Zelenski ispunio pretnju! Ukrajina obustavila isporuku ruskog gasa - šta će EU sada?! Putin jasan, Rusiju to neće zaustaviti!

Ukrajina je obustavila tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije tačno u ponoć 31. decembra.

Volodimir Zelenski to pravda namerom da se Moskvi ne dozvoli da "zaradi dodatne milijarde" dok traje rat u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je raskid ugovora i poručio da će ruska državna kompanija Gasprom apsorbovati gubitak. Centralno pitanje je, međutim, šta će sada Evropa, pre svega EU?!

Problem je što istočne članice Evropske unije nemaju izlaz na more i stoga ne mogu da uvoze tečni gas morem. Austrija, Mađarska i Slovačka dobijale su ruski gas preko Ukrajine, pa Vlade u Bratislavi i Budimpešti žele da nastave da kupuju ruski gas, piše Dojče vele.

U međuvremenu, Slovačka ide dalje i preti Kijevu kontramerama. Premijer Robert Fico kaže da razmišlja o prekidu isporuke struje Ukrajini iz Slovačke nakon 1. januara. 

- Ako je to neizbežno, zaustavićemo isporuku struje koja je Ukrajini potrebna tokom isključenja mreže. Ili ćemo se dogovoriti o drugačijem pravcu delovanja - jasan je Fico.

Zelenski je odmah optužio Fica da radi po ruskim uputstvima. 

- Izgleda da je Vladimir Putin naredio Ficu da „otvori drugi energetski front protiv Ukrajine na račun interesa slovačkog naroda - napisao je Zelenski na internet platformi Ks. 

S druge strane, Španija, Francuska, Belgija i Holandija takođe još uvek uvoze ruski tečni prirodni gas i to tankerima. Deo se meša sa drugim izvorima gasa u evropskoj gasovodnoj mreži, pa ruski gas dolazi i u Nemačku, iako Berlin to navodno želi da izbegne.

Evropa je, istina, manje zavisna od Rusije nego što je nekada bila. Pre sukoba, 45 odsto evropskog uvoza gasa stizao je iz Rusije. Pretprošle godine uvoz je pao na 15 odsto. Prošle godine "zavisnost od ruskog gasa" se povećala, Moskva sada drži oko 20 odsto ukupnog evropskog uvoza gasa.

Analitičari istuiču kako nikoga ne bi trebalo da čudi što se Evropa pretvara da ne zavisi od ruskog gasa. 

- Ako prizna da zavisi, onda je stvar jasna: Evropa plaća Rusiji za gas, Rusija koristi taj novac za rat protiv Ukrajine. Sa druge strane, Evropa daje novac Ukrajini da zaustavi Rusiju. Tako kontinent finansira obe strane u sukobu - jasni su oni.

Podsetimo, ruski gas stiže u Evropu preko tri glavne rute. Prva dve uključuju cevovode. Jedan ide kroz Ukrajinu u Slovačku; drugi putuje preko Turske u Bugarsku. Treći način je transport tečnog prirodnog gasa, proizvoda koji je ohlađen za utovar u tankere i otpremu širom sveta, veoma slično nafti.

Ukrajinski gasovod bio je ključan za istočnu i centralnu Evropu, posebno za Slovačku i Austriju. Italija, Češka i Mađarska takođe dobijaju određeni obim. Ranije ove godine, austrijska vlada je upozorila na "masovni rizik" po njenu energetsku bezbednost ako se tok zaustavi. Beč je održao jednu od najstarijih i najdubljih veza u Evropi sa ruskim energentima i čak i danas se oslanja na tu zemlju za više od 80 odsto svog uvoza gasa.

Rešenje da se isporuka gasa nastavi preko Ukrajine uključuje Azerbejdžan i značajan stepen alhemije. Politički korektno rešenje zahteva da centralnoazijska država preuzme gasni ugovor Ukrajine i Rusije sa Evropom. Ali postoji kvaka: Azerbejdžan već pumpa maksimalnu količinu gasa, tako da bi za isporuku dodatnih količina Evropi morao da razameni gas sa Rusijom. Dakle, vratili smo se tamo odakle smo počeli.

Kadri Simson, komesarka za energetiku da Evropa, uporno tvrdi da EU može da živi bez ruskog gasa. Eksperti, međutim, tvrde da to "ne drži vodu". 

- U najboljem slučaju, ekonomska cena će biti ogromna. Evropske cene gasa već su skočile iznad 40 evra po megavatsatu - otkrivaju oni.

Tečni gas je još veća "nezgodacija" za Evropu. Ako odustanu od ruskog LNG, moraće da se okrenu drugim dobavljačima - SAD, Kataru, Australiji, Nigeriji, koji već posluju sa azijskim tržištem. To znači, još više cene tečnog gasa.

Opcije Evrope su zato ograničene. Postoji argument u korist nastavka kupovine ruskog gasa - zavisnost kontinenta je daleko manja nego što je bila pre sukoba, a samom tim Moskva ne dobija više toliko novca za SVO.  Istovremeno potpuno svođenje upotrebe gasa iz Rusije na nulu trenutno je teško izvodivo jer bi cene drastično skočile.