JEDNA CRKVA JE UPRAVO IZGUBILA SVOG BOGA, A ČITAV SVET BOŽANSTVO! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića: JEDAN JE DIJEGO!

Jedna crkva je upravo izgubila svog Boga, fudbal svog papu i patrijarha, a čitav svet božanstvo, i to samo da bi ga ponovo vaspostavilo. Dijego Armando Maradona zaustavio je, posle puno neuspešnih pokušaja, svoje srce, i umro na isti dan kao i Fidel Kastro, još jedan od onih koji su smatrani besmrtnim. I siguran sam da nisam jedini koji smatra da će, onog dana kada im se pridruži Kit Ričards, svet zaista doći do svog kraja

Maradona je bio i Kastro i Ričards fudbala. Levičar i roker, revolucionar i buntovnik, što je jedinstvo koje postoji od trenutka kada su ljudi počeli da kotrljaju loptu, nekako baš u vreme kada su nastali i prvi veliki radnički pokreti. Reč "komunist" skovana je 1840. godine, a prva fudbalska pravila smišljena osam godina kasnije, u za ogroman deo Evrope revolucionarnoj 1848. godini.

KUSTURICA EKSKLUZIVNO ZA INFORMER O SVOM BRATU MARADONI: Dijego je živeo TRI ŽIVOTA ODJEDNOM, imao je zarazan osmeh i najbolji dribling!

Rokenrol je na sve to stigao stotinak godina kasnije, dabi bio samo šlag na tortu, dodatak koji je nastao iz zvuka onih potlačenih i prezrenih, da bude sastavni deo najčuvenije sirotinjske zabave na svetu.

Foto: ap photo/tanjug

Savršen spoj u savršenom čoveku. Ideja, plus muzički ritam njegove igre, pokreta, plus želja da se izađe iz bede i anonimnosti (dugo je pričao kako je sve što je hteo bilo to da mami kupi kuću), plus trik, štos, ulični bezobrazluk, plus ubeđenje da najbolji ipak mogu i moraju da budu oni kojima ni poreklo, ni stalež to ne dozvoljavaju, plus mano de dios (božja ruka), i, kada se sve to nađe na jednom mestu, dobije se - najveći. Dijego. Božanstvo.

PREMINUO DIJEGO ARMANDO MARADONA!

Kotrljajući kamen svetskog fudbala, stigao je da ispravi svaku nepravdu, od Buenos Airesa do Napulja, da podeli i vrati pravdu, i da pruži nadu svakom marginalcu, paezanu, gubitniku, od juga Italije do Foklanda, pobeđujući sve one koji za poraze inače nisu znali, bar dok on nije došao. Fudbalski mesija, tvorac nove vere, umeo je ono što niko, ni pre ni posle njega, nije uspeo. Da, kada pobedi, kao Englesku na svetskom prvenstvu 1986. godine, to uradi, za sva vremena.

Foto: ap photo/tanjug

Božija ruka, kao božija kazna, učinila je Englesku večitim gubitnikom u duelima sa Argentinom. I nikada je više neće pobediti, kakav god rezultat da je bio, ili bude. Zato što će uvek, iznad svega ostalog, biti to: Dijego koji vara i pravila i sudiju i i kraljicu i daje gol rukom; i Dijego koji kreće sa centra, prolazi pet engleskih igrača, čitavu flotu koja pred njim tone, i, "ta-ta-ta-ta";, GOL! Gordi Albion je izgubio, zauvek, prvi deo svog imena.

Ti golovi su za Argentinu, posle Foklanda, posle poraza, bili oličenje nebeske pravde, baš kao što su za Napulj to bile dve titule, jedine u istoriji, jedine na siromašnom jugu, koje je njihovom klubu doneo Dijego. Rođen kao peto od osmoro dece, u radničkoj porodici, u radničkoj četvrti, i to u nedelju, u danu za Boga i za fudbal, Dijego je prosto morao da postane baš to što je i postao: osvetničko Božanstvu svakog gubitnika, i pobeda svakog poraženog.

U NAPULJU SU GA SLAVILI KAO BOGA, A ONDA GA SE PREKO NOĆI ODREKLI! Dan kada je Maradona srušio Italijanima snove o SVETSKOJ TITULI!

Zato je i dobio crkvu, Iglesia Marodonina se zove, zato je, na vest o njegovoj smrti Napulj eksplodirao vatrometom kakvim se slave samo buntovnici i božanstva. Neka vrsta fudbalskog socijalnog bandita, onog koji otima od bogatih i daje siromašnima, ovaj fudbalski hajduk i Robin Hud, morao je da bude voljen i slavljen u svakom kutku ovog sveta u kojem je postojala kakva god nepravda, u svakom getu, u svakoj poraženoj zemlji, u svakoj faveli i svakom radničkom i ratničkom predgrađu.

Foto: Reuters

I zato, od danas, u čitavom tom nepravednom svetu, odgovor na pitanje - zašto je Papa Argentinac, postaje veoma prost: Pa zato što je i Bog Argentinac. Bog siromašnih, bog palih, koji je igrao za napuštene i poražene, pobeđujući, svaki put, kada je njima to bilo najpotrebnije. Levičarski i rokenrol Bog. Deo svetog trojstva: Maradona, Ričards, Kastro. Religija gubitnika koja je pobeđivala. Kojoj su se prezreni radovali. I to je strašno. Što za napuštene, odbačene, društvene marginalce, niko više, nikada, neće igrati. Igraće isključivo za pare. Zato i nemaju crkvu. Ni vernike.

Jedan je Dijego.