KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: O herojima sa Košara – na jedan dan pre velikog skupa 12. aprila u Beogradu

Kolumna Dragutina Matanovića o herojima sa Košara.

Bitka na Košarama počela je 9. aprila 1999, kada su pripadnici terorističke albanske OVK, uz punu podršku NATO avijacije, pokušali da na jugoslovensko-albanskoj granici, na Juničkim planinama, izvrše kopnenu invaziju. Tokom prva dva dana ovaj deo državne granice oko karaule Košare štitilo je tek oko 100 pripadnika 53. graničnog bataljona, koji su se suprostavili desetostruko jačem neprijatelju. Pridružilo im se kasnije još oko 2.000 vojnika Vojske Jugoslavije. Bitka je trajala 67 dana, od 9. aprila do 14. juna, a 108 srpskih junaka dalo je svoj život u odbrani državne granice. Heroji sa Košara nisu dozvolili da neprijatelj prodre kopnom u Srbiju. Odbranili su našu otadžbinu.

Tog proleća 1999. dok se budila priroda u Srbiji, na surovim kamenim proplancima podno Prokletija i ispod natmurenih oblaka, ispisane su krvlju srpskih mladića istorijske stranice bitke za opstanak i slobodu Srbije. Mnogi od srpskih vojnika heroja bili su samo golobradi mladići, neki tek pristigli iz školskih i fakultetskih klupa, neki sa vojnih vežbi, a svi sa pogledom punih nade u svoju budućnosti. Spajalo ih je drugarstvo i ljubav prema Srbiji, ispunjavala ih je ponosom istina da nastavljaju stopama velikih srpskih junaka naše slavne istorije. Pregazili su strah i prezreli su smrt, postavljajući svoje mlade živote ispred nadmoćne vojne sile. Iskreni i duboki patriotizam koji su poneli svojim vaspitanjem, učinio je da im smrt bude lakša od pobede neprijatelja, sloboda važnija od ličnih snova.

Heroji sa Košara bili su svesni da se bore protiv čitavog agresorskog sveta, da su šanse da prežive bile gotovo nikakve. Heroji sa Košara voleli su Srbiju više nego sebe. Zato su Košare 1999, isto što su bili Kolubara i Cer 1914. godine.

Prva ratna noć, 24. marta 1999, Veselina Đokića, tada 19-godišnjaka iz 53. graničnog bataljona, zatekla je u rejonu karaule “Dejan Radanović” iznad Đakovice. “Bili smo opkoljeni sa svih strana, sa nadom samo u Boga. Ratujete protiv najjače sile, oslonjeni samo jedni na druge. Iz mog voda niko nije pobegao, otišao, povukao se, svi su ostali”, priča Veselin.

Seća se pogibije legendarnog Peđe Leovca kod Maja Glave: “Peđa je tražio artiljerijsku pripremu pre nego što krenemo gore. Šuma puna Šiptara. Neki oficir mu je rekao da ako neće da vodi vojsku, da skine činove. Peđu je to pogodilo. Rekao je – ovu decu ostavite, a ja ću da idem. Otišao je sa dobrovoljcima, poginuo je žrtvujući se za nas. Mi nismo poraženi izašli sa Kosova. Vratili smo se u koloni, sa svojim oružjem. Naše koji su tamo ostali smatram svetima. Verujem da ću ih jednom ponovo sresti – i Peđu, i Ivana, i Sima, Mira, Vučka, Mila, Šumara”.

Predsednik Aleksandar Vučić položio je 2022. venac na Spomenik junacima sa Košara u parku kod KBC “Dr Dragiša Mišović”. Na postamentu su uklesana imena 108 heroja koji su dali svoje živote. Veteranima je poručio da se posle mnogo godina sećamo njihovih dela: “Danas deca u Srbiji, za razliku od nekog perioda ranije, znaju za Košare, šta znači čuvati, braniti, štititi svoju zemlju”.

I sada, dok traje ludilo obojene revolucije u Srbiji, i neopisiva mržnja stranaca i domaćih antisrba prema svemu što je srpsko, jedini način da vratimo istorijski dug srpskim vojnicima, herojima sa Košara, jeste da sačuvamo slobodu za koju su se oni borili i ne dozvolimo rušenje Srbije. Da sprečimo gušenje demokratije u Srbiji. Da se izborimo za povratak institucijama i zakonu. U inat, i protiv interesa svih antisrba.

Zato je toliko važan skup 12. aprila u Beogradu. Zato je toliko važno da na sutrašnjem skupu pokažemo svi – srpski narod i građani Srbije, da nas vezuje državotvornost, patriotizam, naša istorija i tradicija, naša Srbija. I svest da samo jedinstveni i složni, razgovorom i dogovorom, možemo da obezbedimo stabilnost, mir i budućnost zemlje u kojoj živimo. Taj istorijski zadatak pripada svim generacijama u Srbiji, mladima i starima, našoj deci. Svi mi zajedno te velike ciljeve moramo da postignemo i na taj način pokažemo da srpski heroji kroz istoriju nisu uzalud dali svoje živote u borbi za slobodnu i suverenu Srbiju.

P.S. Aleksandar Vučić: “I nema ko drugi da to uradi, pošto su najbolji među nama ostali na Košarama, Paštriku, širom KiM i drugih delova bivše Jugoslavije”.