Kolumna Ivana Radovanovića koju morate pročitati: Politika histerije

Prema starom, dobrom čika Frojdu, histerija je: "medijum kojim se komunicira poruka, koja, zbog mnoštva razloga, ne može biti preneta ni na jedan drugi način".

Prevedeno na poslednje događaje, vrlo je prosto. Kada ne umeš da preneseš poruku da si izgubio izbore, kreneš sa histerijom.

Izmisliš nešto, kreneš da vičeš, i nadaš se da će ta vrsta "zaraze" da se proširi, i spase te. Drugim rečima, računaš da nikome nećeš morati ni da objašnjavaš zašto si izgubio izbore, a najmanje samom sebi. Uostalom, histerija, od tvog poraza, pravi zajednički, što ukida svaku vrstu odgovornosti.

I tu se negde opozicija i saplela, po ko zna koji put. Na izborima su bili Đilas, Ćuta, Marinika, Aleksić... a građani su samo glasali. I, većina njih, nije izgubila ništa.

A najmanje pamet, bez obzira na uporne pokušaje onih za koje treba da glasaju da ih ubede da su glupi, nenormalni, bilo da su za vlast, ili opoziciju. Onog trenutka kada je Aleksić uzviknuo da je 40.000 glasača iz Republike Srpske doletelo u Beograd i promenilo izbornu volju Beograđana, od svakog svog glasača je napravio vernu kopiju Nestorovićevog glasača, i to onako kako tu kopiju sam Aleksić zamišlja. Kao totalnog degena.

I sve ostalo - priče o fotokopiranim listićima, snimci jednog autobusa i pedeset ljudi u Areni, priče o o ovome ili onome koji kupuje glasove - kao da je neko namerno smislio da dokaže da u ovoj zemlji žive idioti bez trunka mozga. Na to može da padne Nemanja Rujević, i svaki od genijalaca iz Proglasa, ali, ostali, dosta teško.

Pre svega zato što nije uopšte potrebno mnogo da se neke stvari, a trebalo bi da su poznate, ponovo utvrde. Dovoljno je samo virnuti u par zakona i u Službeni glasnik, pa nema nikakve sumnje da je histerija - histerija, i da uopšte nije privlačna.

Pa hajde da krenemo redom. 

Po Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, broj birača (u republici, u lokalnim samoupravama i na svakom biračkom mestu) utvrđuje se 15 dana pre izbora. To radi Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, koje, potom, Republičkoj izbornoj komisiji dostavlja rešenje o zaključenom biračkom spisku. RIK, posle toga, ima 24 sata da odluku o zaključenom biračkom spisku objavi u Službenom glasniku.

U sledećih 15 dana Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu ima prava da unosi izmene u birački spisak, ali taj posao mora da završi 72 sata pre izbora. Opet obaveštava RIK, i on, 48 sati pre izbora, mora da to objavi u Službenom glasniku.

Ako nekome to izgleda komplikovano, da pojednostavim:

Službeni glasnik broj 108/2023, od 3.12.2023. godine objavio je da je broj birača u Srbiji tačno: 6.500.165. Rečima - šest i po miliona i još njih sto šezdeset pet. Birača, sa pravom glasa.

Tačno 48 sati pre izbora, u Službenom glasniku broj 113/2023 od 15.12.2023. godine objavljena je Odluka o utvrđivanju konačnog broja glasača.

I, po njoj, tog dana bilo ih je tačno: 6.500.666. Šest miliona petsto hiljada šestotina šezdeset šest. Birača. U celoj Srbiji.

To je tačno 501 upisan birač u tom periodu između proglašavanja biračkog spiska i njegovog konačnog potvrđivanja.

Nigde 40.000 onih iz Republike Srpske, nigde onih 300 hiljada koliko ih je, "uvidom u biračke materijale", pronašla ekipa iz SPN, nigde nikakvog specijalnog, odsudnog, abnormalnog ubacivanja fantoma, ni u Beogradu, niti u drugim mestima u kojima su održani lokalni izbori.

I sve to je još i javno, pošto na sajtu Ministarstva za upravu i lokalnu samoupravo bukvalno svako može da ima uvid u birački spisak, pa i studenti koji ovih dana traže da im se taj spisak pokaže.

Inače, u tom njihovom zahtevu leži još jedan trik koji je histerija probala da izvede - promena teme. Nije, po njoj, bitno koliko ljudi je bilo na izborima, kako su i za koga glasali, nego - kakav nam je birački spisak, i ima li u njemu "fantoma".

Sigurno ima (gomila ljudi, Beograđana "po rođenju", ne živi na adresi na kojoj je prijavljena), ali to uopšte nije izborna tema, pošto, po zakonu, svako ko se nađe na konačno utvrđenom biračkom spisku, ima pravo da glasa.

Hoću da kažem, to da li je sve ok sa biračkim spiskom utvrđuje se pre izbora, a ne na njima. I uopšte nije ni komplikovano, ni teško taj spisak, između izbora, proveravati. 

Najpre, svi članovi opštinskih izbornih komisija (a u njima sede i ljudi iz opozicije), imaju i pravo i obavezu da se bave biračkim spiskom, svakom promenom u njemu i njegovim ažuriranjem. I četiri godine su to mogli mirno da rade.

Dalje, od trenutka kada izborne liste budu proglašene, pravo na uvid i na podnošenje zahteva za promene u biračkom spisku ima i podnosilac liste, ili lice koje je on za to ovlastio.

Dobrica Veselinović, nosilac izborne liste SPN za Beograd, taj posao je završio tako što je 3. 12. 2023. (istog dana kada je prvi birački spisak objavljen u Službenom glasniku), rekao da na njemu nema fantomskih glasača i da je sve ok.

I ne samo to. Imao je, istom prilikom još nekoliko interesantnih dodataka toj tvrdnji, bar prema izveštaju N1.

Prvi: "bilo dosta priča kako će Srpska napredna stranka (SNS) da naseli 100.000 ljudi u Beogradu i da preokrenu trend da gube Beograd", što je po njegovoj oceni bio "pokušaj da se obeshrabre birači opozicije". Hoće reći - te priče širio sam SNS.

Drugi: "Neće biti fantomskih glasača. Prvi razlog je, ne može ta količina ljudi da uđe u Beograd neprimećena. Ljudi treba da izađu 17. decembra i da glasaju. Svako biračko mesto će biti pokriveno kontrolorima koji su iskusni. Taj nivo krađe neće se desiti, imamo najbolje ljude koji su zaduženi za to“.

Čovek je zatim utvrdio i da koalicija SPN ima i više kontrolora u Beogradu, "nego što je potrebno", i krenuo na izbore.

Posle kojih je i njegovu izjavu, i njega, i svakog od i više nego što je potrebno kontrolora, zgazila histerija. Najpre pričom o "fantomima", a onda i dodatkom o "fotokopiranim listićima koji su ubacivani". 

I moram da priznam da mi se taj dodatak najviše svideo. Pošto nas degradira na nivo ameba. Neko dođe, ubaci fotokopirani listić u onu kutiju, i njegov glas odluči izbore.

Ko god da je smislio, bravo. Pošto Zakon o lokalnim izborima jasno kaže da će izbori biti poništeni, po službenoj dužnosti, ako se utvrdi:

1) da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore;

2) da je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska.

Prema priručniku "Izbori za idiote", ovo znači da petnaestak predstavnika opozicije, koji sede u biračkim odborima treba, najpre: da dozvoli da neko ko nije u biračkom spisku ipak uleti u njihov zabran; da isti priđe kutiji i ubaci nešto u nju; da, pošto se izbori završe, ne primete da ima više listića nego glasača; da ubroje taj nakaradni, višak listić u važeće; da ga broje i priznaju; i, na kraju, da taj zapisnik, po kojem je sve u savršenom redu, svi potpišu.

Ako su amebe, moguće. I onda su ovi izbori sasvim ok, nemamo, svi zajedno, šta da se bunimo, pošto smo amebe i mi, koji smo ih pustili da se time bave.

Ostale priče o "masnim krađama", kapilarnim glasovima, kupljenim glasovima, ljudima koje korbačem teraju na mitinge i na glasanje, nisu, posle ove dve, ni toliko bitne.

Histerija, koja je uvek performans, željan izazivanja saosećanja, ovaj put nije bila dovoljno ubedljiva. Strah, koji je htela da proširi, nije se primio, jer nije bio realan.

Prosto, niko od nas, za koga god da je glasao, nije izgubio. Oni su.

I to ne može ni Proglas da popravi, naročito ne pričama o ovom i onom Beogradu, koje, opet po ko zna koji put, liče na eugeniku.

Besni Fok ima previše mozga za tu vrstu prevare, baš kao i Opovo, iz kojeg su oni koji bi to da prodaju, odavno otišli.

I da zaključim: bavite se malo sobom, preispitajte se, nemojte da vam politiku vode tviter i N1, batalite lumpen intelektualce koji vas koriste da bi oni ispali pametni, dajte realne programe, politiku, ideju koja se ne svodi na psovku, pohvalite se rezultatima, a ne da ih degradirate, ne vređajte više ni svoje ni tuđe... i možda, jednog dana, i pobedite.

A ako ne umete ništa od toga, šta da vam kažem. Nekada se histerija lečila dugim kupanjem u hladnoj vodi, jahanjem, i trpanjem travki na razna mesta. Pa probajte.

PIŠE: IVAN RADOVANOVIĆ