DOSTA ZLOČINA! Kolumna Dragana J. Vučićevića: Vidovdan!

Juče je bio petak, 24. januar 2025 godine. Vidovdan. Juče se jasno, jasnije nego ikada ranije videlo šta hoće Srbija i koga Srbi podržavaju. S jedne strane, veličanstven, istorijski skup pristalica politike predsednika Aleksandra Vučića u Jagodini - više od 100.000 ljudi na jednom mestu koji su došli da kažu odlučno 'ne' antisrpskim ekstremistima i pokušaju sprovođenja obojene revolucije - i, u istom danu, s druge strane - potpuna propast dugo najavljivanog i zapadnim milionima masno plaćenog 'generalnog štrajka'; e to je sasvim jasan odgovor srpskog naroda svima onima koji planiraju nasilno otimanje vlasti, reprizu Petog oktobra.

Koliko god strašno lagali, kakve god hajke vodili i kako god najstrašnijim lažima trovali sa N1, Nova S i ostalih Šolakovih, đilasovskih medija, to naprosto ne prolazi, ne biva. Nema nikakve šanse da većinska Srbija ikada podrži najgore antisrbe. Nema teorije da narod - na referendumu, na izborima, na bilo kakvom glasanju bilo kada - većinski izabere one koje podržavaju Aljbin Kurti, Nataša Kandić, Selma Bajrami, Zukan Helez, Severina i sve ostale najgore ustaše iz regiona. Nije Srbija šaka zobi da je svaka svraka pozoba. Nema povlačenja pred žutim ološem, predaja nije i nikada neće biti opcija.

Mi danas vodimo odsudnu bitku, bitku čiji će rezultat odrediti sudbinu svakoga od nas, svake naše porodice, sve naše dece i dece naše dece. Ako bismo se sada, braćo i sestre, ne daj Bože, predali, ako bismo dozvolili da na vlast u Srbiji na silu, bez izbora, dođu oni najgori, najpokvareniji, najveći odrodi, pa od države nam ne bi ostao ni kamen na kamenu.

Nije ovde, dakle, više u pitanju politika, nema ovo više nikakve veze sa strankama. Država nam je u pitanju, sudbina naroda se danas, sada i ovde određuje. A izbor je prost. S jedne strane rad i napredak, s druge strane nerad i lopovluk, s jedne strane ljubav, s druge strane mržnja, s jedne strane svetla budućnost, s druge mračna prošlost, s jedne strane Srbija, s druge antisrbija.

Na kraju, šta god đilasovski, neoustaški mrzitelji radili, sve ipak zavisi od nas. Od naše odlučnosti da se borimo, da ne posustajemo, da se ne povlačimo pred najgorima. I pobedićemo. Dokazaćemo da smo dostojni potomci Stepe i Živojina; bivalo je u istoriji mnogo strašnijih i težih trenutaka, pa smo mi Srbi uvek pobeđivali.

Što bi rekao blaženopočivši patrijarh: Ako je Bog sa nama, čega se plašimo, ako Bog nije sa nama čemu se nadamo?

A Bog je, ne sumnjajte, sa nama. Pa, nije sigurno sa svim onim najgorim antihristima i ustašama koji napadaju Srbiju.