Šok otkriće! Džihadista vrebao Putina u Srbiji, spremio snajper za atentat: Ko je i zašto hteo da ubije ruskog lidera?!

Ruski predsednik Vladimir Putin jedan je od lidera koji su se najviše puta našli na meti atentatora. Prema dostupnim informacijama, protiv njega je do sada organizovano najmanje 12 pokušaja ubistva, a koliko ih je u stvarnosti bilo – ostaje nepoznato.

Jedan od atentata planiran je i tokom Putinove posete Beogradu 17. januara 2019. godine, pišu RIA Novosti.

Tog dana, u blizini Novog Pazara, srpske bezbednosne službe uhapsile su 21-godišnjeg radikalnog islamistu Armin Alibašića, koji je, prema navodima ruskih medija, planirao da snajperskom puškom pokuša atentat na ruskog lidera.

Sumnjivi mladić privukao je pažnju policije zbog neobičnog ponašanja, a prilikom pretresa njegovog ranca pronađena je snajperska puška sa optikom.

Foto: Reuters/shutterstock

Daljom istragom, u njegovom domu otkriven je pravi arsenal oružja, uključujući eksplozivne naprave, delove za izradu bombi i propagandni materijal terorističke organizacije Islamska država.

Planirani atentat je sprečen u poslednjem trenutku, a srpske službe su zajedno sa ruskim bezbednosnim aparatom obavile detaljnu analizu mogućih pretnji.

Prvi pokušaj atentata 1999. godine

Još dok je bio vršilac dužnosti predsednika, Putin je bio meta atentatora. 31. decembra 1999. godine, dok je helikopterom dolazio u Čečeniju da bi posetio vojnike, njegov letelica našla se pod vatrom.

- Mislio sam da je vatromet zbog Nove godine, ali su piloti rekli: 'Kakav vatromet, mi smo pod paljbom' - prisetio se kasnije Putin u dokumentarnom filmu „Putin“ Andreja Kondrašova.

Plan ubistva na sahrani Anatolija Sobčaka

Samo nekoliko meseci kasnije, 24. februara 2000. godine, Putin je bio meta još jednog atentata, ovog puta tokom sahrane njegovog političkog mentora Anatolija Sobčaka u Sankt Peterburgu.

Prema tadašnjim informacijama, napad je planiran kao snajperska likvidacija, a atentatori su navodno bili povezani sa čečenskim militantima.

Postojala je i druga verzija plana – eksplozivna naprava trebalo je da bude postavljena na groblju dan pre sahrane.

Brzom akcijom ruskih bezbednosnih službi, napad je osujećen, a atentatori su eliminisani pre nego što su uspeli da deluju.

Atentat u Bakuu 2001. godine

Putin je bio meta i tokom zvanične posete Azerbejdžanu u januaru 2001. godine. Azerske službe bezbednosti otkrile su plan napada koji je organizovao Kjanan Rostam, državljanin Iraka obučen u terorističkim kampovima u Avganistanu.

Foto: Shutterstock/EPA

On je raspolagao sa čak 48 eksplozivnih naprava, a plan je bio da se Putin likvidira u Bakuu. Rostam je uhapšen i osuđen na 10 godina zatvora.

Kako Putinova bezbednost ostaje na najvišem nivou?

Ruski predsednik se više puta našao na meti atentatora, ali svaki pokušaj likvidacije sprečen je zahvaljujući izuzetnoj organizaciji bezbednosnih službi.

Sam Putin je više puta komentarisao rad svoje obezbeđenja, ističući da im potpuno veruje.

- Ja radim svoj posao, a oni rade svoj. Do sada su to radili prilično dobro - izjavio je Putin u intervjuu sa američkim rediteljem Oliverom Stounom.

Njegova bezbednosna ekipa redovno menja rute kretanja, koriste se mamci i više nivoa zaštite, a svaki njegov izlazak u javnost je detaljno isplaniran kako bi se izbegle bilo kakve opasnosti.

Međutim, kako pokazuje istorija, pretnje ne prestaju – i pitanje je kada će Putin ponovo biti meta atentatora i kako će njegove službe odgovoriti na nove izazove.