KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA - Vizija prozadne opozicije: Ubiti Vučića

Dehumanizacija kao oduzimanje ljudskih osobina i uopšte ljudskog obličja je uvod u likvidaciju čoveka, svejedno da li se radi o pojedincu, grupi ili narodu. Dehumanizacija je vođena zverskom mržnjom, a iza nje uvek dolazi poziv na zločin – linč ili ubistvo.

U savremenoj istoriji nemački nacisti su Jevreje najpre dehumanizovali, optužujući ih za razna zla – oni su izdali Hrista, izmislili komunizam, oni vladaju bankama i svetom. Posledica je bila Holokaust nacističke Nemačke i ubijanje šest miliona Jevreja. Ideje Ante Starčevića, „oca hrvatske nacije“, su prepune jezive mržnje prema pravoslavnim srpskom narodu: Srbi su “podljudska, vlaško-ciganska pasmina“, koje “valja sjekirom utući”. Posledica je hrvatski genocid 1941-1945 i ubijanje 700.000 Srba samo u Jasenovcu.

U Srbiji već dugo traje dehumanizacija predsednika Vučića i njegove porodice. Stavljen je na spisak za odstrel. Dehumanizacija predsednika Trampa u SAD i premijera Fica u Slovačkoj, doveli su do pokušaja atentata na njih. Mediji pod kontrolom interesnih grupacija, svesno su relativizovali ove pokušaje ubistva.

Na istovetan način Šolakovi mediji u Srbiji i regionu vode kampanju dehumanizacije i satanizacije protiv Vučića. Svaki dan ga u tim medijima opisuju kao da je diktator, bolestan, zao, lažov, kriminalac. Pojačava se ton na Šolakovim medijima kada pojedinci urlaju – „Vučiću pe*eru, Vučiću Šiptare, Vučiću majmune, Vučiću lopove“. Vučića označavaju i kao “biskog Hitleru”. I sve u tom stilu svakodnevno odjekuje sa televizije N1.

Nesumnjivo da su Šolakovi mediji i njihova uređivačka politika centar opozicionog delovanja i da poput pipaka hobotnice povezuju interese domaćih tajkuna i stranog faktora. Cilj je stvoriti domaće javno mnjenje po želji zapadnih centara moći. Cilj je usmeriti Srbiju, srpski narod i srpski nacionalni interes u pravcu koji odgovara Zapadu. Briselu, Berlinu i Vašingtonu smeta nezavisna i suverena Srbija, plod Vučićeve politike. Zabrinuti su jer zbog njegove uporne i žilave borbe nikako ne mogu da obezbede tzv. Kosovu mesto u UN i unitarnu BiH, u kojoj će nestati Republika Srpska. Regionalnim zemljama smeta ekonomski jaka Srbija, sa tehnički modernom, obučenom i naoružanom Vojskom. Srbija koja se ubrzano razvija, sa prosečnom platom koja dostiže 1.000 evra već ove godine. Srbija premrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama, modernim železničkim prugama. Srbija savremenih i novih bolnica, zemlja sa 550.000 novozaposlenih. Ali i Srbija koja se neustrašivo bori za interese svog naroda svuda u  2 regionu, snažno pomaže Srpsku pravoslavnu crkvu i obeležava ne samo godišnjice stradanja, već i istorijskih pobeda srpskog naroda.

Beskonačne laži i dezinformacije se koriste oko jadarita, u cilju obmanjivanja ljudi. Ali, nisu teme opozicije ni litijum, ni rudarstvo, ni ekologija. Tema je kreirati nestabilnost u društvu i eventualno ponoviti 5. oktobar 2000. godine. Srušiti ili ubiti Vučića i zaustaviti razvoj Srbije. Da Zagreb, Sarajevo, Priština i neki iz Podgorice skaču od sreće. To je zadatak Šolaka, Đilasa i pojedinih iz opozicije, ali i moćnih stranih službi. Zato je i osmišljen opozicioni miting 10. avgusta.

I Zapadu i opoziciji, i domaćim drugosrbijancima, već dugo je jasno da je njihova glavna prepreka Vučić. Svi oni godinama s nestrpljenjem prizivaju nekog ludaka koji je, pod uticajem njihove višegodišnje propagande, spreman da fizički ugrozi život Vučića. I ne slušaju predsednika kada kaže: “Skupite 70 poslanika. Daćemo sve što je potrebno za 2/3 poslanika i raspisaćemo referendum pre kraja godine o opozivu predsednika Republike”. Ne pada opoziciji to na pamet. Znaju oni odlično da se narod ne može prevariti i da će na referendumu podržati Vučića.

Opoziciona poruka je sublimirana u rečima Tamare Skroze: “Da je ta noć bila drugačija (između 5. i 6 oktobra 2000.) i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji BEZ NEKIH LJUDI, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča”. Jasna je poruka Skroze – Vučića je tada trebalo ubiti! Potvrđuje to i predsednik Vučić: “Trebalo je da me ubiju, a pogrešili su što me nisu ubili. Ja im i sad kažem da im je jedino rešenje da me ubiju”.

Mehmed Meša Selimović bio je istaknuti pisac iz BiH druge polovine 20. veka i jedan je od 100 najznamenitijih Srba. Zašto pišem o Meši? Iako druge vere, on se do kraja života izjašnjavao kao Srbin. A na pitanje zbog čega, odgovorio je: „Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to“.

Aleksandar Vučić je Srbin. Srbin starog kova, kao i Meša Selimović. Za njega su Srbija i njen napredak, nacionalno jedinstvo srpskog naroda i očuvanje srpskog identiteta sve. Apsolutno sve. 24 sata dnevno, 365 dana godišnje on je posvećen razvoju Srbije. I zato se naša država ekonomski razvija brže nego svi drugi u regionu. Srbin Aleksandar Vučić ući će u istoriju Srbije. Neminovno i zasluženo.

Srbija će sačuvati Vučića. Jedino tako sačuvaće sebe i svoju državu. 

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi Srbi nikada nismo hteli da služimo. Mi znamo da nema spasa ako služimo drugima, služimo samo svom narodu, našoj Srbiji".