Čak 50.000 Albanaca napalo je Srbe, snajperima iz Južne Mitrovice rešetali po Severnoj... Da se nikad ne zaboravi Martovski pogrom! (FOTO/VIDEO)

Strahovito nasilje, etnički i verski motivisano, albanskih ekstremista nad Srbima na Kosovu i Metohiji dogodilo se pre 21 godinu, 17. i 18. marta 2004. godine.

U erupciji nasilja Albanaca nad Srbima ubijeno je tada 16 Srba, stotine su povređene, hiljade proterane, a uništeno je više od 1 000 objekata, kuća, crkava, manastira.

Tokom "Kristalne noći" kosmetskih Albanaca nad Srbima, kako se izrazio jedan od zvaničnika KFOR, marta 2004, sa Kosova i Metohije proterano je 4.012 Srba.

Erupcija terora nad Srbima izazvana je marta 2004. tendencioznom i sasvim neistinitom medijskom kampanjom koja je prikazivala da su albanski dečaci navodno naterani u Ibar.

Pogromu koji se tada dogodio nad Srbima na KiM prethodio je onaj iz 1999. odmah po okončanju ratnih dejstava tokom agresije NATO na Srbiju, odnosno SRJ 1999. kada je juna 1999. proterano, u prisustvu međunarodnih vojnih snaga, približno četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca.

Foto: wikipedia

Među žrtvama 2004, znatan deo bili su nedavni povratnici na KiM, uglavnom iz 2003. Ukupno, tokom nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je, koliko se zna, 27 osoba, među njima 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Dan uoči utapanja dečaka u Ibru, 15. marta 2004, iz automobila je, u Čaglavici, ranjen osamnaestogodišak Jovica Ivić.

Društva veterana takozvane OVK organizovala su 16. marta protestna okupljanja, na kojima je bilo oko 18.000 lica, zbog privođenja pojedinih ratnih zapovednika kosmetskih Albanaca, osumnjičenih za ratne zločine.

Istog dana, u kasnim noćnim satima, mediji u Prištini javili su da su se trojica albanskih dečaka, starosti 8, 11 i 12 godina, utopili u Ibru, u selu Čabra, nedaleko od Zubinog Potoka. Kako je tada javljeno dečaci su bežali pred srpskim napadačima. Bila je to potpuna laž.

Tim povodom, Niraj Sing, portparol policije odnosno predstavnik snaga OUN, izjavio je da nisu pronađeni dokazi da su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka. Razjasnio je da je dečak, navodni svedok, bio pod pritiskom novinara Albanaca koji su ga usmeravali šta da govori, pritom se njegova verzija suštinski razlikovala onog što su drugi prisutni tvrdili.

Tokom naredna dva dana na Kosovu i Metohiji dogodila se erupcija etnički i verski motivisanog nasilja. Masovna okupljanja Albanaca brzo su preusmerena na nasilne akcije protiv Srba, njihovih domova, svetinja i spomenika.

Foto: wikipedia

Više hiljada lokalnih Albanaca prešavši most na Ibru put severnog dela Kosovske Mitrovice, oko podneva, 17. marta napalo je tamošnje Srbe. Usledila je pucnjava. U gradu su bili vidni Albanci sa automatskim oružjem. Pripadnici međunarodnih snaga bezbednosti upotrebili su suzavac i šok bombe.

Nekoliko sati potom javljeno je da je sedam osoba poginulo, četiri Albanca i troje Srba, a više od 200 lica je ranjeno u Kosovskoj Mitrovici. Potvrđeno je da su Srbi ubijeni snajpeskim oružjem iz južnog dela grada. Povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR.

U nizu mesta širom Kosova i Metohije događaju istovremeno napadi na Srbe, u Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici. Procenjuje se da je više od 50.000 Albanaca učestvovalo u pogromima 17. marta.

Prema pojedinim navodima čak 12.000 Albanaca napalo je Srbe u Čaglavici, južnom predgrađu Prištine, negde posle 13 časova. Snajperom je u tom mestu ranjeno deset osoba srpske nacionalnosti. Srpske kuće su paljene. Pripadnici KFOR iz Švedske, Norveške i Finske, koji su držali taj sektor, intervenisali su protiv nasilnika. Imali su pritom 16 povređenih.

Tokom popodneva pripadnici KFOR i UNMIK, evakuisali su Srbe iz Čaglavice i drugih sela u tom pojasu.

Malobrojni preostali Srbi u Prištini, u naselju "Ju program" takođe su napadnuti. Stanovi su blokirani, prizemlje zapaljeno, na Srbe je pucano, napadani su hladnim oružjem. Skandirano je terorističkoj tzv OVK i otvoreno pozivano na ubijanje Srba. Pripadnici KFOR, uglavnom irska formacija, nakon višečasovne intervencije, evakuisali su tamošnje Srbe. Huligani su se potom usmerili na lokalnu crkvu Hrista Spasa, koju su demolirali i zapalili.

Napadi na crkve i manastire posebno su bili intenzivni tokom večeri. Zapaljena je Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, Bogoslovija i Saborna crkva Svetog Georgija u tom gradu. Uništeni su Manastir Svetih Arhangela i Crkva Svetog Spasa. Obe srpske crkve u Kosovu Polju su takođe zapaljene.

Foto: wikipedia

Četiri osobe srpske nacionalnosti ubijene su u Lipljanu. Kuće Srba su masovno paljene. Napadnuti su i oni koji su pokušali da se sklone u lokalnu crkvu. I u toj sredini pripadanci KFOR nastojali su da evakuišu Srbe.

Širom Kosova i Metohije odvijao se pogrom, lokalna verzija "Kristalne noći". Sve srpske kuće u selu Svinjare kod Vučitrna, spaljene su. U Peći je napadnuta i kancelarija UN, kao i obližnje kuće Srba povratnika u naselju Belo Polje.

Na prostoru Prizrena situacija je bila posebno dramatična. Srpske kuće i crkveni objekti napadnuti su, uključujući Bogosloviju Svetih Ćirila i Metodija, zadužbinu Sime Igumanova, koja je zapaljena, kada je jedna osoba je poginula a drugi su premlaćeni. U Prizrenu je uništeno, demolirano, spaljeno, 56 srpskih kuća i pet crkava, među njima i Bogorodica Ljeviška, sa neprocenjivim kulturnim i istorijskim nasleđem, Crkva Svetog Spasa, Crkva Svetog Georgija, hramovi posvećeni Svetom Kirijaku i Svetom Nikoli, kao i manastir Svetih Arhangela kod Prizrena. Lokalni KFOR, sastavljen od Nemaca, nije uopšte reagovao.

Derek Čepel, portparol UNMIK, izjavio je tokom večeri, da je nasilje na Kosovu bilo unapred planirano. Naglasio je takođe da su optužbe da su albanski dečaci u Ibru u selu Čabra stradali bežeći od Srba, što je bio izgovor za pogrom nad Srbima, lažne.

Erupcija etnički i verski motivisanog nasilja nad Srbima nastavljena je i tokom sutrašnjeg dana, 18. marta.

Foto: wikipedia

Tokom ranog popodneva objavljeno je da je glavnokomandujući Juznog krila NATO, admiral Gregori Džonson, preuzeo komandu nad KFOR-om, kao i da se razmeštaju dodatne snage.
Tadašnji tzv predsednik Kosova, Ibrahim Rugova, pozvao je međunarodnu zajednicu da hitno donese odluka o nezavisnosti Kosova.

Pogromi, napadi, paljevine, pljačke nastavili su se u Uroševcu, Plemetini, Ugljarima, Kosovskoj Mitrovici. Javljeno je da u mestu Oblić, severozapadno od Prištine, više nema Srba.

Tokom večeri zapaljene su crkve Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici i crkva Svetog Nikole u Prištini. Albanski ekstremisti bacili su bombe na stanice policije u Lipljanu i Obiliću.
Danski pripadnici KFOR evakusiali su monahinje manastira Devič, pošto je najmanje 1.000 naoružanih Albanaca okružilo manastir koji je opljačkan, demoliran i zapaljen.
Zapovednik Južnog krila NATO-a Gregori Džonson izjavio je te večeri, oko 22.00, da nasilje koje ne prestaje na Kosovu ukazuje na postojanje organizovanog obrasca. Sutradan, Džonson je naglasio da je masovno nasilje na Kosovu i Methiji "etničko čišćenje".

Uveče, 19. marta predstavnik UNMIK Derek Čepel saopštio je da je u sukobu na Kosmetu, tokom prethodna dva dana, poginulo 28, a povređeno više od 600 lica.

U ponedeljak 22. marta, u večernjim satima, Derek Čepel objavljuje da su uhapšena 163 lica zbog podmetanje požara, pljačke, ubistava i drugih krivična dela tokom, kako se izrazio "međuetničkih" sukoba na Kosovu. Po njegovim procenama, 51.000 osoba učestvovala u 33 pojedinačna događaja.
Ukupno, tokom pogroma nad Srbima na AP KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba. Povređene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim albanskim ekstremistima štiteći napadnute, njihove domove, imovinu, svetinje i spomenike.

Foto: wikipedia

Tokom pogroma porušeno je, koliko se zna, 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške, sa početka 14. veka. Prva liturgija u njoj služena je tek šest godina potom.

Prema podacima Eparhije raško prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih objekta tokom pogroma marta 2004. je približno stotinu. Uništene su brojne svetinje, freske, ikone, crkvene relikvije, pri čemu je načinjen nenadoknadiv gubitak za kulturno nasleđe ne samo Srba.
U potonjem periodu međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava, a 67 osoba je osuđeno.

Savet bezbednosti OUN osudio je pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji, isto je učinio i zvanični Brisel, odnosno EU, i predstavnici niza zemalja.