Vučić stiže u Moskvu! Kompletan razgovor Porfirija, Kirila i Putina: Obojena revolucija u Srbiji mora biti pobeđena

U sedištu Ruske pravoslavne crkve u Moskvi održan je susret patrijarha srpskog Porfirija i patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Sastanak je protekao u duhu duhovne bliskosti, istorijskog prijateljstva i zajedničkih stavova o savremenim moralnim izazovima sa kojima se suočavaju pravoslavni narodi, naročito u odnosu na Zapad.

U nastavku prenosimo celokupan transkript razgovora:

Vladimir Putin: Vaša Svetosti!

Dozvolite mi da vas srdačno pozdravim u Moskvi, kao i ovde u ovim odajama – ovde vlada posebna atmosfera. Veoma nam je drago što vas vidimo.

Znam da SPC daje značajan doprinos jačanju odnosa između naših naroda, koji tradicionalno održavaju najtoplije, najbliže i najpoverljivije savezničke odnose.

Dozvolite mi da vam čestitam praznik Svetle Pašee. To je naš zajednički sveti praznik.

Već sam rekao da rusko-srpski odnosi uvek imaju poseban karakter, pa tako i danas. To je, između ostalog, zato što nas povezuju snažni, duboki, duhovni zajednički koreni.

Foto: Tanjug

Uvek nam je drago da vas vidimo. Za 9. maj očekujemo predsednika Srbije u Moskvi na svečanostima povodom Pobede u Velikom otadžbinskom ratu.

Znamo da situacija na Balkanu nije jednostavna, i poznata su nam vaša nastojanja da ojačate poziciju Srbije, uključujući i značaj Svesrpskog sabora koji ste održali.

Uvek nam je drago da vas vidimo. Dobrodošli!

Patrijarh Porfirije: Gospodine predsedniče, izvinite, reći ću nekoliko reči – ne govorim tako dobro ruski, ali sve razumem. Vladika Irinej je takođe sa mnom, on govori veoma dobro ruski jezik.

Hvala vam što ste nas primili i čestitam vam Pashu. Hristos vaskrse!

Nadam se da je vaskrsenje naš put i naša stvarnost, činjenica naše vere. To znači da je pobeda poznata i da ona zavisi od Božje volje. Na nama je da učinimo ono što je do nas.

Želeo sam da vam zahvalim za sve što činite na nivou vrednosti. Jer temelj vrednosti – bez vrednosti, bez ideologije – ne ideologije u psihološkom smislu, kao što ste vi rekli, već u suštini – nemoguće je živeti. Sve zavisi od vere: kako verujemo, takav nam je i život, naše reči itd.

Znate i sami ste rekli da su odnosi između naših crkava u prošlosti uvek bili odnosi ljubavi i uzajamne pomoći između Ruske i Srpske crkve. Mislim da je i danas tako… Zar ne?

Patrijarh Kiril: Tako je.

Patrijarh Porfirije: Moji prethodnici – patrijarsi srpske crkve – u prošlosti su uvek bili povezani s patrijarsima ruske crkve. I moj prethodnik, Sveti patrijarh Irinej, govorio je: treba nama Srbima… Kako je govorio?

Vladika Irinej: Govorio je da naš mali čamac, ploveći nemirnim morem, uvek treba da bude vezan za veliki ruski brod.

Patrijarh Porfirije: Hteo sam da kažem da mi to osećamo i verujemo da je to istina.

Moram da kažem da vi to već znate, ali opet treba reći: srpski narod gleda na ruski narod kao na svoj. Ponekad se može činiti da je nada koju Srbi polažu veća u Rusiju, u rusku politiku, nego u sopstvenu. Možda je to paradoks.

Pre dve nedelje bio sam u Jerusalimu i razgovarao s jerusalimskim patrijarhom, dugo smo pričali. Nije znao da ću doći u Moskvu. Kada smo govorili o pravoslavlju na globalnom nivou, rekao mi je: „Mi pravoslavni imamo jedan adut.“ Pitao sam: „Koji?“ On mi je rekao: „Vladimir Putin.“ Te reči govore sve.

Treba istaći da smo vam zahvalni na vašoj podršci i stavu u vezi s Kosovom i Republikom Srpskom, a naravno i Crnom Gorom – i tamo je naš narod, naša crkva. Znate vrlo dobro da bez vaše podrške i podrške Kine, ne znam šta bi bilo s Kosovom. Za Pashu sam bio tamo, služio sam patrijaršku službu – to je prestoni grad Srpskog Patrijarha.

Molimo vas da ostanete na toj poziciji i učinite sve što je moguće. Jer – nezavisno od politike, nezavisno od ljudi, od vesti koje imamo – bez Kosova i bez Republike Srpske, mogu reći, srpski narod je bez perspektive.

Naravno, imamo veoma dobre odnose s predsednikom, i on vam šalje pozdrave i rekao mi je da će 9. maja biti ovde, bez obzira na okolnosti u Evropi i drugde.

Naš stav u vezi s Kosovom, Republikom Srpskom i Crnom Gorom, smatram i osećam da zavisi i od stava Ruske države, Ruske Federacije na globalnom nivou. Moja želja, i želja većine u našoj Crkvi, jeste da u budućnosti, ako dođe do novog geopolitičkog pregrupisavanja, budemo bliski tom ruskom okruženju, u pravoslavnom svetu. O pravoslavlju smo razgovarali s Vašom Svetosti – nije lako.
I kod nas ovih dana ima revolucije. Kako se zove?

Foto: Tanjug

Vladika Irinej: Obojena.

Patrijarh Porfirije: Obojena revolucija – vi to znate. Nadam se da ćemo to iskušenje prevazići, kao što ste rekli. Jer znamo i osećamo da centri moći sa Zapada ne žele da se razvija identitet srpskog naroda i njegova kultura.

Hvala vam na onome što ste rekli, i daj Bože da vam podari snagu i mudrost. Naše molitve su uvek s vama i nadam se da će vam Gospod pomoći.

Vladimir Putin: Vaša Svetosti, pomenuli ste identitet. Time se crkva uopšte bavi, a posebno RPC pod rukovodstvom Svetog patrijarha Moskovskog i cele Rusije. Sveti patrijarh ulaže mnogo truda kako bi učvrstio naše tradicionalne vrednosti, naše duhovne temelje.
I uvek kada se sretnemo, sećamo se i govorimo o našoj pravoslavnoj braći, i to je stav svetog patrijarha. Uveren sam da o tome stalno govori i u razgovorima s vama. Vaša Svetosti.

Patrijarh Kiril: Poštovani Vladimire Vladimiroviču!

Veoma mi je drago što se ovaj sastanak održao i što će se održati.

Od svih pomesnih pravoslavnih crkava, Srpska crkva je najbliža Ruskoj crkvi – i po kulturi i po jeziku. Čak i ako govorimo o istoriji: naše zemlje nikada nisu ratovale, a ako jesu, to je bilo samo jedna pored druge protiv nekog drugog.

I ta ljubav prema Rusima, prema ruskom narodu, prema Ruskoj Crkvi, ona je organski uključena u kulturu Srbije, srpskog naroda. Zato su za nas oni naši najbliži prijatelji, naša braća – i po duhu i po životnoj filozofiji. Ovo je od velikog značaja: i kada zajedno razgovaramo o problemima i kada se sastajemo na međupravoslavnim mestima. Srpska crkva je crkva koja nam je najbliža. I ne kažem ovo zato što ovde sedi patrijarh srpski, ali tako je.

A onda ako uzmemo istoriju, srpski narod i Srpska crkva nikada nisu izdali Rusiju. Neki slovenski narodi, njih nećemo pominjati, pod uticajem moćnih militarističkih zapadnih sila su na jedno vreme promenili svoju orijentaciju, zatim se pokajali, ali su se promenili. Srbi se nikada nisu promenili. Ova ljubav prema Rusiji je, kako kažu, možda čak i utkana u gene srpskog naroda.

Sve to ima veliki uticaj na međucrkvene odnose. Uvek smo jednog mišljenja. I kada se pokrenu neke diskusije na međupravoslavnim platformama, uvek se oseća podrška srpske crkve.

I onda, naravno, evo još nešto što bih želeo da kažem: Srbi su, naravno, zapadnije od nas, tako je Gospod naredio. Ovo je crkva koja dolazi u direktan kontakt sa zapadnim svetom, od kojeg se može primiti, i verovatno je primilo, mnogo toga korisnog i u naučnoj i u kulturnoj oblasti.

Ali ono što se danas dešava sa ljudskim moralom, sa etikom na Zapadu – da, reći ću to naglas, čega se tu stideti – cela ta stvar je demonska.

Foto: Tanjug

Patrijarh Porfirije:

Da.

Patrijarh Kiril:

Zašto demonski? Jer je demonov zadatak da učini da osoba izgubi razliku između dobra i zla. Ne. Postoji alternativno ponašanje. Crkva kaže: ne možete to učiniti. A reč Božija kaže: to ne možete učiniti. A savremena sekularna kultura kaže: zašto da ne, čovek je slobodan da postupa kako želi, to je jednostavno sloboda izbora.

Ovakav pristup uništava moralne temelje ljudskog postojanja, a mogu uslediti i strašne civilizacijske katastrofe. Jer ako se uništi ovaj integritet ljudske ličnosti, sve odatle propada. Ruska pravoslavna crkva, kao što znate, stoji na tim stavovima, mi ih branimo na međunarodnim platformama. Ali, naravno, potrebni su nam i takvi dobri saveznici.

Od svih pomesnih pravoslavnih crkava, ovo kažem ne zato što je Njegova Svetost danas ovde, već na osnovu sopstvenog iskustva, Srpska Crkva je crkva koja je uvek sa nama. A Srbija je zemlja koja nikada nije izdala Rusiju. Neću pominjati druge slovenske zemlje koje su, pod uticajem moćnih političkih i vojnih sila, na neko vreme izgubile dobre odnose sa Rusijom. Srbija je uvek ostala sa nama. Zato sam veoma srećan zbog današnjeg sastanka.

Ti ljudi koji su danas ovde za ovim stolom, i Njegova Svetost i vladika Irinej, oni su istinski duhovni vođe svog naroda. I znam kakve dobre odnose imaju u srcu prema Rusiji i prema vama lično. Zato je za mene danas, emotivno, ovaj događaj zaista uzdižući – činjenica da smo se svi sreli. Ali se nadam da će ovo biti praćeno nekim dobrim posledicama u razvoju odnosa između Ruske Crkve i Srpske Crkve i Srbije i Rusije.

Foto: Tanjug

Vladimir Putin:

Vaša Svetosti, pomenuli ste šta se dešava na zapadu od nas. Svi dobro znamo, svi smo videli, bili smo svedoci vašeg susreta sa Papom, koji nas je napustio tokom ovih uskršnjih dana. Ovo, čini mi se, govori i o tome da na Zapadu još uvek postoje ljudi, postoje snage, i duhovne snage, koje teže da obnove odnose i da ožive duhovne principe.

Patrijarh Kiril:

Apsolutno tačno.

Vladimir Putin:

Zapadna kultura – šta god ko govori – zasniva se na hrišćanskim principima.

Patrijarh Kiril:

Vrlo tačno ste se setili pokojnog Pape. Bio je čovek prilično čvrstih stavova i uverenja, uprkos činjenici da je na njega vršen veliki pritisak – takođe i u smislu hlađenja odnosa sa Ruskom crkvom.

On je već u drugom svetu, tako da smelo mogu, bez traženja njegove dozvole, da ga citiram. Kada je bio stvarno gurnut, oprostite mi na gruboj reči, rekao je samo kratku frazu: nemojte me suprotstavljati Kirilu. Okrenuo se i otišao. A uticali su na njega najbliži: da je potrebno promeniti kurs, da je to nemoguće – to je, takoreći, povezano sa ruskom politikom.

Foto: Tanjug

Ova fraza – „ne suprotstavljajte me Kirilu“ – bila je stalno u mom sećanju i u mojoj svesti dok je bio živ. Odnos je bio dobar. Sada ga je Gospod pozvao u drugi svet, ali sećanja na njega su najljubaznija u pogledu odnosa i prema Rusiji i prema Ruskoj Crkvi.

Vladimir Putin:

I ja takođe. Sreli smo se nekoliko puta. On je sasvim očigledno bio – mogu to reći – ljubazan prema Rusiji. S obzirom na njegovo latinoameričko poreklo i raspoloženje među ogromnom većinom građana latinoameričkih zemalja, verovatno je i on to osećao i gradio je odnose sa Rusijom na najblagonakloniji način.