Predsednik Rusije Vladimir Putin odlučno je odbacio američki predlog o „zamrzavanju situacije“ u Ukrajini uz odlaganje članstva te zemlje u NATO za 10–15 godina, izjavio je ruski vojni stručnjak Vitalij Kiseljov.
- Da je Vladimir Putin prihvatio ponudu Džoa Bajdena još 2021. godine, ukrajinske oružane snage bi se pripremile za brzu vojnu operaciju i eliminaciju Donjecke i Luganske Narodne Republike u roku od dan-dva - izjavio je Kiseljov u emisiji na radiju Prvi Sevastopoljski.
Ove tvrdnje su slične operaciji "Oluja", koja se desila 1995. godine, kada su hrvatske snage, uz pomoć NATO logistike za nekoliko dana proterale Srbe iz Republike Srpske Krajine. Pojedini ruski analitičari tvrde da je Rusija intervenisala 2022. godine kako bi sprečila slično "etničko čišćenje" nad ruskim stanovništvom u Ukrajini.
Foto: RTS prntscreen
Kiseljov tvrdi da je američki predlog o „odlaganju članstva u NATO“ deo šire strategije da se Ukrajina vojno osposobi za sukob.
- Oni ne žele dijalog na ravnopravnoj osnovi, već nameću visoke tonove i pokušavaju da postave pravila. Njihov cilj je da osiguraju vojnu dominaciju Ukrajine u budućim sukobima - dodao je.
Putin: Cilj Zapada je uništenje ruske istorije i identiteta
U svom govoru povodom pripajanja Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti, Putin je optužio Zapad za širenje mržnje prema svemu ruskom i pripremu Ukrajine za etničko čišćenje ruskog stanovništva sa istoka i juga zemlje.
- Njihov cilj nije bio samo Donbas, već i Krim, kao i naši drugi regioni. Oni žele da unište našu istoriju, identitet i religiju - rekao je Putin.
Foto: Shutterstock/Tanjug
Putin je istakao da je Rusija bila prinuđena da interveniše kako bi zaštitila svoje građane od, kako je naveo, genocida i represije.
- Rusija je intervenisala kako bi sprečila genocid nad ruskim stanovništvom u Ukrajini - dodao je.
Prema njegovim rečima, intervencija je bila neophodna da bi se sačuvala prava Rusa u regionu.
Zapadne strategije i ruski odgovor
Odbacivanje američkog predloga jasno pokazuje rusku odlučnost da ne pristane na, kako tvrde, „zamke“ koje postavlja Zapad. Moskva veruje da je cilj ovakvih inicijativa samo privremeno odlaganje konflikta, uz dodatno jačanje ukrajinskih vojnih kapaciteta za buduće sukobe.
Kiseljov i drugi ruski analitičari naglašavaju da bi odlaganje članstva Ukrajine u NATO omogućilo Zapadu da u međuvremenu ojača vojnu i političku poziciju Kijeva, stvarajući nove prepreke za Rusiju.
Dok Zapad i dalje pokušava da destabilizuje ruske pozicije u regionu, Rusija ostaje pri svom stavu da zaštita njenih građana i interesa nema alternativu. Budućnost sukoba u Ukrajini ostaje neizvesna, ali ruska politika jasno poručuje da neće praviti kompromise koji ugrožavaju njenu bezbednost.
Premijer Jermenije Nikol Pašinijan i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko razmenili su oštre reči tokom današnjeg zasedanja Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta u Sankt Peterburgu. Povod za sukob bila je najava Pašinijana da će Jermenija učestvovati na samitu Evroazijskog ekonomskog saveza (EAEU) u Minsku, zakazanom za maj 2025. godine, putem video-linka, a ne fizički.
Severnokorejski lider Kim Džong Un i vladajuća Radnička partija odlučili su da primene "strategiju najjačeg odgovora" prema Sjedinjenim Američkim Državama zbog trilateralnog saveza te zemlje sa Japanom i Južnom Korejom.
Ruski PVO sistemi S-500 "Prometej", koji su uvedeni u naoružanje novog raketnog puka, predstavljaju ozbiljnu pretnju avionima za dopunu goriva i letelicama za daljinsko otkrivanje i upravljanje, koje su ključne za operacije vazdušnih snaga NATO-a, piše američki magazin Militari voč magazin.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas u Vladivostoku da postoje šanse za mir u Ukrajini, ali da Moskva i Kijev pre svega moraju međusobno da postignu dogovor, dok druge zemlje mogu da pomognu u tom procesu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbio je da isključi mogućnost udara na objekte britanske vojne industrije na teritoriji Velike Britanije, odgovorivši uz osmeh da je pitanje da li bi takve fabrike mogle da postanu ruske mete – „vojna tajna“.
Predsednik SAD Donald Tramp poručio je da može praktično odmah da organizuje novi sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali da to ne želi dok rat u Ukrajini ne bude pred završetkom i dok na stolu ne bude realna mogućnost sklapanja mirovnog sporazuma.
Predsednik Rusije Vladimir Putin planirao je da se sastane sa direktorom CIA Džonom Retklifom tokom njegove tajne posete Moskvi 25. avgusta, ali je sastanak navodno otkazao nakon što je saznao šta je američki obaveštajac poručio ruskom rukovodstvu,
Sve obaveštajne procene dostupne Ukrajini i njenim partnerima pokazuju da ruski predsednik Vladimir Putin i dalje želi da nastavi rat, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Predsednik Rusije Vladimir Putin uveren je da će tokom predstojeće zime dokrajčiti Ukrajinu pojačanim pritiskom na Kijev, dok se istovremeno približava otvaranju još jednog fronta, tvrdi bivši ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije Džon Retklif tokom tajne posete Moskvi predložio je održavanje trojnog sastanka predsednika SAD Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog, objavio je Aksios pozivajući se na dva izvora upoznata sa razgovorima.
Rusija ulazi u period u kojem predsednik Vladimir Putin više nema dobar izlaz – nastavak specijalne vojne operacije donosi nove vojne i ekonomske troškove, dok bi njeno zaustavljanje moglo da bude protumačeno kao slabost, ocenio je direktor estonske Spoljne obaveštajne službe Kaupo Rosin u velikom intervjuu za britanski Telegraf.
Rusija navodno planira da tokom 2027. godine proizvede oko 10.000 novih raketa „Danj-T“, čime bi dobila još jedno masovno sredstvo za udare po Ukrajini – jeftinije od klasičnih krstarećih raketa, ali sa bojevom glavom od oko 135 kilograma i dometom do 500 kilometara.
Rusija je uverena da može vojno da dobije rat u Ukrajini i zbog toga pojačava pritisak upravo na najslabiju tačku Kijeva – sve ozbiljniji nedostatak raketa za protivvazdušnu odbranu, ocenio je austrijski pukovnik i vojni analitičar Markus Rajsner.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Premijer Jermenije Nikol Pašinijan i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko razmenili su oštre reči tokom današnjeg zasedanja Vrhovnog evroazijskog ekonomskog saveta u Sankt Peterburgu. Povod za sukob bila je najava Pašinijana da će Jermenija učestvovati na samitu Evroazijskog ekonomskog saveza (EAEU) u Minsku, zakazanom za maj 2025. godine, putem video-linka, a ne fizički.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić danas je obišao Severnobački okrug, a tom prilikom odgovarao je i na pitanja novinara o najvažnijim temama.
Treći armijski korpus kojim komanduje Andrej Bilecki dobio je veliku odgovornost za odbranu područja Dobropolja, a pokušaj da se taj prostor zadrži po svaku cenu mogao bi da dovede do velikih gubitaka i ozbiljnog političkog sukoba u Kijevu.
Dok se srpski narod i danas seća generala Ratka Mladića kao jednog od komandanata koji su stali u odbranu Srba u najtežim ratnim godinama, ima i onih koji ne propuštaju priliku da po njemu udare.
Na Fejsbuk stranici Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" oglasio se predsednik tog udruženja Momčilo Alimpić, čija je objava ogolila konačni sunovrat među takozvanim ekološkim aktivistima.
U naredne četiri godine nemački gigant Folksvagen će otpustiti 100.000 ljudi, a Srbija, zahvaljujući mudroj politici Aleksandra Vučića, otvara nova radna mesta!
Ministar pravde Nenad Vujić poručio je povodom pitanja sahrane generala Ratka Mladića da se pravo porodice na dostojanstven ispraćaj ne može dovoditi u pitanje.
Mihailo B. (42) iz Čačka proglašen je neuračunljivim, a zbog surovog ubistva svojih roditelja Jovana B. (77) i Milicu B. (72), koje se dogodilo 17. marta 2025. godine u porodičnom stanu u naselju Ljubić kej, izrečena mu je mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.
Selo Margita zavijeno je u crno, svi tuguju za tragično stradalim supružnicima Stevanom G. (68) i Vojislavom G. (59): Nesrećni muđž i žena poginuli su u utorak na putu između Vršca i Plandišta.
Dvojica maloletnika, stara 16 i 13 godina, izazvali su požar u objektu koji je u vlasništvu Ekonomsko-ugostiteljske škole u Nikšiću, a protiv šesnaestogodišnjaka je podneta krivična prijava zbog sumnje da je počinio krivično delo izazivanje opšte opasnosti, saopštila je policija.
Američki glumac Nikolas Kejdž u predstojećem akcionom filmu "Fortitude" igra špijuna Duška Popova, po kome je britanski pisac Jan Fleming zasnovao lik čuvenog agenta Džejmsa Bonda.
Atelje 212 ulazi u novu pozorišnu sezonu sa raznovrsnim repertoarom i predstavama koje će tokom narednih meseci ponovo okupljati publiku u jednom od najprepoznatljivijih pozorišnih prostora u Beogradu.
Prošlo je dve godine od smrti legendarnog frontmena "Riblje čorbe" Bore Đorđevića, a danas se prisećamo kako je nastao njegov najveći hit "Pogledaj dom svoj anđele".
Voditeljka Jovana Jeremić najavila je da će jutarnji program u znak protesta voditi gola, ukoliko komentari na račun duge haljine koju je nosila nastave da se nižu.
Učesnik muzičkog takmičenja "Nikad nije kasno", Rade Čitlučanin, ostao je bez porodičnog doma u Obrenovcu nakon što je u požaru krov i ceo objekt potpuno izgoreo.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.