Ištvan Kaić: Chat GPT vs. "Arhiv javnih skupova"

U nekoliko izveštaja iz medija pročitao sam rečenicu koja jedino indoktriniranima ne zvuči komično, naime, da se 23. maja na skupu održanom na Trgu Slavija po proceni MUP okupilo 34.300 ljudi, a prema proceni "Arhiva javnih skupova" između 180.000 i 190.000 ljudi, tačka.

Ide nastavak izveštaja, ništa se oko toga dalje ne pojašnjava, kao da je sve u apsolutnom redu i najnormalnije.

Na nesreću mnogih, niti sam poznat po konformizmu, a po prirodi nisam ni tolerantan prema glupostima jer znam da ovde postoji glavni objektivni parametar koji je konstanta i za jedne i za druge koji su procenjivali posećenost, a to je prostor. Takve konstante su uvek dobre polazne tačke za algoritam, a sinonim za razmišljanje u algoritmima je danas nesporno veštačka inteligencija, neki bi rekli, najdraži (i jedini pravi?) prijatelj generacije Z. Pa da proverimo onda jačinu tog prijateljstva.

Pošto je u pitanju objektivno ograničen prostor jer ga je fakat ispunio određeni broj ljudi, želeo sam da saznam koliko njih realno može da stane na Trg Slavija. Otvorio sam Google Maps i skrinovao razmernu mapu šireg područja sa Slavijom u centru, taj skrin preneo u ChatGPT, napisao šta sam mu preneo i odakle, i postavio pitanje koliko bi ljudi na nekom hipotetičkom skupu tu moglo da stane.

Foto: Reuters

Onakav kakvim ga je čovek napravio, ChatGPT odmah je, prema informacijama koje je mogao da sakupi, izdvojio pomoćni parametar gustine i utvrdio u odnosu na nju varijabilnost procene. Taj faktor je podelio u tri grupe i za svaku izneo grubu procenu kapaciteta, s obzirom na zadatu lokaciju i njenu osobenost: 1) Komotan skup (oko 1 osoba po m˛) 8.000-12.000 ljudi; 2) Gust protest / koncertna gužva (2-3 osobe po m˛) 15.000-30.000 ljudi; 3) Ekstremno zbijena masa (4+ osobe po m˛) potencijalno 35.000+ ljudi. 

Što se osobenosti tiče, naveo je veoma interesantne detalje da Slavija deluje ogromno na mapi, ali je u realnosti dosta manja od prostora poput Trga Nikole Pašića zajedno sa Terazijama ili poznatih pešačkih zona u centru Beograda. Ovo iz razloga jer se Slavija popunjava koncentrično, gde i sam centar kruga u kom se nalazi fontana radi u korist utiska brojnosti iako je najčešće prazan. Međutim, Slavija nije samo krug, već je čine i ulični prilazi oko njenog centra, ostrva i platoi, pa se tako masa na većim skupovima obično "preliva" u njih. 

Upravo to mi treba, tražim novu procenu sa tim "prelivanjem", što mi on i sam nudi, a sve imajući u vidu snimke sa stvarnog događaja. "Prelivanje" obuhvata prilaze u Nemanjinu, Bulevar oslobođenja, Beogradsku, Makenzijevu, Deligradsku, deo Svetog Save i okolne platoe, a procene prema već kategorizovanim gustinama sada glase: 1) Umereno popunjen skup 15.000-20.000 ljudi; 2) Vrlo gust skup / protest 25.000-40.000 ljudi; 3) Ekstremno zbijena masa 50.000+ ljudi.

ChatGPT nastavlja da pocrtava da "sam kružni tok nije ogroman, ali ima mnogo širokih radijalnih ulica koje 'gutaju' masu, pa fotografije iz vazduha često deluju impresivnije nego sama površina centralnog trga". Centralni krug i neposredni pojas oko njega primaju svega 5.000-10.000 ljudi, i to pri velikoj gustini skupa, a "meso" kapaciteta najviše dolazi iz ulica koje se na velikim skupovima "pune stotinama metara unazad". Posle ovoga, svako će reći, preostaje onda samo pitanje koliko se unazad u prilazima Slaviji pružao skup održan 23. maja, budući da je sam centar trga sa kružnim tokom praktično nevarijabilan.

Sada kada je definisana i objašnjena, nazovimo je prirodom popunjavanja Trga Slavija, vreme je da se pozovem na procenu "Arhiva javnih skupova" i postavim pitanje, preuzimajući parametre koje je to udruženje građana samo iznelo: Ukoliko bi na nekom hipotetičkom skupu sa centrom na Slaviji bilo prisutno ukupno 180.000-190.000 ljudi, uz faktor gustine 1,7 osoba po m˛ (što po kategorizaciji spada u komotniji skup), koji bi to sve prostor moralo da uključi?

Dobijam odgovor da, za hipotetički skup od gotovo 200.000 ljudi, ne da više ne bi bio dovoljan Trg Slavija, nego ni sami prilazi, jer bi "masa morala da zauzme praktično čitav širi centralni pojas grada i da ispuni: celu Slaviju, kompletan potez Kralja Milana do Terazija, veliki deo Terazija i nastavak ka centru (Palata Albanija), ceo Bulevar oslobođenja do Autokomande, širok pojas Nemanjine ulice prema Savskom trgu, Beogradsku ulicu i značajan deo Buevara kralja Aleksandra, Makenzijevu i prostor prema Hramu Svetog Save, kao i brojne sporedne ullice između tih pravaca. Uz zaključak: za 200.000 ljudi na gustini 1,7 osoba po m˛ "morao bi da postoji veliki kontinuirani koridor mase kroz više centralnih opštinskih zona Beograda". Još jednom - više centralnih opštinskih zona Beograda! 

Da li je to ono što smo videli na slikama i snimcima 23. maja? Da li se skup protezao na više beogradskih opština? Daleko od toga. 

Foto: youtube.com/printskrin

 

Učesnici su se tokom dana skupljali na tri lokaliteta: ispred Pravnog fakulteta, na Trgu Republike i kod Autokomande. Prvi su se slivali Beogradskom, drugi ulicom Kralja Milana, a treći Bulevarom oslobođenja, nijedan od tih prilaza tokom trajanja skupa većinom nije "prelivao" više od jednog i po ćoška, dok su ostali prilazi bili znatno manje popunjeni u odnosu na ove pravce. Demonstracije radi, da ih je bilo 200.000, prema oceni ChatGPT, učesnici ne bi ni mogli da se u potpunosti izmeste sa lokaliteta sa kojih su krenuli jer bi morali u kontinuitetu, sve vreme da popunjavaju kompletnu trasu kojom su došli, što bi značilo da su u trenutku kada su čela kolone iz ta tri pravca stigla na Slaviju začelja i dalje bila na mestima odakle su kolone krenule, a to nije bio ni približno slučaj. Ne samo sada već, po ovome, ni 15. marta 2025. Nebo i zemlja.

"Arhiv javnih skupova", koji čine Aleksandar Gubaš (navodno broji), Dušan Čavić (navodno snima) i Vladimir Nikolić ("vizuelni umetnik"), ranije je uglavnom za oko tri puta dizao procene MUP, a sad ju je podigao gotovo šest puta i niko se nije zapitao zašto. Ipak, ovde je relativna stvar koliko puta je broj prisutnih podignut jer nije isto podići šest puta 50 okupljenih na 300 i podići 34.300 na gotovo 200.000 njih. No, ono što se uočava kao patern jeste da, što se barata većim brojevima to je razlika veća, pa je tako najveće apsolutno povećanje u odnosu na procenu MUP pre ovoga bilo za skup održan 15. marta 2025, kada je sa nešto iznad 100.000 broj povećan na oko 350.000. Sada je to pravilo manipulacije prekršeno, pa je trostruko manja cifra uvećana u apsolutnoj vrednosti više nego što je učinjeno tada, što je proizvelo efekat strukturne nelogičnosti.
Šta nam to govori? "Arhiv javnih skupova" obilato koristi objektivne poteškoće u ljudskom poimanju velikih brojeva jer da bi se imala predstava o nekom višem redu veličina, mozgu je neophodan reper, tj. nešto što bi važilo za referentni objekat poznatog kapaciteta koji bi mogao da uporedi pri stvaranju predstave, poput određenih sportskih hala, terena i slično. U tom smislu, kako brojevi rastu i prevazilaze kapacitete realnih objekata u okolini, čovek ne može da napravi jasnu razliku jer reper izostaje, pa je tako 15. marta 2025. "Arhiv" komotno mogao da "odvali" procenu od 350.000 jer ne postoji jasna predstava ni za 100.000, pa samim tim i razlika u ovim brojevima kod čoveka gubi na značaju. Kada nema repera, ostaje samo afinitet, pa su oni koji su želeli verovali, a oni koji nisu želeli nisu.

Zašto je sada pravilo prekršeno, šta je primoralo ove trećerazredne prevarante da naprave toliko bahat potez koji ruši i svaki prividan integritet njihovih dosadašnjih procena? Ništa drugo do unapred zadata poruka koja se po svaku cenu morala poslati i koja sada služi kao novi podsticaj u tom delu javnosti. A nju ste valjda sami sposobni da shvatite, bez upotrebe veštačke inteligencije.

Ištvan Kaić, analitičar medija