. godine imigracione vlasti su ga obavestile da mora da napusti zemlju.
Međutim, Čečen je uložio žalbu. Jedan od ključnih argumenata u njegovoj žalbi bio je strah da će po povratku u Rusiju biti regrutovan u vojsku i poslat u rat u Ukrajinu.
Sud je odbio žalbu. Presuda ima 16 stranica. Odeljak o regrutovanju u Rusiji zasnovan je na desetinama izvora, uključujući izveštaje vladinih i nevladinih organizacija, i publikacije u evropskim i ruskim medijima. Analizira se ruski sistem regrutacije u oružane snage i rizici slanja regruta na front.
Foto: EPA
Sudije su zaključile da dužnici imaju minimalan rizik da budu poslati u Ukrajinu. Jedini izuzetak su takozvani "dobrovoljački bataljoni" iz Čečenije, ali je sud naveo da je deportovani podnosilac predstavke slobodan da se nastani gde god želi u Rusiji.
Dalekosežne posledice
Ova odluka ima karakter presedana, smatra advokat Mersad Smajić, koji zastupa čečenskog podnosioca žalbe. Jer obrazloženje suda ide dalje od konkretnog slučaja. U sličnom slučaju, Upravni sud Halea u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt je već „u potpunosti uzeo u obzir presudu Visokog upravnog suda Berlin-Brandenburg", tvrdi advokat.
To potvrđuje i Rudi Fridrih, direktor udruženja „Veza" iz Ofenbaha u nemačkoj pokrajini Hesen, koje podržava odbijanje vojnog roka: „Visoki upravni sud daje pravno tumačenje koje drugi sudovi moraju da poštuju.
Odluka je izazvala oštre kritike Robina Vagena, vladinog koordinatora za saradnju sa zemljama Južnog Kavkaza, Republikom Moldavijom i Centralnom Azijom: „Postoji bezbroj dokaza o slanju loše obučenih regruta u Putinov ilegalni rat. Postoje i izveštaji ruskih vojnika koje komandanti primoravaju uz pretnje smrću ili mučenjem da se bore protiv Ukrajine".
Ruski aktivisti za ljudska prava tvrde da ovo nije prva takva odluka nemačkog suda, jer se često dešava da se sudske odluke zasnivaju na zastarelim ili netačnim informacijama. Artjom Kliga, advokat iz nevladine organizacije „Pokret prigovarača savesti na služenje vojnog roka", kaže da takvih slučajeva ima desetak.
Pretpostavka da se ruski vojni obveznici ne šalju u rat zastarela je od invazije Ukrajine na Kursk u avgustu 2024. Od tada su mladi regruti iz drugih ruskih regiona poslati u to područje da se bore protiv ukrajinskih snaga.
„Ne bih rekao da nemački sudovi zauzimaju stavove ruske vlade. To tumačim kao nespremnost da se uzmu u obzir informacije aktivista za ljudska prava i Ujedinjenih nacija. Lakše je citirati ruske državne medije koji tvrde da nema mobilizacije. ", kaže Kliga.
Sve veći broj deportacija u Rusiju
Nemačka je u prvih osam meseci 2024. deportovala 32 ruska državljana, što je četiri puta više nego u celoj 2023. godini. Prema statistikama koje objavljuju tagesschau.de i Deutsche Velle, Rusi se deportuju preko trećih zemalja. Policijski službenici prate deportovane do odredišta transfera, gde ih predaju obezbeđenju avio-kompanije. U dokumentima ministarstva nisu navedeni konkretni aerodromi preko kojih se vrši deportacija u Rusiju, ali se pretpostavlja da su to Beograd ili Istanbul, gde su dostupni transfer letovi pojedinih avio-kompanija.
Foto: Shutterstock
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. do avgusta 2024. godine, 5.831 ruski muškarac starosti između 18 i 45 godina zatražio je azil u Nemačkoj. Samo njih 57 dobilo je azil, dok je dodatnih 154 dobilo status privremenog boravka.
Skoro polovina zahteva je ili povučena ili odbijena iz formalnih razloga, uključujući nepoštovanje Dablinskog sporazuma, koji zahteva da se zahtevi za azil podnose u prvoj zemlji EU u koju izbeglica uđe.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da Donald Tramp koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama može da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, dok nemački političar istovremeno i strahuje od toga, piše nemački list „Zidojče cajtung“.
Biznismen i bivši vlasnik najvećeg fajl-šering sajta Megaupload, Kim Dotkom, ocenio je na društvenoj mreži X da su izveštaji medija o odbijanju Nemačke da isporuči tešku vojnu tehniku Ukrajini ozbiljan udarac za Kijev.
Potrebno je obnoviti diplomatske kanale i započeti pregovore s Rusijom, navodi se u članku grupe autora objavljenom u nemačkom listu Frankfurter Rundschau.
Rusija je uspela da ostvari ekonomski rast uprkos velikom sankcionom pritisku, izjavio je nemački stručnjak Aleksandar Libman u intervjuu za nemačko izdanje Fokus.Online.
Nemačka je danas uputila novi paket vojne pomoći Ukrajini, a istovremeno je najavila i da će joj uskoro poslati navođene rakete AIM-9L za avione F-16, kao i nekoliko hiljada dronova.
Šef nemačke spoljne obaveštajne službe (BND) Bruno Kal izjavio je danas da će ruske oružane snage verovatno biti u poziciji, kadrovski i materijalno, da pokrenu napad na NATO najkasnije do kraja ove decenije.
Nemačka ne namerava da više šalje tešku vojnu opremu Ukrajini, osim one koja je već najavljena, preneo je nemački Bild citirajući dokumente ministarstva odbrane.
Ruski raketni udar na područje Borispolja dok se nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nalazio u Kijevu predstavlja „jasnu uvredu Nemačkoj“, ocenio je dopisnik nemačkog Velta Kristof Vaner.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus smatra da je moguće da Donald Tramp koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama može da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, dok nemački političar istovremeno i strahuje od toga, piše nemački list „Zidojče cajtung“.
Jedan kratak razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka tokom današnjeg svečanog otvaranja novih 28 kilometara moderno izgrađenog Dunavskog koridora izazvao je salve smeha, posebno zbog Drobnjakove urnebesne reakcije na jedno pitanje šefa naše države.
Predsednik Rusije Vladimir Putin uveren je da će tokom predstojeće zime dokrajčiti Ukrajinu pojačanim pritiskom na Kijev, dok se istovremeno približava otvaranju još jednog fronta, tvrdi bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
Potpredsednik Slobodne Crne Gore i poznati barski privrednik i ugostitelj Vlado Stijović obezbedio je smeštaj za pedesetoro dece sa Kosova i Metohije i njihove učitelje, koji borave na Crnogorskom primorju.
Kada Nemačka zabranjuje opoziciju pred izbore, to je za Brisel i tajkunske medije "odbrana ustava", a kada bi Srbija sankcionisala ulično nasilje i pretnje – to bi nazvali fašizmom! Zahtev Borisa Pistorijusa za gašenje AfD-a ogolio je do koske sve dvostruke aršine i lažnu brigu zapadnih elita za demokratiju.
Lider naprednjaka i savetnik predsednika republike Miloš Vučević osudio je nasilje koji su blokaderi sprovodili na narodnom skupu u Užicu istakavši da su ponovo pokazali svoje lice.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta zatražio je danas od Evropske unije da jasno osudi i zabrani održavanje koncerata hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona u državama članicama EU, jer su njegovi nastupi decenijama praćeni promocijom ustaštva.
Voditeljka Exatlona Tijana Jović uključila se iz Dominikane i otkrila da gledaoci ni sami ne mogu da naslute kakva sezona sa sjajnim takmičarima je pred nama.
Učesnici prve sezone Exatlona Srbija Radojica Lazić i Anabela Zonai trenutno se nalaze u Dominikani, a javnost najviše zanima da li je njihov odlazak povezan sa drugom sezonom takmičenja.
Reper Gazda Paja pokazaće svoje veštine u najvećem sportskom rijalitiju Exatlonu, a njegova žena Vesna je takođe u sjajnoj formi, pa je suprugu komotno mogla da se pridruži u takmičenju.
Sa 10.000 evra u džepu nalazite se u jako dobroj poziciji za kupovinu polovnjaka u Srbiji, a pravi izbor zavisi samo od toga šta vam je najvažnije prilikom vožnje.
Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova ugasili su požar koji je 13. avgusta izbio u ataru sela Lukovo, na teritoriji Vranja.
U novosadskom Novom naselju nekoliko pasa je uginulo posle kontakta sa otrovom, sumnja grupa građana koja je putem društvenih mreža upozorila sugrađane na opasnost.
Stravično nasilje dogodilo se pre nekoliko dana u Obrenovcu, kada je državljanin Azerbejdžana N. O. (38) brutalno pretukao svoju devojku, ukrajinsku državljanku L. S. (22), nanevši joj teške povrede po glavi i telu.
Sinoć je u Zaječaru počeo tradicionalni rok spektakl, 59.Gitarijada koja se održava u podnožju Kraljevice uz rokere koji su pristigli iz svih gradova Srbije, ali i iz inostranstva.
"Pyzy" su tradicionalne poljske knedle od krompira koje se kuvaju u vreloj vodi, a kombinacija sirovog i kuvanog krompira daje im neponovljivu teksturu.
Da biste sprečili ulazak smrdibuba, važno je na vreme zaštititi prozore i zatvoriti moguće otvore kroz koje mogu da prođu. Pored toga, nekoliko kućnih trikova i redovno održavanje prostora oko prozora mogu pomoći da ih bude znatno manje.
Letnje pastelne nijanse polako odlaze u drugi plan, a jesen 2026. donosi sasvim drugačiju paletu. Sudeći prema kolekcijama vodećih svetskih dizajnera, jedna nijansa posebno se izdvojila i nametnula kao apsolutni favorit sezone - vinska boja koja svakom stajlingu daje dozu luksuza i elegancije.
Ako ste nekada putovali avionom, verovatno ste tokom poletanja osetili neprijatan pritisak, zapušenost ili čak bol u ušima. Ova pojava se naziva barotrauma uha ili "avionsko uho", a do nje dolazi zbog nagle promene vazdušnog pritiska u kabini aviona.
Pevač Dragan Kojić Keba tokom druženja sa medijima u jednom prestoničkom restoranu dotakao se predstojećeg koncerta, kolega, svojih naslednika, ali i Saše Popovića koji mu jako nedostaje.
Ivan Marinković progovorio je o odluci ćerke Lene da promeni prezime u majčino, istakavši da ga taj potez nije iznenadio jer je bio pripremljen na takav scenario, ali da je i dalje razočaran.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.