Misterija veka! Kakvu tajnu o Rusiji i Ukrajini kriju Hrvati?! Zagreb će vekovima pamtiti ovaj dan, svi se pitaju samo jedno!

Tri godine su prošle, a istina o vojnom dronu napunjenom eksplozivom koji se na današnji dan srušio u centru Zagreba i dalje ostaje nepoznata. Hrvatske vlasti, NATO i međunarodni saveznici nisu ponudili jasan odgovor na ključno pitanje: ko je poslao letelicu i sa kakvom namerom? Incident, koji je mogao izazvati tragediju, pokazao je zapanjujuće slabosti NATO odbrane, a istraga je ubrzo zapela u političkim objašnjenjima i birokratskoj tišini.

U kasnim večernjim satima, 10. marta 2022. godine, vojni dron Tupoljev Tu-141 “Striž”, teška izviđačka letelica iz sovjetske ere, srušio se u zagrebačkom naselju Jarun, samo nekoliko stotina metara od studentskog doma.

Letelica je preletela Rumuniju, Mađarsku i Hrvatsku – tri NATO zemlje, bez ikakve reakcije vojnih snaga. Kada je udarila u tlo, napravila je krater u asfaltu, oštetila parkirane automobile i izazvala eksploziju koju su građani opisali kao “zvuk bombe”. Srećom, nije bilo žrtava, ali ostalo je pitanje: kako je moguće da ovakav projektil pređe stotine kilometara i padne u glavni grad jedne članice NATO-a, a da niko ne reaguje?

Ubrzo su istražioci otkrili nešto još alarmantnije – dron nije bio samo izviđački, već je nosio eksplozivnu napravu. Pronađeni su tragovi aviobombe sovjetske proizvodnje OFAB-100. Prvobitne tvrdnje NATO-a da je letelica "nenaoružana" bile su odbačene nakon što su forenzičari otkrili tragove eksploziva i nepoznate organske supstance unutar olupine.

Zagreb besan: "NATO nije ni prstom mrdnuo!"

Incident je izazvao šok u hrvatskoj javnosti, ali i oštar politički sukob unutar zemlje i sa NATO-om.

Predsednik Zoran Milanović odmah je ukazao na propuste u NATO sistemu i upitao:

- Kako je moguće da NATO, sa svim svojim radarima, satelitima i avionima, nije uspeo da detektuje i obori ovakvu letelicu? Da li su svi spavali?

Premijer Andrej Plenković bio je još oštriji:

Foto: Reuters

- Ovo je ozbiljan propust! NATO treba da odgovori kako je dron preleteo pola Evrope, a da niko nije reagovao. Ovo ne može da se ponovi!

Mađarska, preko koje je letelica provela najviše vremena u vazdušnom prostoru, tvrdila je da su njihovi radari "pratili let", ali da nisu imali procenu da se radi o pretnji.

Rumunija je takođe priznala da je primetila letelicu, ali da nije stigla da reaguje.

Tek nakon incidenta, NATO je priznao da je "pratio objekat, ali da nije identifikovan kao pretnja".

Ko je poslao dron? Rusija i Ukrajina se međusobno optužuju

Od trenutka kada je letelica pala, postavilo se ključno pitanje: čija je?

Ukrajina je odmah tvrdila da nije odgovorna i da "njihovi dronovi imaju jasne oznake". Savetnik ukrajinskog ministra odbrane je čak izjavio da letelica "deluje kao ruska sabotaža".

Foto: Shutterstock

Rusija je, sa druge strane, kategorično negirala umešanost i tvrdila da su svi dronovi Tu-141 ostali u Ukrajini nakon raspada SSSR-a.

Da li je letelica lansirana iz Ukrajine, ali zbog tehničkog kvara zalutala? Da li je neko pokušao da testira NATO odbranu? Ili je u pitanju bio sabotažni napad čiji je pravi cilj ostao nepoznat? Sve su to pitanja na koja do danas nema odgovora.

Misteriozne teorije: slučajnost ili test NATO odbrane?

S obzirom na to da nijedna država nije preuzela odgovornost, pojavilo se više teorija o incidentu:

• Greška u navigaciji – Najčešće objašnjenje je da je dron izgubio kontrolu i da je "slučajno" preleteo u NATO prostor.

• Zamena koordinata – Postojala je teorija da je dron programiran za povratak u ukrajinsko mesto Jarun, ali je greškom završio u Zagrebu.

• Sabotaža ili "crna operacija" – Pojedini analitičari tvrdili su da je neko namerno poslao dron u NATO prostor da testira reakciju. Da li je Rusija pokušala da izazove zabunu i optuži Ukrajinu?

Da li je Ukrajina slučajno lansirala letelicu, a onda prikrila grešku?

Bez zvanične istrage, istina ostaje nepoznata.

Foto: Printscreen Youtube

Iako je Hrvatska sprovela istragu i analizirala olupinu, do danas nije objavljen nijedan ključni nalaz – šta su pokazale analize crne kutije, da li je letelica imala konkretan cilj i da li su NATO obaveštajne službe saznale nešto više?

Nakon incidenta, Hrvatska je ojačala protivvazdušnu odbranu i nabavila nove PVO sisteme. NATO je takođe pojačao nadzor nad istočnim krilom, ali pitanje ostaje – da li bi ovaj scenario mogao da se ponovi?

Tri godine kasnije, Zagreb i dalje čeka odgovore koji možda nikada neće stići.