Kolumna Dragutina Matanovića: Blokaderi brišu sećanje na Jasenovac i hrvatska zverstva

Kolumna Dragutina Matanovića o tome kako blokaderi brišu sećanje na Jasenovac i na hrvatska zverstva.

U septembru je hrvatski novinar – i strastveni podržavalac „Studentske liste“ – Domagoj Margetić izjavio da „Beograd ima dovoljno bandera da besimo ljude“. „Nema milosti, jurićemo vas, tući, vješati“, urlao je hrvatski ustaša! Time samo ponavlja stih „čujte, srpski dobrovoljci, bando ćetnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji!“ iz pesme „Bojna Čavoglave“ Marka Perkovića Tompsona.

Valjda je svakom Srbinu jasno – nikada ne smemo biti za ideologiju i ljude koje podržavaju hrvatska politička, kulturna i crkvena elita. A oni od početka preko svojih medija i svoje tajne službe pomažu na sve načine blokadere u Srbiji. Raduju se svakom njihovom antisrpskom i antidržavnom poduhvatu. Uživaju u svakoj njihovoj blokadi koja zaustavlja ekonomski razvoj Srbije. I iz sve snage navijaju za „Studentsku listu“, na kojoj nema ni jednog studenta.

Hrvatska država meša se u naše izbore kako nikada niko to nije činio. Hrvatska smatra da treba da bude gaulajter Balkana. Da upravlja ekonomijom i politikom Srbije. Da konačno stavi pod kontrolu naš narod.

Hrvati žele da zatru kulturu sećanja koju je utemeljio Aleksandar Vučić. Da se više u Srbiji ne obeležava bolno sećanje na zločinačku operaciju „Oluja“, najveće etničko čišćenje u savremenoj Evropi. Progon 250.000 Srba sa vekovnih ognjišta. Hrvatska želi zvanično priznanje nove blokaderske vlasti da je krvavi nacistički hrvatski logor Jasenovac bio „radni kamp“. Da Hrvati tamo nisu poklali 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Da ustaški genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i Holokaust nisu postojali.

Da li smo spremni to da prihvatimo, braćo i sestre Srbi?

Da zauvek zaboravimo „Kulu smrti“ u Staroj Gradiškoj? To je bio deo logora namenjen za žene i decu, koje su uglavnom ubijali glađu. Svakoga dana iz ovog dela Jasenovca iznošeno je po 30-40 leševa. Monstruozni ustaški zločinci tu su vadili decu iz utroba trudnica i razbijali ih o zidove, dok su stariju decu pred očima majki ih ubijali na najsvirepije načine.

Da zauvek zaboravimo Vukašina Mandrapu? Ustaša Žile Friganović izdvojio ga je iz kolone i zahtevao da uzvikne: „Živio Ante Pavelić“. Nakon što je Vukašin odbio, mučio ga je, i sakatio. Ni tada Vukašin nije popustio. „Samo ti, dijete, radi svoj posao“, mirno je izgovorio. Potom je ubijen. Njegova smirenost pred smrću ostala je jedan od najpoznatijih simbola stradanja u Jasenovcu.

Da zauvek zaborivamo Petra Brzicu? Hrvatskog ustašu koji se usavršio u klanju i za to dobio ustašku nagradu „Kralj srboklanja“. Tokom samo jedne noći između 29. i 30. avgusta 1942, „Brzica je preklao 1.360 srpskih vratova“, kako se navodi u knjizi švajcarskog istoričara Hanspetera Borna.

Ne smemo nikada zaboraviti hrvatske zločine! Stradanje Srba u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, decenijama skrivano tokom komunizma i dosizma, dobilo je snažnu umetničku potvrdu nakon prikazivanja filma „Djeca Kozare“ Lordana Zafranovića. Posle više od osam decenija, ovaj film, koji je pomogla država Srbija, doprineće da se užasi Jasenovca, Prebilovaca, Stare Gradiške i drugih ustaških stratišta, nikada više ne izbrišu iz istorijskog pamćenja.

Premijera ovog filma, na kojoj se nisu pojavili pojedini glumci blokaderi koji su u njemu igrali, pokazuje da je slično zlo i dalje tu, među nama. Odsustvo glumaca nemoguće je objasniti razumom, već politikom i ideologijom blokadera i lidera njihove „Studentske liste“. Dok su snimali film i primali honorare nije im zasmetala činjenica da „samo rade svoj posao“. Ali kada je trebalo da dođu na premijeru i svojim prisustvom pokažu minimum poštovanja prema žrtvama čije su sudbine pretvorili u svoje dobro plaćene uloge, odustali su iz „političkih razloga“.

Ne smemo zaboraviti ni izjavu Jova Bakića, ideologa „Studentske liste“, koji je uporedio Svetog vladiku Nikolaja sa nadbiskupom genocida Alojzijem Stepincem. Perfidno titoistički udario je na ličnost za koju je veliki Mihajlo Pupin izjavio da je „najveći Srbin posle Svetog Save“.

Srbija je 25. oktobra pred najvećim izborom. Na jednoj strani su Mihajlo Pupin i Sveti vladika Nikolaj, a na drugoj strani Jovo Bakić i Alojzije Stepinac.

Na jednoj strani su suverenitet i slobodarski duh Srbije koje brani Aleksandar Vučić. I očuvanje svih srpskih vrednosti za koje su ginuli naši preci kroz istoriju. Na drugoj strani je „Studentska lista“, koja bi Srbiju učinila vazalom i predala u ruke Hrvatske i stranog faktora.

Zato je važno da na predstojećim izborima podržimo listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“. Da kao i uvek do sada pokažemo da srpski narod nepogrešivo prepoznaje kada mu je država u opasnosti.

P.S. Aleksandar Vučić: „Naše je da uložimo u kulturu sećanja. Da uvek znamo da je srpsko ime i prezime posejano ma u kojoj državi se sada nalazi”.