Ko plete mrežu laži oko Siniše Malog? Ministar finansija u krugu ljudi koji godinama primaju najviše medijskih udara

Tokom realizacije ključnih projekata za razvoj Srbije, uz predsednika Aleksandra Vučića, ministar finansija Siniša Mali je u najužem krugu ličnosti koje godinama primaju najviše medijskih udara.

Srbija na računu budžeta danas ima 507 milijardi dinara, javni dug na nivou od 43,9 odsto BDP-a, a tokom prošle godine je bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi s privrednim rastom od 3,9 odsto.

U 2024. godini BDP u apsolutnom iznosu bio je 82,3 milijardi evra, dok je 2012. godine iznosio 35,1 milijardu evra. U istom periodu tokom prošle godine Srbija je privukla i 5,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, a nezaposlenost je iznosila 8,6 odsto, što je istorijski minimum. Dostigla je i investicioni nivo kreditnog rejtinga, što je čini još atraktivnijom za investiranje.

S ovim rezultatima predstavnici vlasti će sutra moći da se pohvale zvaničnicima više od 140 zemalja, koji dolaze u Beograd sa svih kontinenata na veliki pripremni sastanak za Ekspo 2027.

Foto: Promo

Ovo je ujedno i prva proba za organizatore ovog velikog događaja, ali i još jedan test za prvog potpredsednika vlade i ministra finansija Sinišu Malog, koji je najpre vodio proces kandidature Republike Srbije za domaćina Ekspa, a sada koordiniše i proces izgradnje i organizacije.

Kao najpoznatiji operativac u vladi i čovek od poverenja predsednika Aleksandra Vučića, Mali je postao poznat upravo po tome što se ne libi da uđe ukoštac sa projektima u koje nekako, na početku, niko ne veruje osim njega i predsednika Vučića, kako to često obojica naglašavaju.

Kada je Siniša Mali postao prvi čovek Beograda 2014. godine, imao je čime da se pohvali – bio je uspešan konsultant u privatnom sektoru, Ron Braun stipendista koji se školovao i u Americi, student generacije na Ekonomskom fakultetu, sa doktoratom iz oblasti finansija i nizom naučnostručnih radova. Porodičan čovek, otac troje dece, neposredan u komunikaciji, ali i vrlo ozbiljan i poznat kao oštar u profesionalnom svetu. I pritom – bogat čovek, kako su još tada pisali mediji. Jedna od prvih naslovnih strana o Siniši Malom, do tada nepoznatom široj javnosti, govorila je upravo o tome kako je Mali jedan od milionera u srpskoj politici.

Foto: Informer

Mali je nemali broj puta priznao da se nerado obreo u politici. Kako je još tada govorio, politika ga nikada nije interesovala, već samo struka, odnosno ono što je najbolje radio – konsultantski posao u oblasti pripajanja, spajanja i preuzimanja kompanija i restrukturiranje preduzeća. Tražeći tržišta koja će tek da rastu, za koja je znao da su najperspektivnija, Mali je planirao da se 2012. godine sa porodicom preseli u Šangaj, gde bi se bavio investicionim bankarstvom.

Međutim, ta 2012. godina bila je ključna za političke promene u Srbiji. Na predsedničkim i parlamentarnim izborima vlast je osvojila Srpska napredna stranka, koja je tako prvi put iz pozicije opozicione stranke, došla u poziciju stranke koja ima većinsku vlast u državi. Temeljeći svoj politički program na sređivanju ekonomskog rasula u kome se zemlja nalazila, ali i na sprovođenju nekih velikih projekata, kao što su „Beograd na vodi” i „Er Srbija”, Aleksandru Vučiću, tadašnjem prvom potpredsedniku vlade, bili su potrebni operativni ljudi, sposobni da sprovedu neophodne promene. Tako je Siniša Mali postao gradonačelnik Beograda, rekavši da je odgovorio na poziv svog prijatelja Vučića koji je bio uveren da je „Srbija dobila istorijsku šansu”.

Mnogo godina kasnije, Mali je priznao da se „nije dobro snašao u ulozi političara”, misleći pre svega na sve ono što ga je snašlo nakon što je ušao u političku arenu.

Očigledno politički neiskusan, počeo je da prima udarce na sva tri nivoa: profesionalnom, akademskom, ali i porodičnom. U kratkom periodu našao se u središtu medijskih napada: priča o 24 stana u Bugarskoj trebalo je da ga kriminalizuje i uništi na profesionalno-poslovnom planu, optužbe o plagiranom doktoratu da mu ospore „akademsku čestitost”, a čak je i njegov razvod zloupotrebljen u medijima koji su kritični prema vlastima. Tako mu je u medijima osporen čak i porodični aspekt života, što se čak i u politici retko dešava.

Prijateljstvo s predsednikom Aleksandrom Vučićem mu nije pomoglo. Postao je laka meta, dobijajući udarac za udarcem od strane jedne grupe medija.

Foto: Informer

I tako je ona biografija Malog s početka ovog teksta, koji je u međuvremenu ušao u političku arenu, postala potpuno drugačija. Mali je provučen kroz toplog zeca, napadan pre svega od strane portala koji su finansirani iz inostranstva i medija Junajted grupe.

Kontroverze su otvorene slučajem oko njegovog doktorata, koji je odbranio na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine. Iako je ovo bio jedan od nekoliko spornih doktorata političara, sigurno je onaj koji je dobio najviše medijske pažnje, pre svega zato što je Mali, koji je odmah izjavio da „stoji iza svog rada”, odlučio da pravdu traži na sudu. Otpočeo je jedan dug i mučan sudski proces koji su mediji pomno pratili. Pritisnut od strane medija koji su kritični prema vlasti, Beogradski univerzitet je napravio nekoliko faulova, pa je tako doneo nove propise kako bi doktorat mogao da mu se poništi, ali oni su primenjeni retroaktivno, što je takozvani pravni nonsens. Tako je u martu 2023, Upravni sud doneo presudu kojom je poništio prethodnu odluku Senata univerziteta o oduzimanju doktorata, čime su Malom vraćeni doktorat i doktorsko zvanje. Najglasnija u borbi protiv Siniše Malog bila je tadašnja rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović, koja se ubrzo nakon toga i politički aktivirala, pa je tako danas istaknuta članica „Proglasa”, udruženja koje je poznato po svom opozicionom delovanju. Upravo je njeno političko aktiviranje bacilo senku na objektivnost kada je reč o celom procesu koji se tiče doktorata Siniše Malog.

Za vreme ovog postupka, koji je trajao 10 godina, Mali je završio još jedan doktorat i to na Univerzitetu u Košicama.

Mediji tu nisu stali sa konstruisanjem novih priča o Siniši Malom. Tako je u oktobru 2015. portal „Krik” objavio tekst s tvrdnjom da je Mali „kao direktor dve misteriozne ofšor firme kupio 23 luksuzna apartmana u bugarskom letovalištu Sveti Nikola.

Glavni akter ove priče je odmah negirao tvrdnje da poseduje 24 stana i naveo da je 2012. radio kao konsultant u privatnoj firmi, savetujući klijente kako da, između ostalog, kupe stanove u Bugarskoj. Ponovio je i dokazao da ima samo jedan stan u Bugarskoj, uredno prijavljen Agenciji za borbu protiv korupcije i plaćen preko računa. On je rekao da je između 2011. i polovine 2012. bio direktor dve ofšor firme za koje je „Krik” objavio da je preko njih kupio 24 apartmana, ali je naveo da nakon avgusta 2012. nije imao nikakvu vezu s tim firmama. Novinarima je predočio pisane izjave Ane Panajotove, direktorke pomenutih ofšor firmi, da nije vlasnik, niti ovlašćeno lice tih kompanija. Mediji su 21. avgusta 2017. objavili da je grafolog, koga je angažovala policija, dokazao da Siniša Mali nije vlasnik 24 stana.

Kako je sam Mali jednom prilikom rekao, „ovo je verovatno najbesmislenija od svih tzv. afera, ali dovoljno medijski atraktivna i zvučna da ljudi u nju poveruju”.

Foto: Tanja Andric

Za to vreme, kao gradonačelnik Beograda, Siniša Mali je bio zadužen da sprovede projekat „Beograd na vodi”, koji je trebalo da spusti grad na reke i da potpuno preuredi Savski amfiteatar.

Od kako je najavljen, projekat je naišao na brojne napade, bio je uzrok protesta protiv vlasti, čiji je simbol tada postala žuta patka. Kada je tadašnji gradonačelnik prvi put najavio prodaju stanova u Beogradu na vodi, postao je predmet šale na društvenim mrežama. Tako su se tviteraši lažno prijavljivali da su zainteresovani za kupovinu stanova, uvereni da se projekat neće sprovesti, te da stanovi nikad neće biti ni izgrađeni. Danas, 10 godina kasnije, Beograd na vodi više ne okuplja one koji protestuju protiv njega, već sve one koji tamo odlaze da provedu slobodno vreme, a stanovi se prodaju i pre nego što budu izgrađeni. Ovaj novi centar grada je doneo Beograđanima i gostima grada nove javne površine, promenade, ali i nova radna mesta. Privukao je strane investicije i doprineo razvoju turizma, ali i razuverio sve neverne Tome.

Poslednja u nizu neistina, kako se ispostavilo, jeste „saznanje” portala „Nova”, da su „pojedini u tužilaštvu izjavili da je Siniša Mali vršio pritisak da se sa kompleksa Generalštaba skine zaštita, odnosno da bude doneta odluka o prestanku svojstva kulturnog dobra”. Naime, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić uhapšen je zbog sumnje da je falsifikovao dokumentaciju nakon koje je Generalštab obrisan iz registra kulturnih dobara, što bi omogućilo izgradnju Tramp kule na toj lokaciji. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je 22. maja saopštilo da nije saslušalo ministre Sinišu Malog i Nikolu Selakovića u predmetu „Generalštab”. Iz tužilaštva su istakli da do tog dana nije ispitan nijedan svedok od ukupno 35 predloženih, pa time ni zaposleni iz Republičkog i Beogradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Očigledne su laži da je Mali saslušan, ali je, kako tvrde naši izvori, spreman da da izjavu u tužilaštvu, jer veruje da je projekat koji je planiran na mestu Generalštaba dobar za Srbiju, te da je besmisleno da tu stoji razrušena zgrada već 26 godina.

Jedan kineski lider je davno rekao da je „politika rat bez krvi”, a u slučaju Srbije, to izgleda još brutalnije. U takvom ambijentu, uspeh u Srbiji je često osuđen da se brani. Ne samo argumentima, već istrajnošću.

Jer laži trče sprintove, a istina maraton. Kao prvi čovek Beograda i zagriženi maratonac, Mali je prepolovio dug grada koji je bio 1,2 milijarde evra i smanjio budžetski deficit za četiri puta. Za vreme njegovog mandata je sproveden program konsolidacije javnih i javno-komunalnih preduzeća, a Beograd je prvi put dobio kreditni rejting 2016. godine. Pokrenuti su veliki investicioni projekti, a Mali se držao obećanja da će Beograd postati „grad kranova i dizalica”.

Od 2018. obavlja funkciju ministra finansija, a od 2022. je i potpredsednik vlade. Srbija je za vreme njegovog mandata prvi put dobila investicioni rejting u oktobru 2024, a već nekoliko godina je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi. Pokrenut je obiman posao digitalizacije određenih procesa u finansijama, pa je tako sprovedena e-fiskalizacija i uvedene e-fakture, za šta Srbija sad prenosi znanje zemljama širom sveta. A ono što prvi potpredsednik vlade najviše pominje su upravo oni ekonomski rezultati sa početka ovog članka. Jer, kako kaže, njih niko ne može da ospori.