Ibrahimović poručuje: U celoj Evropi je tendencija rastuće desnice ili ultra desnice!

Zvanična verzija je da je ultra desnica tj. partija Mari Le Pen dobila ubedljivo na evropskim izborima i s tim samim je Emanuel Makron izgubio poverenje svoje i Vlade i politike.

Ibrahimovićev osvrt na situaciju u Francuskoj i Nemačkoj i generalno u Evropi prenosimo u celosti:

- Nije Makron jedini, u celoj Evropi je tendencija rastuće desnice ili ultra desnice, a razlozi tome su mnogobrojni: ogroman porast imigracije i to ne bilo koje imigracije, sve veća nesigurnost u zemlji, pojačana nestabilnost, mamurno buđenje post- covid-nog perioda, rastuća inflacija, kriza stanova, gasna i uopšteno energetska kriza.

I Olaf Šolc je izgubio poverenje i bio poražen na ovim izborima, pa i u drugim zemljama EU je sve više rastuća  tendencija desničarske radikalizacije. Ali, kako neko od analitičara reče, nije isto kada ultra desnica dobije u Sloveniji ili Mađarskoj i kad se to desi u Francuskoj ili Nemačkoj.
Posledice po EU nisu svakako iste.

Makron donosi odluku da rasformira  Narodnu Skupštinu, jer ni jednu odluku više ne može da donese bez svoje većine. To je "Džoker" potez zato što može da uspe, ali i ne mora.
Na primer, Šarl de Gol i Pompidu su to uradili i novoformirana Skupština je ponovo imala njihovu većinu, znači uspeli su bili.

Međutim, Miteran i Žak Širak su takođe pribegli ovom rešenju, koje, po Ustavu, samo predsednik države može da uradi, i nije im uspelo, te su morali da nastave da vladaju u koaliciji sa opozicijom što nije ni malo udobno.

Rasformiravanje  Narodne Skupštine je puč u malom i može da se odigra samo jednom, tj. treba uvek da prođe godinu dana između dva rasformiravanja Narodne Skupštine, jer sva pitanja i svi predmeti koji su bili na redu padaju u vodu i sve mora iz početka da se radi. Eto, videćemo šta će Makron uspeti da uradi. Period nije ni malo povoljan, ovde smatraju katastrofom bez presedana i to uoči otvaranja OI 2024! Nemci, a i drugi to smatraju samoubivstvenim potezom!

Foto: Privatna arhiva

S druge strane, nezvanično, ovo bi moglo da se tumači kao " poker" situacija od strane Makrona, koji je skoro pri kraju svoga drugog mandata. Znači, za njega se uskoro sve završava. Novi predsednički izbori su 2027. godine i Makron ne može više da se predstavi kao kandidat. Ukoliko ovim rasformiravanjem vlade dođe novi predsednik na vlast, može Makron da zahteva promenu Konstitucionalnog prava, jer kao bivši predsednik ulazi, po definiciji u Komisiju za kostituciju, tj. Ustavnu Komisiju, i tamo tada može da promeni zakon i dozvoli da se posle jednog novog predsednika na vlasti, odobri pravo da se bivši predsednik ponovo pojavi kao kandidat za predsednika i da se kandiduje ponovo ne bi li došao na vlast. To je, na neki način, strateški plan, uostalom nema šta da izgubi, a može samo da dobije.

I sad, potpuno "andergraund" teorija, koju svi mislimo, a niko neće otvoreno da je kaže je da postoji ozbiljna geopolitička i strateška konkurencija između dva viđenja sveta, dva shvatanja sveta.

Jedna grupa koja je postavila onemoćalog Bajdena  na vlast, kojoj pripada Makron, koja drži Olafa u ruci i uostalom celu EU i koja pumpa i novac i oružje i koja svodi tu istu EU na običnog izvršitelja  bez ikakve moći odlučivanja i druga grupa, ona kojoj je bitno da Tramp pobedi.
A sve to u senci rata u Ukrajini, rastuće moći Rusije, Kine koja postaje samostalni gigant. . .
U krajnjem, sve se svodi na jednu stvar: koja je politika i koja strategija USA prema Rusiji, pa i prema Kini i koje mesto u svemu tome EU treba da ima - zaključio je Ibrahimović.