Ruski predsednik Vladimir Putin povukao je ključan diplomatski potez protiv američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pokušao da pojača pritisak na Rusiju zbog situacije u Ukrajini. Slanjem sekretara Saveta bezbednosti Sergeja Šojgua u Kinu, Kremlj je poslao snažnu poruku Vašingtonu, piše Cargrad.
Iako su zvanično teme razgovora bile administrativne, poput rada ambasada, jasno je da su ključni pregovori vođeni oko Ukrajine. Tramp je shvatio da agresivna retorika i direktan pritisak na Putina neće doneti željene rezultate.
U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron doživeo je neprijatnosti prilikom posete Beloj kući, gde je prošao kroz nekoliko proceduralnih poniženja pre nego što je primljen na sastanak.
Tramp menja pristup prema Ukrajini
Ishod ovih sastanaka pokazuje da Tramp postaje svestan da bezuslovna podrška Evropi i Ukrajini može uvlačiti SAD u direktan sukob s Rusijom, što bi imalo katastrofalne posledice. Zato je počeo da menja taktiku:
Odbacio je ideju da SAD pruže vazdušnu podršku eventualnoj evropskoj „mirovnoj misiji“ u Ukrajini.
Naglasio je da su ekonomski interesi SAD u Ukrajini dovoljno važni i da ne mora da preduzima vojne akcije.
Nije pominjao mogućnost američkog vojnog učešća u toj misiji.
Poručio je da ne garantuje nastavak obaveštajne saradnje s Kijevom.
Ipak, Tramp nastavlja s taktikom pritiska na Moskvu, izjavljujući da se „dogovor mora brzo postići, ili ga neće biti uopšte“. U tom kontekstu, produžio je sankcije protiv Rusije za još jednu godinu, ističući da Moskva predstavlja „izuzetnu i vanrednu pretnju nacionalnim interesima SAD“.
Putinov odgovor: jačanje saveza s Kinom
Kremlj je jasno stavio do znanja da ne planira da popusti pod pritiscima. U trenutku kada je Tramp pokušao da pojača pritisak, Putin je poslao Šojgua u Kinu, nedugo nakon njegovih poseta Indoneziji i Maleziji, što je služilo kao diplomatsko „pokriće“.
Zvanično, tema razgovora bila je regionalna i globalna bezbednost, ali je ključni deo posete bio signal SAD da Moskva ima čvrstu podršku Pekinga.
Tokom posete, Šojgu se sastao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem, čija ovlašćenja premašuju zvanične funkcije. Prema pisanju Cargrada, sastanak je održan po direktnom nalogu Vladimira Putina, donetom nakon njegovog telefonskog razgovora sa Si Đinpingom.
- Rusko-kineski odnosi su na istorijski najvišem nivou - poručio je Putinov izaslanik, ističući da Moskva ceni „pouzdano i prijateljsko partnerstvo“ sa Pekingom. Poruka Vašingtonu bila je jasna – Rusija nije usamljena i može računati na Kinu ukoliko SAD nastave s agresivnim pritiscima.
Posledice za SAD i Evropu
Američki državni sekretar Marko Rubio priznao je dilemu u kojoj se Vašington nalazi:
- Nisam siguran da ćemo ikada moći potpuno da odvojimo Rusiju od Kine. Ako Rusija postane trajni mlađi partner Kine, suočićemo se s dve nuklearne sile koje stoje zajedno protiv SAD. Ako se taj trend nastavi, kroz pet do deset godina Rusija možda ni ne bude mogla da popravi odnose s nama, jer će postati zavisna od Kine.
Tramp, poznat po svom pragmatizmu, sigurno neće želeti da dozvoli ovakav scenario, ali istovremeno ne može sebi da priušti otvoren sukob s Kinom i Rusijom istovremeno. Zato će morati da prilagodi svoju politiku prema Moskvi.
Smanjenje podrške Ukrajini – evropski problem
Najverovatniji scenario je da će SAD smanjiti direktnu podršku Ukrajini i prebaciti odgovornost na Evropu. Ako Moskva ne pokaže spremnost na „Minsk-3“, Vašington će se povući iz aktivnog učešća i prepustiti evropskim liderima da sami rešavaju posledice rata.
To znači da bi rat u Ukrajini postao isključivo evropski problem, sa dalekosežnim posledicama po političke strukture u Parizu, Berlinu i Londonu. U krajnjem ishodu, ovo bi moglo dovesti do političkog kraha globalističkih elita u Evropi, što bi išlo u prilog Trampu, čija administracija i dalje vodi obračun sa starim strukturama unutar SAD i van nje.
Putin naterao Trampa da preispita strategiju
Putin je još jednom demonstrirao stratešku veštinu koristeći globalne geopolitičke odnose u svoju korist. Pokazao je da Rusija nije izolovana i da može računati na podršku Kine, čime je naterao Trampa da preispita svoju strategiju.
Iako Tramp još uvek veruje da može iznuditi povoljan sporazum za SAD, sada je primoran da bude oprezniji. Njegova administracija postepeno smanjuje vojnu podršku Ukrajini, prebacujući odgovornost na Evropu, koja se suočava s katastrofalnim posledicama rata.
U konačnom ishodu, Putinova strategija može dovesti do političkog preokreta u Evropi i slabljenja globalističkih struktura, čime bi Kremlj ostvario dugoročnu geopolitičku pobedu – bez direktnog sukoba sa Vašingtonom.
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta – Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD – okupiće se sledeće nedelje u kanadskom gradu Šarlvoa. Prema izveštaju objavljenom u subotu, administracija predsednika Donalda Trampa insistira na oštrijoj retorici prema Kini, dok istovremeno ublažava stavove prema Rusiji.
Ukrajinski nacionalisti okupili su se ove nedelje da obeleže 75. godišnjicu smrti Romana Šuheviča, nacističkog saradnika i vođe tzv. Ukrajinske pobunjeničke armije, poznatog po svojoj ulozi u etničkom čišćenju tokom Drugog svetskog rata.
Ukrajinska vojska priprema se za mogućnost da Ilon Mask obustavi signal usluge „Starlink“, što bi, prema pisanju Vašington posta, moglo biti deo pritiska Sjedinjenih Američkih Država na Kijev da pristupi mirovnim pregovorima sa Moskvom.
Ruski privrednici sastali su se sa šefom Američke privredne komore u Rusiji, potvrdio je Aleksandar Šohin, predsednik Ruske unije industrijalaca i preduzetnika. Glavna tema razgovora bilo je moguće ukidanje pojedinih sankcija.
Američki predsednik Donald Tramp odbacio je tvrdnje da Rusija i Kina pružaju pomoć Iranu u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama, poručivši da Moskva i Peking imaju previše toga da izgube i da bi Vašington veoma brzo saznao za njihovu eventualnu umešanost.
Ruska vojska izvela je u noći između 21. i 22. oktobra jedan od najžešćih raketnih napada na Kijev poslednjih meseci, koristeći drugačiju kombinaciju naoružanja i tri uzastopna talasa udara.
Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je brazilskom predsedniku Luisu Inasiju Luli da Silvi reizbor na funkciju šefa države, ističući njegov ogroman doprinos jačanju strateškog partnerstva Moskve i Brazilije.
Rusija ima ukupan javni dug od svega 17,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je u Italiji zaduženost dostigla gotovo 140 odsto, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, optuživši evropske vlasti da su sopstvenim ekonomskim odlukama dovele države u ozbiljne probleme.
Evropske kompanije nisu želele da napuste rusko tržište, ali su mnoge bile primorane da to učine pod pritiskom svojih vlada, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Predsednik Finske Aleksander Stub jedan je od glavnih kandidata za predstavnika Evrope u mogućim mirovnim pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, piše nemački Berliner cajtung.
Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da teritorije koje je Ukrajina izgubila tokom rata ne pripadaju Kijevu, već predstavljaju istorijske ruske zemlje.
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Ilon Mask, vlasnik kompanije Spejs eks, ponovo omogućio Ukrajini pristup satelitskom sistemu Starlink, čije je ograničavanje ozbiljno otežalo komunikaciju ukrajinskih snaga i upotrebu borbenih dronova, prenosi Rojters.
Evropski lideri mogli bi uskoro da započnu direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ponude mu dva moguća rešenja za završetak rata u Ukrajini.
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta – Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD – okupiće se sledeće nedelje u kanadskom gradu Šarlvoa. Prema izveštaju objavljenom u subotu, administracija predsednika Donalda Trampa insistira na oštrijoj retorici prema Kini, dok istovremeno ublažava stavove prema Rusiji.
Ginter Felinger, NATO lobista i osvedočeni antisrbin, zagovornik nezavisnog Kosova, po svoj prilici najzadovoljniji je ishodom vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji na kojima je pobedila blokaderska lista.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je na Informer televiziji večeras i uputio apel svim građanima Srbije, poručivši da se protiv terora i nepravde mora boriti istinom i glasnim otporom, jer je u suprotnom ugrožen sam opstanak države.
Lider opozicije Aleksandar Vučić je tokom gostovanja na Informer televiziji žestoko govorio o sramnom upadu blokadera u redakciju naše televizije, prekim sudovima i novim pretnjama da će nasilnici upasti u studio i tokom samog emisijskog prenosa.
Ruski političar i osnivač novinske agencije "Tačka" iz Sibira, Rostislav Antonov, oglasio se povodom dešavanja u Srbiji i uputio snažnu podršku redakciji Informer TV, oštro osuđujući odmazdu i progon koji se sprovodi nad novinarima naše televizije.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Lider srpske opozicije Aleksandar Vučić otkrio je tokom večerašnjeg ekskluzivnog intervjua na Informer televiziji da su tri fabrike najavile odlazak iz Srbije samo pet dana nakon izbora.
T. K. (45) osuđen je nepravosnažno na 10 meseci zatvora i produžen mu je pritvor nakon što je u Mirlović Polju kod Ružića mesecima terorisao rođenu tetku, preteći joj da će joj poklati sve životinje i pobiti ukućane.
Suđenje optuženima za ubistva državljana Srbije, Filipa Marjanovića (23) i Vukašina Gošovića (20), u selu Jelenak kod Danilovgrada, nastavljeno je prekjuče u Višem sudu u Podgorici.
Okružno javno tužilaštvo u Banjaluci podiglo je optužnicu protiv Dijane S. (47) iz Bijeljine, kojom se tereti da je zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetila banku u kojoj je bila zaposlena za čak 481.587 konvertibilnih maraka.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je zadržavanje osumnjičenom P. G. zbog postojanja osnova sumnje da je dana 29.10.2026. godine, na teritoriji gradske opštine Zemun, izvršio krivično delo Teška telesna povreda na štetu M. O. (61).
Saobraćajna policija u Smederevu, danas oko 11 časova isključila je iz saobraćaja muškarca D.M. (36) koji je upravljao automobilom marke "mg" zbog prekoračenja brzine.
Gitara koju je muzičar Džordž Majkl svirao u spotu za pesmu "Faith" iz 1987. godine prodata je za 215.000 evra na aukciji u Velikoj Britaniji, uprkos sporu između članova porodice njegove nekadašnje lične asistentkinje Šivon Bejli i njenog supruga, koji je predmete ponudio na prodaju.
Misionarska poza smatra se najefikasnijom za postizanje ženskog orgazma, jer omogućava bolju stimulaciju klitorisa, pokazalo istraživanje na koje ukazuje dr Lori Minc, autorka knjige "Becoming Cliterate: Why Orgasm Equality Matters – And How to Get It".
Pametni telefoni nisu imuni na sajber napade, a zlonamerni softver može da ugrozi vaše podatke, privatnost, pa čak i novac. Iako nije uvek lako prepoznati da je uređaj zaražen, postoje znakovi koji mogu da ukažu na problem, kao i načini da se rešite virusa.
Voditeljka Jovana Jeremić reagovala je nakon što se na društvenoj mreži Iks pojavio profil sa njenim imenom i fotografijom, sa kojeg je objavljena poruka o podršci studentima i otkrila da to nije njen profil.
Pevačica Vesna Zmijanac meta je hajke na društvenim mrežama, budući da u Sarajevu traže da joj se zabrani koncert u Zetri, a pokrenut je i poziv na bojkot, jer je pevala pesmu "Đenerale", koju Srbi posvećuju heroju Ratku Mladiću.
Pevačica Tea Bilanović sada je progovorila o ocu Luke Dončića koji je bio na promociji njenog albuma, a otkirla je da je kasnije pevala i Luki na jednom veselju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari