DOSTA ZLOČINA! Dragan J. Vučićević - Divlji zapad ili: Ko nabije, taj dobije

Ko je jači, taj tlači. Sila Boga ne moli. Ko nabije, taj dobije.

Ovo su jedina tri pravila, ovo su jedini preostali 'zakoni' koji u svetu, u međunarodnom pravu još važe nakon otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura u Karakasu 3. januara 2026. godine.

Nema više ničega, ništa više ne važi, baš ništa se više ne računa osim gole i brutalne sile. Prvi put nakon Drugog svetskog rata mi danas na ovoj planeti imamo najstrašnije siledžijstvo kao jedini 'princip', kao ono jedino što se računa.

Niko se više i ne trudi da za golu silu i najgore pokvarenjaštvo bar potraži opravdanje, da najcrnji međudržavni kriminal uvije u šareni celofan privida demokratije - ama ne, ništa od toga. Nego samo - udri, cepaj, divljaj, otimaj i još se pohvali time!?! Ono što bi nekad bila najstrašnija moguća, bezobalna bruka i sramota, danas se svetu prikazuje kao delo vredno ponosa!?!

Kada, jelte, stvari postavite na svoje mesto, kada sve nazovete pravim imenom, razumećete da kolege iz štampanog izdanja Informera nisu nimalo preterale kada su onomad na naslovnoj strani napisale da je današnji svet zapravo - Trampov, amerikanski Divlji zapad!

Dodao bih da je još i gore od toga. Jer, i među kaubojima na Divljem zapadu bilo je nekih pravila, bar elementarnog fer-pleja; tamo se nije pucalo u leđa, nisu se ljudi vezivali u krevetu i kidnapovali sa sve suprugom…

Razumemo se, je l' da? Elem, u tom i takvom svetu postavlja se za nas najvažnije pitanje: Šta ćemo mi Srbi, kuda ćemo i kako ćemo dalje sa našom Srbijom?

Možete da računate kako hoćete, da sabirate, da množite i delite koliko god hoćete, ali samo je jedan put, samo je jedna politika - a to je put, to je politika predsednika Aleksandra Vučića. Biće da je, posle svega, svima u ovoj zemlji potpuno jasno da on najbolje zna i ume, da je njegova politika najbolja moguća za sve u ovoj državi, pa i za blokadere, za sve osim za one najekstremnije koji su veru preprodali za milionsku, ropsku porciju čvaraka.

Samo ti i takvi, najgori odrodi među nama, mogu danas u Srbiji da prizivaju Venecuelu, da se raduju nekom ovdašnjem 'scenariju Maduro' u kome bi nekakvi belosvetski teroristi legitimnog predsednika svezali i odveli, a na vlast doveli, metnuli njih - najgore odrode i najcrnje antisrpske ekstremiste.

Kako znamo i umemo, dakle, mi Srbi danas moramo da gledamo svoja i samo svoja posla. Da jednom u istoriji ne vodimo tuđe bitke. Da svakome kažemo svaku istinu u lice, da se držimo međunarodnog prava kao pijan plota - Kosovo je Srbija, uvek i zauvek, sve dok se mi sami njega ne odreknemo - ali nikako i nipošto ne smemo više da ginemo za interese imperija. Neka njih velikih, neka njih najvećih, neka reše svoje probleme, neka obave svoja posla, ali ako je ikako moguće - neka sve to odrade bez nas. Mali smo mi, premalo nas je, a previše nas je već izginulo na oltaru tuđih bitaka, da bismo danas isterivali svetsku pravdu i nepravdu.

Svako svoj posao. Vi vodite vaše velike, imperijalne ratove, a mi ćemo da čuvamo naš mali, srpski mir i napredak. Vi vaše velike saveze, a mi ćemo 'u se i u svoje kljuse'.

Nema nam druge, braćo Srbi i sestre Srpkinje. Jer, sve je prolazno, Srbija je večna!

BONUS VIDEO