KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Uspomene na 26. mart 1999. i 26. mart 2025. godine

Najnovija kolumna Dragutina Matanovića.

Blokaderi su 26. marta 2025. zatvorili beogradski Brankov most, namerno birajući vreme od 15.00 do 18.00 časova kad je najveći promet preko njega. Cilj je bio da se napravi problem Beograđanima, koji se tada vraćaju sa posla. Terorisanja i maltretiranja u Srbiji nikad nije dovoljno onima koji žele da ruše svoju državu. Blokaderi su došli sa šest lokacija da bi kolaps bio što veći. Bilo je i muzike uz koju su "žalili" žrtve novosadske tragedije.

Gledam na snimku nastavnicu koja je obukla snežno belu jaknu, natukla kapuljaču na glavu i zakopčala se do grla, jer je pljuštala kiša. Ova prosvetarka, očigledno finansijski dobro obezbeđena, drži govor i glumata iz sve snage, praveći dramske pauze. I kaže: "Svako ko pomišlja da će povratkom na nastavu rešiti svoje egzistencijalne probleme treba da zna da povratka na staro nema... Sve do sledeće nadstrešnice, sve do sledećeg Ribnikara". Nastavnica želi svojoj zemlji još nevinih žrtava, još tragedija, još smrti i razaranja. Dok govori, ona kroz mržnju doživljava vrhunac svog ispraznog života. Tako je nastavnice - poželi Srbiji još više katastrofa i umiranja, možda i bombi sa natpisom "Milosrdni anđeo".

Na taj isti dan, 26. marta 1999,  stradao je major Zoran Radosavljević u neravnopravnoj borbi sa NATO avijacijom. Poginuo je major Radosavljević braneći slobodno nebo svoje otadžbiine u avionu MiG-29. On je bio najmlađi pilot tokom NATO bombardovanja. Imao je samo 34 godine pre nego što je agresorska raketa pogodila njegov avion. Za istorijske udžbenike je njegov odgovor na molbu majke da ne leti kada je počela NATO agresija: "Šta je čovek ako izgubi domovinu? Mi piloti moramo da poletimo i preuzmemo prvi i najjači udar agresora kako bi spasili bar jedno dete u ovoj zemlji". Major Radosavljević nije preživeo, ali rodoljublje koje je pokazao zauvek će se pamtiti.

Ima još mnogo pilota, srpskih heroja iz tog vremena. Pukovnik pilot Milenko Pavlović poginuo je 4. maja 1999. iznad svog rodnog Valjeva u borbi sa NATO lovcima i bombarderima. Večno ćemo se sećati njegovih reči kada je izbacio iz kokpita MiG-a 29 mlađeg kolegu: "Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!"

Kako je Srbija stigla od vremena takvih srpskih junaka spremnih da bez razmišljanja daju život za slobodu otadžbine do blokadne nastavnice na Brankovom mostu? Kako je moguće da je ekonomski preporod Vučićeve Srbije izbacio takav talog na društvenu površinu? Najgore drugosrbijance, antisrpski ološ, čak i srpske ustaše. Ostrašćene u svojoj mržnji, dirigovanoj sa N1, antisrpskog propagandnog oruđa u formi medija. Po konceptu i artikulaciji istovetnim sa nekadašnjim gebelsovskim glasilima u NDH i fašističkoj Nemačkoj.

Antisrbi su potisnuli u zaborav 78 dana surovog NATO bombardovanja Srbije. I tada, kao i sada, postojao je precizni plan zapadnih specijalnih službi u cilju realizacije geopolitičkih ciljeva SAD i Zapada na jugoistoku Evrope i u Srbiji. I tada, kao i sada, svi globalni „mejnstrim“ mediji na Zapadu su podržavali antisrpsku politiku. A najratoborniju poruku Srbima je uputio poznati američki novinar Tomas Fridman u članku napisanom za "Njujork tajms" 1999. godine: "Mi smo u ratu sa srpskom nacijom i ulozi moraju da budu veoma jasni: unazadićemo vašu zemlju i pretvoriti vas u prah. Želite 1950? Mi možemo da postignemo 1950. Želite 1389? Mi možemo da uradimo i 1389, takođe". Fridman završava članak pozivajući SAD da unište "u Beogradu: svaku električnu mrežu, vodovod, most, put", i da "okupiraju Balkan godinama". 

Danas, kada je manjina blokadera dala sebi za pravo da srpskoj naciji oduzima državu i demokratiju, ne čudi da se Dejan Panić, lekar u Tiršovoj, slika sa transparentom upućenom studentima koji žele da uče. Na sramnom transparentu piše: "Za ćacija nije intenzivna nega, kad nas vidi bolje je da bega". Sve je to ova lekarska bitanga podelila na društvenim mrežama. Lekar Panić je izdao svoju profesiju i grubo zgazio Hipokratovu zakletvu. I ponosan na to, cereka se kao lud na brašno. Takvi lekari su radili u NDH i upućivali poruke - "Ne lečimo Srbe i Jevreje". Od takvih lekara je Mengele pravio svoju doktorsku ekipu. Takvim lekarima nema mesta ni u jednoj normalnoj zdravstvenoj ustanovi.

A mi, srpski narod i građani Srbije, moramo ostati nepokolebljivi u odbijanju napada srpskih neprijatelja. Ukoliko mi ne posustanemo i ostanemo maksimalno ujedinjeni, oni će morati da ustuknu. Zato je važan Beograd 12. aprila. Tada se brani naš nacionalni opstanak.

P.S. Aleksandar Vučić: "Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu".