Juče sam pisao o Ireni Jovevoj i Marti Kos, slovenačkim političarkama. O njihovoj neprikrivenoj mržnji prema Aleksandru Vučiću, kao simbolu nezavisne i slobodarske Srbije. Današnji tekst posvećujem njihovoj Sloveniji. S ljubavlju.
Nije razočaranje Srba, ispoljeno prema Slovencima 1991, dolazilo samo usled toga što su „janezi“ napuštali Jugoslaviju kao da je to račun bez krčmara. Očekivano. Kao što je očekivano njihovo hladnokrvno ubijanje mladih jugoslovenskih i srpskih regruta. Slovenci su jezuitski olako zaboravili i gostoprimstvo iz 1941, kada su ih Nemci okupirali i izbrisali sa istorijske mape. I u Srbiji, jednako okupiranoj i još više popaljenoj i zavijenoj u crno, ipak se našlo mesta za hiljade slovenačkih porodica, koje su u narednim godinama ravnopravno sa svojim srpskim domaćinima delili koru hleba. U znak zahvalnosti, onda, majka Milana Kučana dala je svom sinu ime po domaćinu iz sela kraj Morave. Ali nekadašnja slovenačka braća brzo su i to bacila pod noge... Očekivano.
Možda je najpotresnija epizoda iz savremenih srpsko-slovenačkih odnosa ona koja se ticala Prvog svetskog rata. I oslobođenja iz 1918, nakon velike i herojske pobede nad nadmoćnijim neprijateljem. Da se ne lažemo, nisu je Slovenci baš zaslužili. Među dobrovoljcima – prebezima iz austrougarske vojske na srpskom ratištu 1914. više je bilo drugih slovenskih naroda, recimo Čeha, nego što je to bio slučaj sa Slovencima. Ali topla srpska duša ipak ih je smatrala za okupiranu i potlačenu braću. I ne previše pametna i dalekovida srpska elita.
Na kraju Velikog rata srpska vojska odlučujuće je uticala na njihovo nacionalno oslobođenje.
Pišem o direktnoj vojnoj intervenciji, koju su srpski vojnici izveli na slovenačkom tlu, u okviru operacije majora Rudolfa Majstera. Majster se u Sloveniji danas smatra narodnim herojem i posvećen mu je i jedan nacionalni praznik. Sve to jer je odigrao ključnu ulogu, kao bivši bečki oficir, u konsolidovanju trupa Slovenaca, dezertera iz austrougarske vojske, i u novembru 1918. ih pokrenuo protiv Beča. Zbog toga su svakog novembra njegovi spomenici širom zemlje Slovenije okićeni cvećem. A srpski vojnik koji je najviše krvi prolio za oslobođenje ove zemlje se i ne spominje. Iako je šajkača Slovence oslobodila.
Dok je Majster pokušavao da stvori odrede od Slovenaca, u momentima neizvesnosti, na samom kraju rata, i kada se činilo da je svaki dan i svaki sat presudan za sudbinu slovenačkih teritorija, u pomoć im je pristigla srpska dobrovoljačka četa sa poručnikom Mirkovićem na čelu. To nisu bile prethodnice vojske koja je probila Solunski front. Odsudnu bitku u slovenačkom oslobođenju 1918. vodili su – srpski logoraši. Oni srpski zarobljenici, godinama mučeni i iscrpljivani u austrijskim logorima, koji su pošli ka zavičaju, zaustavili su se da povedu bitku protiv mrskih im Švaba.
Slovenci su ih oduševljeno dočekali, čak su im pozdravne govore ispunjene lirskim tonovima držali i rimokatolički sveštenici. Novostvoreni pukovi – Mariborski i Celjski –potom su krenuli u ofanzivu i započeli sa oslobađanjem teritorija, sve do Koruške. Na čelu idu Srbi, pred čijim vojničkim kapama Austrijanci tada beže kao zečevi. I kojima se predaju, smatrajući da ne kapituliraju pred Slovencima, nego pred moćnim pripadnicima Antante.
U proleće i leto 1919. na granici sa Austrijom vodi se pravi rat, u koji se uključuje još 10.000 srpskih vojnika, što posle šest godina ratovanja za svoju slobodu sada pomažu i slovenačko oslobođenje. Opet ne previše pametna i dalekovida srpska elita. Ne štede Srbi živote kao što nisu ni u Solunu prethodne godine. Očekivano – u daljim događajima, deo Slovenaca na plebiscitu odlučuje da ostane pod vlašću Beča. Onaj drugi deo, pogotovo Štajerska, proživljava svoje momente srbofilije, čak i neki gradovi menjaju svoja imena u čast Srbije ili se bratime sa gradovima Šumadije.
Samo nekoliko godina kasnije stižu ultimatumi Beogradu o slovenačkoj autonomiji. Pa želja za Dravskom banovinom u okviru koje će se okupiti svi Slovenci. Pa zasedanje AVNOJ-a 29. novembra 1943, kada su u Jajcu udareni temelji nove federativne Jugoslavije i proglašena slovenačka republika! Slovenački učitelj Edvard Kardelj bio je glavni arhitekta federalnog ustrojstva.
I tako redom sve do eksplozije srbofobije 1980-ih godina. Nije čudo da su i naši ljudi posle svih iskustava sa nebraćom iz Ljubljane počeli da ih nazivaju bečkim konjušarima.
Nisam baš stopostotno saglasan sa ovom ocenom. Mada verujem jednom pokojnom slovenačkom komunisti, koji je svojevremeno rekao da će se i „slovenske ljudske pesmi“ pevati u budućnosti na nemačkom jeziku. Ništa strašno. To je jezik Getea, Ničea, Šopenhauera.
Lepe uspomene me vezuju za Sloveniju. Tamo sam planinario na Pohorju sa budućom suprugom. Jeo predivne krempite na Bledu. U Sloveniji je radio moj bliski rođak. Često sam ga posećivao. Putujući uvek preko Budimpešte i Beča. Od 1991. nisam prošao preko teritorije ustašoidne Hrvatske. Čekam da se Dalmacija i jadranska ostrva vrate Italiji.
U Sloveniji imam prijatelje. Ne mnogo, ali ih imam.
P.S. Aleksandar Vučić: „Ne zaboravljam svoje prijatelje, nikada.“
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Poraz Viktora Orbana nije bio rezultatski katastrofolan. Osvojio je 2,3 miliona glasova, naspram 3,1 miliona pobednika Petera Mađara. Niti je, posle 16 godina vlasti, takav poraz nezamisliv u demokratiji. Problem je u tome što ovo nije bio demokratski proces isključivo građana Mađarske, već „demokratija“ po meri Berlina i Brisela. Njihovo uplitanje je nesporno i suprotno svim demokratskim pravilima.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Moto troje evroposlanika – Tonina Picule, Irene Joveve i Vule Ceci – jeste „Svi za jedno – protiv Srbije i srpskog naroda“. Klasika levičarskih soroševaca. Njihov podli plan je: nema Vučića, nema nezavisne Srbije. Srpska država postaje evropska kolonija sa Hrvatskom kao gaulajterom. Poslednja slobodoljubiva evropska oaza pretvara se u novi poligon za borbu ostarele, ekonomski i tehnološke zaostale Evrope protiv Rusije.
Totalna histerija u Zagrebu i Sarajevu! Dok se Srbija privredno i vojno diže , regionalni mediji otvoreno pokazuju strah od lidera kojeg ne mogu da pobede. Hrvatski premijer Andrej Plenković i njegovi ministri kukaju, dok sarajevski FTV u suzama analizira neraskidive veze i Putinovu snažnu podršku Aleksandru Vučiću!
Ruski udari na kijevske data-centre New-Telco i United DC uništili su servere povezane sa američkim sistemom Maven Smart System, koji pomoću veštačke inteligencije objedinjuje obaveštajne podatke za vojno komandovanje i određivanje ciljeva, tvrdi ruski vojni analitičar Jurij Knutov.
Kraj je još nedelje "Exatlona" - Pored Rade Đorđević koja je napustila šou zbog povrede, večeras je takmičenje završila i Jelena Jovanović iz ekipe Crvenih, koja je u borbi za život ostvarila najlošiji rezultat.
Takmičarke Crvenog tima dale su svoju prognozu za učešće u borbi za život, a Ivana Ivanović izjavila je kako bi leđa volela da vidi Plavoj takmičarki Ivi Janković.
Kandidat za premijera Republike Srbije Aleksandar Vučić juče je u Aleksincu najavio da će u narednom periodu biti obezbeđeno 1,38 milijardi evra za 69 bolnica širom Srbije.
Obrazac habanja guma na automobilima može ukazivati na nepravilan pritisak ili problem sa vešanjem i geometrijom točkova i iz tog razloga treba proveriti gazeći sloj pre kupovine novog seta.
U narednom periodu naše područje biće pod uticajem anticiklona i visokog vazdušnog pritiska, uz vedro i stabilno vreme, dok se prve padavine očekuju tek 7. oktobra.
Težak incident koji se dogodio u subotu u ranim jutarnjim časovima uznemirio je stanare Balkanske ulice u Čačku, kada je nakon kraće verbalne rasprave došlo do brutalnog fizičkog obračuna. U ovom napadu muškarac (48) zadobio je opasne povrede, dok je osumnjičeni za napad, stariji Čačanin sa inicijalima D. D., brzom akcijom policije odmah lišen slobode.
Predsednik FK Bežanija i vođa ozloglašenog "bežanijskog klana" Goran Mijatović Mita (36) ubijen je u stravičnoj eksploziji bombe 01. oktobra 2006. godine u Ulici Marka Čelebonovića.
Veliki požar zadesio je protekle noći naselje Progar kod Surčina, a u vatrenoj stihiji koja je do temelja spržila porodičnu kuću život su izgubila dva muškarca.
Niška policija po nalogu Višeg javnog tužilaštva uhapsila je B.S. (49) iz okoline ovog grada zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti jer je više puta udario jednog policijskog službenika i naneo mu teške telesne povrede.
Kriza u odnosima između Ukrajine i Mađarske bliži se kraju, a nakon javnog sukoba, Kijev i Budimpešta su tiho prešli na konstruktivne pregovore, piše u novoj analizi ukrajinski portal Evropska pravda.
Ukrajinske snage izvele su tokom noći masovni napad na veliki ruski kompleks za skladištenje, pripremu i lansiranje borbenih dronova kod Cimbulova u Orlovskoj oblasti, a satelitski sistem NASA FIRMS registrovao je niz velikih požara upravo na prostoru baze.
Glumac Predrag Miki Manojlović kaže da film "Zlatni rez 42: Djeca Kozare" nij elako nastao i da reditelju Lordanu Zafranoviću treba pružiti punu podršku.
Novi naučnofantastični triler Ridlija Skota u kojem glavnu ulogu igra Džejkob Elordi, povučen je iz više od 3.000 bioskopskih sala zbog slabe gledanosti, nakon što je za samo mesec dana doživeo veliki komercijalni neuspeh.
Postoje parfemi koji se pamte upravo zbog neobične kombinacije mirisnih nota. Među njima se izdvaja YSL Black Opium, prepoznatljiv po spoju kafe, vanile i belog cveća.
Prvi utisak može da se formira veoma brzo, ali izgled nije jedino što privlači pažnju. Govor, ponašanje i odnos prema ljudima često mogu da otkriju mnogo više o nečijoj ličnosti.
Ako istu imejl adresu godinama koristite za različite sajtove, društvene mreže, prodavnice ili stare naloge, moguće je da se ona našla u nekoj bazi podataka koja je dospela u javnost nakon hakerskog napada.
Memoari Čarlsa Spensera, brata princeze Dajane, doneli su nove tvrdnje o periodu kada je ona bila u vezi sa Dodijem al Fajedom. Jedna od priča koja je privukla posebnu pažnju odnosi se na susret Dajane sa njegovim ocem Mohamedom al Fajedom.
Novinar Mladen Mijatović uključio se u jutarnji program kod Jovane Jeremić i tom prilikom otkrio nove detalje o prebijanju kompozitora Zorana Marjanovića.
Zoran Marjanović, kom se sudi pred Višim sudom u Beogradu za teško ubistvo supruge Jelene Marjanović, pretučen je tokom noći, nakon čega je hitno primljen u bolnicu gde mu je ukazana lekarska pomoć.
Kompozitor Zoran Marjanović je tokom noći pretučen, nakon čega je hitno primljen u bolnicu, gde mu je ukazana lekarska pomoć, a sada se saznalo da je zadržan u bolnici zbog velike kontuzije mozga.
Prilikom jednog gostovanja u emisiji "Amidži šou", pevačica Emina Jahović je otkrila da njen stariji sin Jaman koji ima 18 godina već radi i odlično zarađuje.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.