HIRURG! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića KOJU MORATE PROČITATI!

Ako je tačno da je korisnik tvitera Georgijev izjavio da Ljilja Smajlović i ja nismo novinari, evo, ja se odmah slažem, uz jedan dodataka: Ako je on novinar, ja sigurno nisam, niti sam ikada bio, a nije, ubeđen sam ni Ljilja

I čvrsto sam ubeđen da novinarstvo nije ni postojalo, sve dok se on nije pojavio, da bude, kako čujem hirurg. Od onih što ti daju pogrešnu dijagnozu, pa ti izvade žučnu kesu, u njoj ne nađu ništa, a onda pokupe par kamenčića ispred bolnice i ponosno ti ih pokažu, da vidiš šta su iz tebe izvadili, i spasli te. Posle umreš od sepse, jer su te sekli kuhinjskim nožem, ubeđeni da je to skalpel.

Pacijent, dakle novinarstvo, sa takvim doktorima je crklo odavno, pa mi je drago što sam se izvukao. Ljilja se, na žalost, još bakće sa takvima, jer je zaboravila da je, držeći govor na Slavkovom grobu, održala i posmrtno slovo novinarstvu, koje se, koje godinu kasnije proglasilo slobodnim, kako bi moglo da postoji samo u svom zombi izdanju, sa raznim hodajućim mrtvacima na društvenim mrežama, koji su ubeđeni da je već i to što postoje vest za sebe i da dalje i ne treba da se trude. Oni su onaj čovek koji je ujeo psa, a i mnogo gore stvari jedu, samo da se za njih čuje.

I u pravu su, odmah da vam kažem. Takvi kao Georgijev i jesu vest, najtužnija od svih koje je novinarstvo moglo da nađe. To je kao da neko javi da je ferari postao trabant, a mustang magare. Kada u burek staviš soju, svi čuju za njega, ali ko će da jede? Čista prevara, prerušeni u
evnuhe, čuvari čudoređa siluju novinarstvo, bez ikakvog blama, ili griže savesti, ubeđeni da nisu samo novinari, nego i vlast, pa da im se sve može.

Mi smo pisali tekstove, članke, izveštaje, reportaže, a oni pišu tvitove, pa im ni to baš ne ide. Pokipi mleko, izgori sarma, prokuva trabant i sve se pretvori u dim. Udaviš se ako probaš da pročitaš. Za taj dim oni posle, na tviteru, napišu da je top, vrh, najbolji dim ikada, i prodaju ga, kao novinarstvo. Oni koji od dima ne vide dim, to još jadni i kupe. Prema tome, samo ako sam lud, pa da pristanem da budem novinar, kao Georgijev.

Ne pada mi na pamet. I evo, daću mu pedeset evra samo da ponavlja da nisam novinar. I još pedeset, za Ljilju. Pa vi vidite. Ako nastavi, uzeo je lovu. Trabant. Prokuvao, toliko da i ne zna da je trabant.