U razgovoru za serijal Reflektor agencije Fonet, početkom decembra, Gordana Novaković, generalna sekretarka udruženja građana Saveta za štampu, objašnjavajući princip samoregulacije na kojem je Savet navodno zasnovan, izjavljuje "da novinari kod samoregulacije sami uređuju pravila i određuju telo koje će nadgledati njihovo sprovođenje, dodajući kako je taj princip u suštini dobrovoljan".
Sekretarka, ipak, neće videti ništa sporno kad je koleginica Olivera Milošević, jedan od predstavnika UNS-a u Komisiji za žalbe Saveta za štampu, bude "pokopala", "proklevši" krajem razgovora svakog ko i pomisli da osnuje neki "paralelni Savet za štampu" jer bi to značilo "smrtnu presudu samoregulaciji, Kodeksu novinara Srbije, odgovornosti u novinarstvu, pa i nezavisnosti u krajnjoj liniji". Gde je to, dakle, momentalno ispario princip koji je "u suštini dobrovoljan", kako to nehotice, ali na koncu ispravno reče gospođa Novaković?
Princip samoregulacije definisan je jasno u dokumentu Evropske unije o medijima, Direktivi 2018/1808, sa kojom se Srbija uskladila donošenjem novog Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima oktobra 2023. godine, i to u tački 14 čija prva rečenica glasi: "Samoregulacija je vrsta dobrovoljne inicijative koja omogućava ekonomskim operaterima, socijalnim partnerima, nevladinim organizacijama i udruženjima da uspostave zajedničke smernice, međusobno i za sebe." (kurziv, aut.)
Obratite pažnju na ono što je ključno u definiciji - "međusobno i za sebe". Dakle - ne za druge. Zato se i zove princip samoregulacije: udružujemo se dobrovoljno, sami sebe međusobno regulišemo i donosimo odluke za sebe. U slučaju samoregulatornog tela za štampane i onlajn medije, kako se u javnosti formalno pravno predstavlja Savet za štampu, to bi značilo da Savet, ako želi da bude samoregulatorno telo, podrazumeva udruživanje novinara, medija, kao i njihovih udruženja radi međusobne regulacije i odlučivanja koje se može odnositi isključivo na njih same.
Foto: Pixabay
Kako onda Savet za štampu donosi odluke koje se tiču i onih medija i novinara koji ne učestvuju u tom udruživanju i nisu deo nijedne od udruženih grupacija koje čine Savet? Tako što je u njegovom Statutu, u članu 8, a povodom nadležnosti odlučivanja Komisije za žalbe tog tela napravljen pravni nonsens izmišljanjem kategorizacija "pune i ograničene nadležnosti", čime se već u osnovi obesmišljava princip samoregulacije. Naime, dok "puna nadležnost" daje za pravo Savetu, tj. Komisiji za žalbe da odlučuje o sadržaju medija čija udruženja ili oni sami kao mediji učestvuju u tom udruživanju radi samoregulacije, "ograničena nadležnost" daje za pravo toj istoj Komisiji da na potpuno identičan način odlučuje i o sadržaju onih medija koji nikakve veze nemaju sa udruživanjem i grupacijama koje čine Savet.
Apsurd i paradoks
Za prvu grupu medija smatra se, dalje, da je prihvatila "punu nadležnost" Saveta, tj. njegove komisije, a za drugu da se nalazi u njegovoj "ograničenoj nadležnosti", iako nije jasno po čemu su to u ovom drugom slučaju nadležnosti ili ovlašćenja Komisije na bilo koji način "ograničeni". Jedina razlika je što su ovi prvi u obavezi da objave odluke Komisije u svojim glasilima, dok ovi drugi - nisu. To nas dovodi do pojmovno-pravnog apsurda da štampani i onlajn mediji u Srbiji mogu da se pitaju samo da li žele da prihvate "punu nadležnost" Saveta za štampu (i to samo ako im Savet dozvoli), a ne mogu da se pitaju o prihvatanju "ograničene nadležnosti" jer su po Statutu Saveta samim nastankom uvek već u tom statusu zato što je to unapred odlučio neko drugi umesto njih. Tako "ograničena nadležnost" na kraju ispada širi pojam od "pune nadležnosti", što je vrhunac paradoksa.
Foto: Shutterstock
Monopol i želja za totalnom dominacijom, težnja Saveta da postane regulator za sve štampane i onlajn medije, postali su jasniji nego ikad svima u Ministarstvu informisanja sredinom 2023. godine, kada je Radna grupa za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, u kojoj su bili i predstavnici Saveta, predala završnu verziju. U članu koji govori o pravu na učešće na konkursima za projektno sufinansiranje postavljen je uslov da to pravo može da ostvari samo onaj medij koji je "prihvatio nadležnost Saveta za štampu", što prema Statutu Saveta znači "punu nadležnost", jer kod "ograničene nadležnosti" i ne postoji mogućnost prihvatanja zato što je automatska. U drugom članu, odluke Saveta trebalo je da postanu kriterijum koji od medija, koji su prošli prvi uslov, može da dobije finansijska sredstva. Drugim rečima, Savet za štampu, jedno privatno udruženje građana, želeo je ne samo da određuje koji mediji će dobiti državni novac, već i da zabrani svim medijima kojima nije odobrio "punu nadležnost" da uopšte dođu u situaciju da za taj novac konkurišu.
Ovim se iskristalisalo da pravno problematična kategorizacija nadležnosti u Statutu Saveta ne služi samo radi izvrgavanja principa samoregulacije, već i da se mediji diskriminišu na one prvog i one drugog reda, pa je taj deo predloga izmena proglašen neustavnim. Deo u kojem bi odluke, tj. akti Saveta trebalo da budu faktor koji će opredeliti sredstva na kraju je ušao u Zakon članom 24, ali uz jednu "sitnicu" koju mnogi i dalje previđaju: na mestu gde se prvi put u tekstu zakona pominje ovo telo i time definiše njegov identitet, umesto "akt Saveta za štampu" uneto je "akt samoregulatornog tela Saveta za štampu". Surprise!
"Smrtna presuda"
Savet za štampu ni suštinski ni formalno pravno nije samoregulatorno telo jer je njegov Statut u koliziji sa principom samoregulacije iz direktive EU. Telo koje se u našem zakonu pominje je neko "samoregulatorno telo" istog naziva, ali za sada ne i onaj Savet za štampu o kojem je reč u ovom tekstu. Nebitno je da li efektivno postoji ili ne, već samo da to nije ono telo koje prepoznaje zakon, tačnije nije sve dok ne postane samoregulatorno telo i iz svog Statuta ne otkloni kategorizaciju nadležnosti koja ga poništava kao samoregulatora. Sve do tad, jasno je da se zakon ne odnosi na njega i da članovi komisije za projektno sufinansiranje nisu u obavezi da razmatraju bilo kakve akte tog tela. "Smrtna presuda", samo ne baš ona na koju je mislila gospođa Milošević iz prvog pasusa, dakle, stiže kao oslobođenje.
Autor je analitičar medija i bivši savetnik ministra informisanja
U Crnoj Gori se odavno više ne vodi ozbiljna rasprava o odgovornosti, već se mehanički aktivira jedan te isti politički refleks: kad god sistem zakaže, kad god institucije dožive krah, kad god se desi nešto što se ne može opravdati ni pravnim akrobacijama ni medijskim spinom – na scenu stupa Aleksandar Vučić. Ne kao politički akter susedne države, već kao univerzalni izgovor za sopstvenu nesposobnost.
Mala sеkta pod nazivom "Tražioci" čеka kraj svеta 21. dеcеmbra 1954. Vеruju da ćе ih vanzеmaljci spasiti. Ali ništa sе nе dеšava, svеt opstajе. Ipak, umеsto da sе raspadnu, oni postaju još fanatičniji, tvrdе da jе zapravo njihova vеra sprеčila apokalipsu.
Kada se država raspada iznutra, a vlast nema odgovor ni na jedno ključno pitanje, tada se poseže za najstarijim trikom balkanske politike – traženjem spoljnog krivca. U Crnoj Gori, po pravilu, taj krivac je Aleksandar Vučić. Ne zato što ima veze sa problemima, već zato što je zgodan izgovor za potpuni gubitak kontrole.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
U Crnoj Gori se odavno više ne vodi ozbiljna rasprava o odgovornosti, već se mehanički aktivira jedan te isti politički refleks: kad god sistem zakaže, kad god institucije dožive krah, kad god se desi nešto što se ne može opravdati ni pravnim akrobacijama ni medijskim spinom – na scenu stupa Aleksandar Vučić. Ne kao politički akter susedne države, već kao univerzalni izgovor za sopstvenu nesposobnost.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
U najnovijoj epizodi emisije "Na merama" videćete gde je ovog puta "uhvaćen" blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu to mudruje blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, kako izgleda "težak" život samozvanog revolucionara Predraga Voštinića.
Seme gorkog komorača se koristi u proizvodnji biljnih čajeva, eteričnih ulja, farmaceutskih preparata i različitih začina, a uzgajanje istog može vam doneti zaradu i do 5.000 evra po hektaru.
Pesma "Žig zveri" prethodnih dana našla se u centru pažnje javnosti, izazvavši oštre podele, brojne osude i raspravu na društvenim mrežama, zbog čega su se oglašavali i stručnjaci.
Pripadnici Policijske stanice Surdulica spasili su život osamdesetdevetogodišnjem muškarcu koji je nestao na području Vlasine, nakon što se u jutarnjim satima udaljio iz vikendice i nije se vratio do večeri.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova identifikovali su i procesuirali vozača koji je ugrozio bezbednost saobraćaja, a čiji je snimak objavljen na društvenim mrežama.
Nenad M. (52) uhapšen je danas u Mladenovcu po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u tom gradu, zbog sumnje da je brutalno pretukao svoju suprugu (31), i to pred njihovom maloletnom decom.
Pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice Užice večeras su imali nesvakidašnju intervenciju u samom centru grada, kada su sa krova zgrade stare robne kuće spasili trojicu mladića koji nisu mogli bezbedno da siđu.
Na mostu kod Beške danas oko 16.30 časova u pravcu Novi Sad - Beograd zapalio se zadnji deo putničkog autobusa zrenjaninske registracije, a saobraćaj se odvija otežano.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je prvog zamenika šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Oleksandra Poklada za vršioca dužnosti direktora te službe, dok je dosadašnji vršilac dužnosti Jevgenij Hmara prešao na čelo Ministarstva odbrane.
Dim od više od 850 šumskih požara u Kanadi prekrio je nebo iznad Njujorka i drugih gradova u SAD, a snimci pokazuju da se panorama Menhetna jedva nazire kroz gustu izmaglicu kroz koju se probija jeziv prizor Sunca.
Na društvenim mrežama pojavili su se novi snimci na kojima se vidi klimatska aktivistkinja Greta Tunberg tokom policijske intervencije u Berlinu u Nemačkoj.
Katarina Vićentijević koja je stekla slavu ulogom Zagorke Zaze Patrnožić u seriji "Srećni ljudi" prisetila se saradnje sa kolegom Danilom Lazovićem koji je u pomenutoj komediji igrao Šćepana Šćekića.
Slavni holivudski vizionar Kristofer Nolan skoro ceo život sanja da snimi film uz pomoć revolucionarne IMAX tehnologije i da na velikom platnu oživi mitsku priču o kralju Itake, jedinom smrtniku koji je uspeo da nadmudri i porazi moćne bogove sa Olimpa.
U popularnoj srpskoj seriji "Selo gori, a baba se češlja", koja je osvojila srca gledalaca širom Balkana, mnogi nisu ni primetili da su originalne uloge bile napisane za potpuno drugačije glumce.
Kontroverzni američki pevač R. Keli formalno je zatražio od predsednika Donalda Trampa da preinači njegovu kaznu od 30 godina zatvora, pokazuju najnoviji sudski spisi koje je ove nedelje objavila Kancelarija advokata za pomilovanje.
Sigurno vam se nekad dogodilo da ste spakovali previše odeće i pola toga niste ni obukli na putovanju, a morali ste da teglite sa sobom težak prtljag. Spakujte se pomoću metode 5-4-3-2-1, brzo i jednostavno.
Iako GTA 6 još nije stigao na tržište, interesovanje igrača već je ogromno. Analitičari procenjuju da bi igra mogla da obori sve rekorde i zaradi milijarde dolara već u prvoj nedelji prodaje.
Krpelji mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za zdravlje pasa, posebno tokom proleća i leta. Zato je važno da znate kako da ih bezbedno uklonite, bez rizika da povredite ljubimca.
Pevačica Dara Bubamara oglasila se sve zakazane nastupe tokom leta u jednom lokalu u Budvi, a sada se tim povodom oglasio njen menadžer Nenad Šipka i otkrio detalje.
Voditelj Milan Milošević u emisiji "Demanti" prisetio se anegdote kada je kao novinar u štampi pisao o intimnim odnosima poznatog pevača i jedne starlete.
Ako je neko mislio da će se Elektra Elit od estrade oprostiti mirno, prevario se! U svom poslednjem spotu pevačica je uspela da spoji ono što je do juče delovalo nemoguće - pred kamerama su se zajedno pojavili njen bivši dečko Marko Marković i njen sadašnji muž.
Učesnica "Elite 9", Jovana Tomić Matora, otvoreno je govorila o svojoj snažnoj želji da se ostvari u ulozi majke i otkrila da planira da ode na vantelesnu oplodnju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.