Lažne litijumske vesti: rudarenje u vrtlogu medijske magle

U aktuelnom vrtlogu medijsko-političkih dovijanja i prebacivanja odgovornosti, svedoci smo pojavljivanja različitih (ne)istinitih informacija, među njima i lažnih “litijumskih vesti”.

Počelo je sa tekstom naslovljenim: "Rio Tinto odlazi" objavljenom na internet stranici antivladine medijske kuće NOVA S, dana 8.11.2023, a istog dana, objavljen je i drugi tekst kojim ću se ovde baviti. Prvi tekst "Rio Tinto odlazi", napisan je sa namerom stvaranja konfuzije i zbunjivanja dela javnosti, nauštrb istinitog informisanja. Geslo najnovije medijske "Rio Tinto operacije" je da se poluistinama ili neistinama, dakle, manipulacijom, stvori "medijska magla" i  suze racionalni vidici. Tako se kao poruka navedenog teksta, promalja i zaključak da Rio Tinto nesporno ostaje u Srbiji. Nije samo ova medijska kuća akter svesne produkcije semantičkog haosa i medijske konfuzije: učesnici ovog performansa su i pojedini politički akteri, raznorodni aktivisti nevladinog sektora, profesionalci različitih orijentacija. Finalni cilj je medijska i politička promocija podobnih antivladinih političara, bez obzira na visoku društvenu i ekonomsku štetu koju kao država trpimo a koja se ogleda kroz moratorijum  na iskopavanje litijuma odnosno, potencijalni odlazak velikog investitora iz naše zemlje. A do ovog cilja se može stići samo ukoliko izostane debata javnosti na ovu temu, odnosno, argumentovani dijalog i racionalna odluka koja bi odražavala stav najvećeg broja građana Srbije.

U cilju širenja sveopšte zbunjenosti i suvažavanja racionalnih vidika, dopušteno je  zloupotrebljavati informacije o  događajima u Evropi, koji se samo prividno i s krajnjom površnošću, mogu komparirati sa društveno-političkim prilikama u Srbiji. Ovakav pristup medijskom  izveštavanju antivladinih medija,  u velikoj meri je  predvidiv i očekivan. Za ove medije važi da je suštinski nedostatak medijske etike pravilo, naročito zbog neobičnog uverenja da je dopušteno služiti se neistinitim odnosno nepotpunim izveštavanjem o događajima, ukoliko ste "na pravoj političkoj strani". U tom smislu, i tema teksta u kojoj je glavni protagonista vodeća međunarodna rudarska kompanija, odabrana je da bi se gradio imidža koji je politički i finansijski profitabilan.

Na komunikološkom planu, za dežurne moraliste u javnosti, uvek je poželjnije biti "na strani čistog vazduha i reka" nasuprot "sumnjivog koruptivnog pakta vlasti i stranog investitora". 
S druge strane, mnogo  je zahtevnije i socijalno odgovornije, racionalno rasuđivati sa stručnom javnošću o složenim i zahtevim poslovno-naučnim projektima.

Antiprosvećeni diskurs o rudarenju litijuma i kompaniji Rio Tinto, koji je zaživeo u jednom delu antivladinih medija, začinjen je (pseudo)moralističkim napadom na predstavnike vlasti kao zaštitnike interesa međunarodnog krupnog kapitala. Ova mantra posebno postaje privlačna tokom izborne kampanje.

Sve navedeno, predstavlja opšte karakteristike višegodišnje tendenciozne medijske operacije. "Kritička" medijska "Rio Tinto operacija" ujedinjuje dve negativne opsesije: opsesiju dugogodišnjom vlašću Aleksandra Vučića i  rudarenjem litijuma i drugih kritičnih sirovina na teritoriji Srbije.

No, vratimo se na inicijalni tekst portala Nova S o "odlasku" Rio Tinta iz Srbije. Reč je o klasičnom kršenju zdravorazumskog zaključivanja i medijske etike. Naime, naslov teksta i sadržaj teksta su u potpunom nesaglasju, što je elementarna profesionalna manjkavost.  Konkretnu medijsku objavu o Rio Tintu čini spoj video priloga, tekstualnog sadržaja i zaključka neimenovanog izvora, dopunjenu stavovima široj javnosti poznatih, politički "proverenih" sagovornika. 

Sa nizom razloga može se reći da navedeni tekst temeljno odstupa od kodeksa novinarske profesije. Na prvom mestu, izostao je podatak o izvoru informacija. Takođe, naslov teksta i sadržaj koji ga prati nisu u saglasju. Kroz izvor sagovornika zaključuje se da se isključivo ističe jedan ugao gledanja na tematiku rudarenja litijuma u Srbiji. Neproverivost iznetih tvrđenja, logička protivrečnost i pristrasnost, tekst čine propagandnim štivom sumnjivog kvaliteta.

Pomenuti tekst naslovljen "Rio Tinto odlazi", nakon upečatljivog naslova, poseduje dalju razradu: da je počelo otpuštanje radnika kompanije. U njemu se navodi kako osamdeset radnika Rio Tinta  ostaje  bez posla u Srbiji, da je primećeno da je sve manje kompanijskih automobila na parkingu oko poslovnih zgrada, a da su u poslovnoj zgradi samo službenici administracije i po koji rukovodilac. Neimenovani izvor portala NOVA S, posmatrajući tok događaja u kompaniji "Rio Savi" (podružnici Rio Tinta za Srbiju) nagovestio je, sa jakom dozom sigurnosti, da je reč o kompaniji koja nepovratno odlazi. U firmi bi trebalo, kako je navedeno, da ostane samo dvadesetak ljudi, sve dok se ne obavi papirološka procedura, a firma ugasi. Samim tim, to znači da je gotovo izvesno da kompanija odustaje od projekta Jadar.

Zaključak citiranog neimenovanog  izvora  nameće čitaocu uverenje, da kompanija Rio Tinto, konačno odlazi. Sugeriše se trijumf "ekološke svesti" i građanskog aktivizma. Površni čitalac bi trebalo da zaključi da je reč o pobedi "čistog vazduh" i "čistih voda", za koje se vlast, navodno, ne zalaže.

Tekst naslovljen "Rio Tinto odlazi", nadopunjen je video prilogom. Čitalac u video prilogu, s obzirom na prvobitnu poruku teksta, očekuje argumentaciju o nesumnjivom odlasku kompanije Rio Tinto. 

Međutim, nastaje preokret. Video prilog upućuje na sasvim drugačiji zaključak od upečatljivo  naslovljenog teksta i njegove već prepričane razrade. U video prilogu se sugeriše da "Rio Tinto" još uvek ostaje u Srbiji. I to ne samo da je privremeno ovde, već stvara preduslove da trajno ostane i unapredi svoj biznis. Učesnici u prilogu, koji razvijaju diskurs o  litijumu i kompaniji "Rio Tinto", su osvedočeni protivnici projekta "Jadar":  prof. dr Biljana Stojković i advokat Sreten Đorđević.

Uprkos prvobitno iskazanom stavu o izvesnom odlasku "Rio Tinta" iz Srbije, advokat Đorđević, istaknuti protivnik projekta "Jadar", potvrđuje postojanje infrastrukturnih objekata koji podržavaju tezu da "Rio Tinto" ostaje u Srbiji. Prof. dr Biljana Stojković, jedna od liderki zeleno leve koalicije, u istom prilogu navodi da "Rio Tinto" ostaje u Srbiji, te govori o dvoumljenju organizatora  okruglog stola o rudarenju litijuma, Rudarsko-geološkog  fakulteta u pogledu održavanja istog, navodeći da strahuje od dolaska neistomišljenika (?!) 

"Miniranje" naučnog skupa na fakultetu beogradskog univerziteta, posvećene trenutno najznačajnijem rudarskom projektu, profesorka univerziteta Biljana Stojković, doživljava kao moralno uzoran i  politički koristan čin. U ime političkih interesa stranke čiji je član, i razvijanja negativnog narativa o Rio Tintu i rudarenju, imenovana, premda je univerzitetski radnik, indirektno zagovara i mogućnost aktivističkog suspendovanja  naučne rasprave. 
U jednoj medijskoj objavi od istog datuma (8.11.2023.)  na internet stranici  Nova S, medijsku manipulaciju o budućem statusu "Rio Tinto" u Srbiji, upotpunjuje lider građanske inicijative "Kreni-promeni" dr Savo Manojlović, promoter protesta protiv rudarenja u Srbiji i inovativni "izumitelj" blokade autoputeva u ime "čistog vazduha i vode". Manojlović ističe da "Rio Tinto" ulaže novac u promenu svog negativnog imidža putem angažovanja niza uticajnih ljudi u medijima i socijalnim mrežama, posebno među mladima. Ovim stavom, on  demantuje "ekskluzivu" Nova S  o odlasku Rio Tinta iz Srbije: "Istina je upravo  suprotno. Rio Tinto je zvanično izdvojio dva miliona evra za lobiranje. Novac ide influnserima i medijima." 

S obzirom da ne poseduje relevantnu dokumentaciju u prilog svojih tvrdnji, jasno je da Manojlović lansira potpuno neproverenu informaciju o poslovno-medijskim aktivnostima "Rio Tinta". Kao i u prethodnim slučajevima, cilj je diskreditacija kompanije i sprečavanje artikulisanja racionalne debate javnosti na temu rudarenja litijuma u Srbiji. 

Dakle, između nesumnjivog odlaska i nesumnjivog ostanka, "Rio Tinto" se ponovo  našao na meti dežurnih kritičara. Slanje protivrečnih poruka o projektu "Jadar" i statusu "Rio Tinta" u Srbiji nije samo primer konfuzne neprofesionalnosti tzv. kritičkih medija, već predstavlja, pre svega, svesni napor da se projekat "Jadar" trajno odredi vrednosno negativno i ujedno učini obesmišljenim. 

"Portugalski slučaj" u Srbiji – litijumska korupcija

U jeku protivrečnih komentara o aktuelnom  statusu "Rio Tinta" u Srbiji, pojavili su navodi o aferi u vezi sa iskopavanjem litijuma u Portugalu.  U ovoj zemlji, pala je Vlada premijera Koste, dok se pod razumnom sumnjom sprovode istražni postupci protiv dva ministra i savetnika portugalskog premijera u ostavci. Iako je premijer Kosta ostavku podneo iz moralnih razloga, negirajući svoju umešanost u koruptivne aktivnosti, i premda  nije podignuta optužnica za navodni koruptivni  skandal,  portugalski slučaj oko rudarenja litijuma postao je "pogonsko gorivo" za pravljenje propagandno-političkih i ekološko moralističkih analogija, u funkciji medijskog omalovažavanja  projekta "Jadar".

Rukopis propagandista je uvek isti: sumnja istražnih organa pretvorena je dokazanu krivicu, a o događaju se olako politički i moralno presuđuje. 

Portugalska priča o tzv. litijumskoj korupciji, postala je omiljena tema građanske inicijative "Kreni-pokreni",  i političkog pokreta Ekološki ustanak. Svi pobrojani politički i društveni akteri,  u funkciji  kampanje protiv projekta "Jadar", uperili su otrovne strele prema aktuelnoj Vladi Srbije i predsedniku Vučiću.

Radni naslov dela srpskog medijskog izveštavanja o aferi u Vladi i premijerskom kabinetu portugalskog premijera u ostavci Koste mogao bi nositi ime: "Litijum znači nevolju". To je poklič stigmatizacije višestruko korisnog prirodnog resursa neophodnog inovativnoj industriji električnih automobila i  elektronskih uređaja.

Sledeći portugalski primer, doktor pravnih nauka Manojlović pretpostavlja krivično pravnu odgovornost i za projekat "Jadar" u Srbiji: "Političar u Srbiji koji kaže: "Evo kopaćemo i mi litijum kada budu kopali u EU" zapravo kaže "Uzećemo i mi mito kao i korumpirani političari u Portugalu".

Manojlovićeva X objava, nakon portugalskog političko-rudarskog skandala, glasi: "U Portugalu uhapšen zbog korupcije šef kabineta premijera koji se zalagao za iskopavanje litijuma, DOGODINE U SRBIJI." Reč je o funkcionalno i tendenciozno uspostavljenoj analogiji između Srbije i Portugala. Ova vrsta medijske manipulacije koja se sastoji od pretpostavljene korupcije, implicira i političku promenu, uz dodatno licitiranje sa hapšenjem zbog rudarenja litijuma. 

Isti akter  zanemaruje činjenicu da rudarenje u Srbiji nije ni započeto, budući da nema adekvatne ekološke studije o projektu "Jadar" izrađene od relevantnih institucija, kao ni odgovarajućih dozvola  za otvaranje rudnika. Pravnik Manojlović, u žaru političke borbe, svesno ili nesvesno, prenebregao je da su u fokusu  portugalske litijumske korupcije odnosi između  Vlade Portugala i dve domaće, portugalske kompanije, koje se bave rudarenjem.

 Strani investitor, britanska kompanija "Savana Rirorsis" nije, kako za sada stvari stoje, uključena u koruptivni posao, a navodna korupcija nije utvrđena ni na lokalitetu  koji je od njenog poslovnog interesa. Jednako tako, Manojlovićeva analogija je sporna i zbog okolnosti što je u Srbiji prisutan inostrani investitor sa jasnim pravilima poslovanja koji ima ugled u čitavom svetu. Povodom navedenog slučaja, sam "Rio Tinto" izdao je saopštenje u kome naglašava antikoruptivnu, zakonitu i socijalno odgovornu dimenziju svog poslovanja.

Dodatak dramatizaciji portugalskog slučaja, uneli su Aleksandar Jovanović Ćuta, eko-populista, opozicioni lider i javni skandal-majstor  i prof. dr Ratko Ristić, aktuelni kandidat za gradonačelnika desničarske stranke "Dveri" i ultra-nacionalista "Zavetnika".

Njihov poklič "Rio Tinto, marš iz Srbije", dopunjen je Ristićevim nacionalističkim narativom o izdaji Kosova i navodnoj pljački nacionalnih resursa koja će se dogoditi posredstvom projekta  "Jadar": "Na KiM imamo izdaju, a ostatak Srbije namenjen je za prodaju. Ovo nije naučni skup nego interesna grupe koju čine ministri i vlada. Menjaju zakone ove zemlje i prave bolje uslove za strane multinacionalne rudarske kompanije. Tu su i ambasadori Kanade, Australije, Finske i Švedske. Pitam se šta imaju sa srpskim mineralnim resursima, kad su daleko bogatiji mineralnim resursima od nas." 

Jedna  od verzija ekološkog populizma u Srbiji, sadrži sažimanje državnog i ekološkog "suverenizma". Ova medijska "invencija" će, vrlo verovatno, tek doći do izražaja u tekućoj izbornoj kampanji. Njeno prisustvo, takođe je očekivano nakon izbora, ako i kada se obnovi ozbiljna diskusija između države Srbije i stranog investitora o statusu projekta. Spajanjem navodne nacionalne izdaju sa navodnim uništavanjem eko-sistema, sprovodi se u cilju moralne i političke stigmatizacije vlasti do krajnjih granica. Propagandna  oštrica usmerena je na oba aktera poslovne saradnje:   na državu Srbiju, koju predstavlja vlast oličena u Aleksandru Vučiću   i kompaniju Rio Tinto, što pogoduje akterima ove priče, a bez sumnje  i poslovnoj konkurenciji  "Rio Tinta".

Medijsko-političko forsiranje portugalskog slučaja nije slučajno. Postoji kontinuitet (zlo)upotrebe portugalskog slučaja u srpskim anti-vladinom medijima. U svetlu tekuće portugalske afere u vezi sa eksploatacijom litijuma, pojedini mediji čak su i preneli informaciju da je "Rio Tinto" bio uključen u istraživanje potencijala za rudarenje litijuma u Portugalu.

Ovaj motiv nije nov, već je i ranije korišćen u medijskom obračunu protiv ove rudarske multinacionalne kompanije koja je u Srbiji više od dvadeset godina. Štaviše, pre dve godine, dežurni kritičar "Rio Tinta" u Srbiji, portal Nova S, ustvrdio je da je "Rio Tinto" izgubio poslovnu priliku u Portugalu, uprkos riziku od odštete koji je lebdeo nad tadašnjom portugalskom Vladom. Motiv borbe protiv "Rio Tinta" nedvosmisleno figurira kao centralni motiv kampanje ekoloških organizacija i zeleno-levih partija u Srbiji.

"Rudarski projekat bi uništio prirodu i učinio da poljoprivredni radovi budu nemogući", citira Nova S, vođu portugalskog ekološkog projekta pre dve godine. Međutim, analogija između Srbije i Portugala je potpuno netačna. Naime, sama  kompanija "Rio Tinto" nije bila, niti je aktuelno uključena ni u jedan od dva projekta rudarenja litijuma u Portugalu. Fabrikovanje "lažnih interpretacija" o portugalskoj litijumskoj aferi, ima za cilj da utemelji i medijski promoviše aktuelnu borbu opozicionih političara, medija i nevladinih organizacija protiv projekta "Jadar". 

Da zaključim, portugalski slučaj navodne litijumske korupcije u funkciji je priče o nedokazanoj, ali "stvarnoj"  korupciji u Srbiji. To se tvrdi otvoreno i bez obaveze prema istini, medijskoj etici, društvenom moralu i elementarnoj poslovno-političkoj korektnosti.

Epilog  "lažnih litijumskih vesti" u jeku predizborne kampanje u Srbiji

Pojedini antivladini mediji, poput Nova S, N1, ili Danasa, kontinuirano učestvuju u proizvođenju tvrdnji u vezi sa rudarenjem litijuma, bez činjeničke osnove, šaljući protivrečne poruke i iznoseći proizvoljne konstrukcije, izraženog emotivno-moralnog naboja. Medijske objave u prilozima antivladinih medija su  tekstualno-vizuelna osnova  politike poništavanja  projekta "Jadar".

U jeku razvoja rudarenja litijuma u Evropi i svetu, kao i ekspanzivne automobilske i  elektronske industrije bazirane na litijumsko-jonskim baterijama, medijski pristup baziran na zanemarivanju logike i činjenica, Srbiju nedvosmisleno udaljava od učešća u napretku u sferi rudarstva, različitih tehnološki  inovativnih industrija, pratećih i suštinski važnih za ekonomski i društveni razvoj ove zemlje, njene nauka, kao i uvećanja ukupnog društveno-ekonomskog bogatstva i blagostanja građana Srbije.

Pored toga, motiv medijskih "operacija" ove vrste je i opstrukcija racionalne, odnosno slobodne i kritički koncipirane argumentovane debate o budućnosti rudarenja "belog zlata" u Srbiji. Nema prosperitetne nacije koja svoja prirodna bogatstva ne koristi u funkciji privrednog i šireg društvenog razvoja. 

Forsiranje negativne kampanje protiv rudarenja u Srbiji ima potencijal da posledično doprinese, da se prirodni i tehnološko-ekonomski resurs pretvori u "metafizičko prokletstvo".
Bez obzira na to, što će Srbija, njene razvojne šanse i ekonomsko socijalne koristi, ostati u drugom planu. Ostaje upitanost u čijem interesu se ovako razmišlja ? Zaključak se nameće sam.