Kolumna Dragutina Matanovića: Preporod velike kineske civilizacije

Kolumna Dragutina Matanovića o moći kineske države.

Kineska civilizacija je jedna od najdugovečnijih u istoriji čovečanstva. Njena kultura, pismo i tradicija traju hiljadama godina. Danas velika kineska civilizacija doživljava preporod. Nastala u plodnim ravnicama oko reka Hoangho i Jangce, Kina je okružena Tihim okeanom sa istoka, Himalajima na jugozapadu i pustinjom Gobi na severu. To joj je omogućavalo da se milenijumima razvija bez stranog mešanja.

Dinastija Han, koja je vladala od kraja 3. veka pre nove ere, pa u naredna četiri stoleća, donela je prvo zlatno doba stabilnosti i napretka. Tada je stvoren Put svile, koji je povezao Kinu s Rimskim carstvom.

Tri su najvažnija pravca oblikovala kineski pogled na svet. Konfučijanstvo, sa naglaskom na poštovanje starijih, obrazovanje, porodicu, moral i rituale. Taoizam je osnovao Lao Ce i zagovara život u skladu s prirodom i princip prepuštanja prirodnom toku stvari. Jin i jang simbolizuju ravnotežu suprotnosti. Budizam je stigao iz Indije preko Puta svile i vremenom se stopio s domaćom tradicijom.

Dinastija Han podarila je svetu četiri velika otkrića: papir, kompas, barut i štampariju vekovima pre Gutenberga. Kinezi su izumeli svilu, porcelan, seizmograf, kolica za prevoz tereta i akupunkturu. Njihova su kulturna i graditeljska čuda, poput Velikog kineskog zida, Vojske od terakote i kineskog pisma.

I kasnije je Kina u više navrata bila najveća svetska ekonomija, od 11. do 13. veka (dinastija Sung) i od 14. do početka 20. veka (dinastije Ming i Ćing). Kinezi su mnogo pre Evrope uveli papirni novac, proizvodnju gvožđa, sisteme navodnjavanja. Tokom 18. veka Kina je bila centar svetske trgovine. Evropa je kupovala kinesku svilu, porcelan i čaj i do 1820. Kina je kontrolisala trećinu svetske ekonomije!

A onda je u 19. veku izgubila lidersku poziciju zbog Industrijske revolucije na Zapadu i Opijumskih ratova. Kinezi to nazivaju „Vekom poniženja“. Evropa je kupovala ogromne količine kineske robe, čaja, svile i porcelana, ali Kini od Evrope ništa nije bilo potrebno i zahtevala je isplate u srebru. To je dovelo do enormnog trgovinskog deficita za Britance i zato su počeli masovno da švercuju u Kinu opijum iz Indije. Milioni Kineza postali su zavisni od droge, a zemlja se našla pred društvenim kolapsom.

Kineski car je 1839. odlučio da pruži otpor i uništi pošiljke opijuma, što je dovelo do Prvog opijumskog rata. Britanski parobrodi topovima su razorili kinesku odbranu i Kina je 1842. potpisala Sporazum iz Nankinga, prvi u nizu „neravnopravnih ugovora“. Morala je da plati ratnu odštetu, otvori luke za stranu trgovinu i ustupi Hongkong Velikoj Britaniji, koji je vraćen tek 1997. godine.

Usledio je Drugi opijumski rat (1856–1860), a Britancima su se pridružili i Francuzi. Osvojili su Peking i spalili remek-delo kineske arhitekture, Staru letnju palatu. Neprocenjivo blago iz Kine odneto je u muzeje u Londonu i Parizu. Po Pekinškoj konvenciji iz 1860, Kina je morala da legalizuje trgovinu opijumom i dopusti stranim misionarima da deluju u celoj zemlji. Ovo je pokrenulo niz unutrašnjih pobuna i dovelo 1912. do pada carstva. Kina je izgubila suverenitet i podeljena je na interesne sfere zapadnih sila i Japana.

Posle desetina miliona izgubljenih života u ratu sa Japanom od 1937. do 1945, Mao Cedung je stao na čelo Kineske revolucije i 1. oktobra 1949. proglasio Narodnu Republiku Kinu. I danas ga poštuju kao oca nacije koji je ujedinio zemlju i okončao Vek poniženja. Nakon Maove smrti vlast je preuzeo Deng Sjaoping i fokusirao se na stabilnost i ekonomski razvoj. Danas, pod vođstvom velikog lidera Si Đinpinga, zadržane su politička struktura i simbolika Mao Cedunga, sa ekonomskom strategijom Deng Sjaopinga.

Prva faza razvoja Kine završena je dešavanjima na centralnom pekinškom trgu Tjenanmen u junu 1989, kada je propao pokušaj stranih plaćenika za izazivanje obojene revolucije. Kina se odbranila od udara izazvanog spolja. Zapadni mediji tek sada priznaju da nije bilo „pokolja studenata“ na Tjenanmenu, što je 30 godina korišćeno kao dokaz vladavine diktature u Kini. Od navodno „30.000 ubijenih studenata“ došlo se do 36 žrtava nemira širom Pekinga. Na pomenutom trgu – nijedan student nije stradao.

Pobuna u Pekingu odnela je više stotina života pripadnika kineskih snaga bezbednosti. Akciju na Tjenanmenu je vodio američki vojni obaveštajni pukovnik Robert Helvi, koji je proveo 30 godina dižući revolucije širom Azije. Cilj je bio da kineska vlada upotrebi masovnu silu, što bi pokrenulo veliki rušilački revolucionarni talas.

Da nije bilo obračuna sa stranim plaćenicima i revolucionarima na Tjenanmenu, Kina, u kojoj se govori oko 300 jezika i dijalekata, raspala bi se na desetine državica. Postala bi ponovo plen grabežljivog kolonijalnog Zapada.

Tokom 2012. i 2013. na čelo Kine dolazi veliki lider i prijatelj Srbije Si Đinping. A on donosi – neverovatni meteorski uspon Kine u najmoćniju naciju na svetu.

P.S. Aleksandar Vučić: „Kina je postala gravitaciona sila stabilnosti od koje uvek možete da očekujete želju i borbu za mir.“