DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - BOŽE PRAVDE

Nisam, majke mi, znao da je greh napraviti sinu ispraćaj u Vojsku. O svom trošku, pod šatrom, na livadi svoga druga Stevana, u društvu svojih prijatelja…

Ni u ludilu nisam mogao da pomislim da će od jednog dugo iščekivanog porodičnog veselja neki tamo zli ljudi napraviti maltene nacionalni problem. I to, koliko sam razumeo, ponajviše zato što je među gostima bio i predsednik Aleksandar Vučić.

Što? Je l' to, može biti, zabranjeno imati predsednika za prijatelja? A meni je Aleksandar drug i prijatelj već mnogo godina, još iz vremena kada nije bio ni blizu bilo kakve vlasti. Taj čovek koji je za Srbiju uradio više od svih drugih političara u modernoj istoriji zajedno, predsednik koga će istorija, dobar vam stojim, upamtiti kao nacionalnog lidera u rangu Miloša Velikog, danas bezmalo deset godina posle promena 2012. i dalje ima podršku ogromne većine naroda. I baš zbog toga ga najstrašnije mrze oni, pripadnici žute ološ takozvane medijsko-političke elite, oni koji više ne mogu nekažnjeno da kradu i zloupotrebljavaju državu.

Ne pada mi, da se razumemo, na pamet da se bilo kome pravdam zato što sam najstarijeg sina Vukašina, sve po srpskom redu i običaju, ispratio u Vojsku, ali koliko god da evo već godinama živimo okruženi bolesnim hejterima, oni uvek iznova uspeju da me šokiraju svojom histeričnom mržnjom, mržnjom koju sada, kako vidimo, okreću i protiv svega što je srpsko.

Pa im tako jako smetaju i srpska zastava i srpska himna. Previše su to - kažu žuti mrzitelji, od one Nevene Madžarević sa TV Nova, pa sve do Vesne Pešić, 'Žena u crnom' i onog mandrila Teofila Pančića - isuviše su to nacionalni i nedopustivo hrišćanski, pravoslavni simboli!?! I onda nam, valjda, zato treba zabraniti i zastavu, i himnu, i sve ostalo što podseća na srpstvo i Srbiju!?!

Zaslepljeni bolesnom mržnjom prema Vučiću, duboko frustrirani saznanjem da se ovakvi kakvi su nikada neće vratiti na vlast, ti takozvani opozicionari ne razlikuju više državu i naciju od prljave dnevne politike. I onda je njima, ekstremistima i srpska trobojka postala predmet sad već otvorene mržnje, i onda ne vide, sinji kukavci, ništa problematično ni u tome kada zvanično traže da se u srpskim školama zabrani "Bože pravde", jerbo se u himni, zamislite, pominju i Bog, i Srbija, i srpski rod!?!

Kuku i lele svima njima sa njima samima. Na kraju će, nema im druge, načisto poludeti od te, takve i tolike mržnje. No, nije meni do njih, oni su sami sebi najveća kazna, ja ovo pišem zbog dece, naše dece. Dece koja će, ako Bog da, od nas naslediti ozbiljnu, modernu i bogatu državu, Srbiju kojom će se ponositi i koju će iskreno voleti, Srbiju u kojoj nikome neće pasti na pamet da pljuje i vređa srpsku zastavu, grb, himnu.

I zato - Bože pravde, ti što spase, od propasti dosad nas…