Nebojša Bakarec: 5. oktobar 2000.- Crni datum u istoriji Srbije!

Nebojša Bakarec, poslanik Srpske napredne stranke (SNS), u autorskom tekstu analizira 5. oktobar.

Autorski tekst Nebojše Bakareca, vam prenosimo u celosti.

"Tokom prethodnih dvadeset pet godina „5. oktobar“ je izazivao nostalgiju svih antisrba i njihovih medija. Plačljivo i ljigavo sentimentalni, decenijama pričaju bajke o „5. oktobru“, i ne prestaju da žale za „6. oktobrom“, koji bi po njima bio dan diskontinuiteta, lustracije, i „prave revolucije“. Na sreću, „6. oktobar“ se nikada nije dogodio. Da se dogodio, bio bi to jedan od najcrnjih dana u istoriji Srbije. „6 oktobar“ bi bio početak građanskog rata u Srbiji. U stvarnosti su se dogodili revolucionarni krizni partijski štabovi DOS-a, koji su nekoliko meseci paralisali privredu i institucije. U stvarnosti, „Predsedništvo DOS-a“ je tri godine delovalo kao nekakav mafijaški centralni komitet. Zatočnici 5. i 6. oktobra su priželjkivali da se u krvi obračunaju sa dotadašnjim vlastima, da se svete, isto kao što danas blokaderi i opozicija prizivaju obaranje vlasti na ulici, sudove revolucije, vešanja i izvode stotine napada na prostorije SNS. Zagovornici 5. i 6. oktobra, namerno „zaboravljaju“ da je „5. oktobar“, tužan i mračan dan zbog ispoljenog nasilja, kada su spaljene i opljačkane Skupština Srbijr, TV Beograd, MUP u Majke Jevrosime, i sedište SPS, kada su ljudi linčovani na ulicama, i kada je poginula jedna osoba – Jasmina Jovanović (39), bankarska službenica iz Velike Plane, član DSS. Spomen obeležje na njenu pogibiju stoji u parku kod Autokomande. Ove ružne i tužne činjenice izazivaju amneziju kod ljubitelja „5. oktobra“. U slavljenju „5. oktobra“ namerno sakrivaju to da pozitivan datum nije 5. oktobar, već 24. septembar 2000. godine, dan kada je narod na izborima smenio jednu vlast. Antisrbi i opozicija ne slave 24. septembar 2000., jer ih izbori i narod ne zanimaju, već uvek veličaju nasilni i montanjarski 5. oktobar, jer ih zanima samo nasilje. Opozicija je 2020. godine, u julu, pokušala da ponovi „Peti oktobar“, kada su napali Skupštinu Srbije, i kada su povredili preko 140 osoba.

Foto: EPA/Saša Stanković

Podsetimo se okolnosti koje su dovele do izbora 24. septembra 2000. godine. Da nešto nije u redu sa režimom pokazuju, dva zločina. U junu 2000. na Vuka Draškovića je izvršen neuspešan atentat u Budvi. U avgustu 2000. godine, ubijen je Ivan Stambolić. Izgleda da se režim plašio potencijalnih kandidata za predsednika SRJ. Savezna skupština je 6. jula te godine promenila dva člana Ustava SRJ kojima se menja način izbora predsednika savezne države (neposredno, umesto u skupštini) i poslanika u Veću republika (neposredno, umesto republičkih skupština). Milošević je, nesvestan situacije i raspoloženja građana, očigledno želeo dve stvari. Da pobedi na neposrednim predsedničkim izborima i da majorizuje režim u drugoj federalnoj jedinici, Crnoj Gori. Nadao se da će istovremeno da počisti opoziciju u Srbiji, a potom i režim u Crnoj Gori, koji od 1998. godine nije učestvovao u radu saveznih organa. Potom su raspisani savezni predsednički i parlamentarni izbori, te pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji. Raspisivanje izbora praćeno je i donošenjem seta izbornih zakona koji su bili u funkciji očuvanja vlasti režima i protiv interesa manje federalne jedinice, s obzirom na način izbora predsednika SRJ. Ukinut je i cenzus za izbor saveznog predsednika. Kandidati za predsednika SRJ su bili Vojislav Koštunica, Slobodan Milošević, Tomislav Nikolić, Vojislav Mihailović i Miodrag Vidojković.

Foto: EPA/ Srđan Suki

Setimo se izbornih rezultata. Koštunica je pobedio Miloševića u prvom krugu predsedničkih izbora, sa 50,2 odsto glasova, naspram 37,1 odsto. To je konstatovao i Savezni ustavni sud. Svedok sam da mi je sud, kao podnosiocu žalbe i ovlašćenom licu kandidata Koštunice, odluku dostavio 6. oktobra. Rezultati Saveznih izbora nisu bili tako ubedljivi kao Koštuničina pobeda. Rezultati Saveznih izbora za Veće građana (138 poslanika) su bili: DOS 2.040.646, 41,90%, 58 poslanika – SPS/JUL 1.532.841, 31,48%, 44 poslanika – SRS 406.196, 8,34%, 5 poslanika – SVM 47.768, 0,98%, 1 poslanik, SNP CG 104.198, 2,14%, 28 poslanika, SNS CG Božidara Bojovića 8.048, 0,16%, 2 poslanika. SPO nije prešao cenzus – 238.343, 4,89%. Rezultati Saveznih izbora za Veće republika (40 poslanika) su bili: DOS 2.092.799, 42,84%, 10 poslanika – SPS/JUL 1.479.583, 30,29%, 7 poslanika – SRS 478.406, 9,79%, 2 poslanika – SPO 281.153

Foto: EPA/ Milan Putnik

5,76%, 1 poslanik – SNP CG 103.425, 2,12%, 19 poslanika – SNS CG Božidara Bojovića 9.494, 0,20%, 1 poslanik. DOS-a je na Saveznim izborima bio 8 odsto slabiji od rezultata Koštunice. Iz rezultata se vidi da DOS na Saveznom nivou nije mogao samostalno da formira vlast bez poslanika SNP CG. DPS CG, Mila Đukanovića, je bojkotovao Savezne izbore, ali je DPS, po nalogu zapada, dao DOS-u, svoje članove biračkih odbora, koji su bili registrovani kao DOS-ovi. Kao ovlašćeno lice Vojislava Koštunice, dva puta sam putovao u Podgoricu da bih shodno ovlašćenjima, potpisao spiskove članova biračkih odbora i predao ih izbornoj komisiji u Podgorici.

Foto: Foto: EPA Images

DOS se praktično raspao već u leto 2001., kada Koštunica i DSS nisu podržali izručenje Slobodana Miloševića sudu u Hagu. Šestog oktobra 2000. godine, u petak, obnarodovana je odluka Saveznog ustavnog suda, kojom je i formalno priznata Koštuničina pobeda. Uveče je preko televizije Koštuničinu pobedu i svoj poraz priznao i Slobodan Milošević. Sedmog oktobra, u Sava centru (zbog toga što su kriminalci spalili Skupštinu) konstituisana su oba veća Savezne skupštine, a novi predsednik SRJ, Vojislav Koštunica je položio zakletvu.

 

Foto: Foto: EPA Images

Danas, 25 godina kasnije vidimo mnoge medije i pojedince na istom zadatku falsifikovanja istine i istorije. Tako su 2020 godine, dve televizije – N1 i RTS, 5. oktobra, prionule da falsifikuju istoriju, svaka na svoj način. TV N1 je prikazala specijalnu emisiju pod sugestivnim nazivom „Peti oktobar – dve decenije; Oteta pobeda“. Ova emisija je „pucala“ od mržnje prema Vučiću i SNS-u, koji su označeni kao oni koji su oteli petooktobarsku pobedu. Žrtve ove emisije su bile istina i istorija. Javni medijski servis – RTS, koji svi plaćamo, pompezno je prikazao „dokumentarni“ film Nataše Mijušković, falsifikat istorije, pod takođe sugestivnim nazivom „Dvadeset godina od Petog oktobra – „Dan jedne nade““. Poveriti gđi Mijušković zadatak da napravi istinit i objektivan dokumentarac je bio ozbiljan urednički promašaj. Profesionalno novinarstvo i istorija su bili poraženi. Glavni gosti i komentatori događaja u filmu RTS-a su bile takve „veličine“ kao što su Srđa Popović, Boris Tadić, Velimir Ilić, njegov brat Vojislav, Vladeta Janković i drugi. Svima njima je zajednička samo patološka mržnja prema predsedniku Vučiću. Uz to neki od pomenutih sagovornika RTS-a su organizovali kriminalce za napad na Skupštinu, TV Beograd, MUP u Majke Jevrosime, i sedište SPS.

Foto: Foto: Profimedia

U morbidnim proslavama „mitskog“ jubileja „5. oktobra“, uvek se iskrivljeno i negativno prikazuje držanje dotadašnjih vlasti i Miloševića (koje je bilo uzdržano), minimalizuje se ili prećutkuje uloga građana, Koštunice i DSS-a, a do grotesknosti pozitivno se preuveličavaju uloge ostalih lidera DOS-a. O tom vremenu mogu da budem jedan od najargumentovanijih sagovornika i svedoka, zbog moje ne male uloge. Bio sam jedino ovlašćeno lice DSS i Vojislava Koštunice za predsedničke izbore. U toj ulozi, u Saveznoj skupštini, gde je bilo sedište Savezne izborne komisije, otkrio sam krađu glasova na Kosovu i Metohiji, pregledom zapisnika sa KiM. Tada sam otkrio da je izvršena izborna krađa i da je Miloševiću dodato oko 150.000 glasovi sa biračkih mesta na KiM, koja nikada nisu otvorena, tj. mesta sa teritorije pod kontrolom Albanaca i UNMIK-a. Kada su se ti glasovi odbili od broja izašlih i oduzeli Miloševiću, postalo je jasno da je Koštunica pobedio u prvom krugu. Ključno je bilo to što je režim pokušao da podmetne providnu laž da su izbori održani na teritoriji pod kontrolom Albanaca i međunarodne zajednice. Režim je apsurdno tvrdio da je oko 150.000 Albanaca izašlo na izbore, i da je preko 95% navodno izašlih Albanaca, glasalo za Miloševića. Miloševićeva vlast je primenila istu krađu kao i na izborima za predsednika Srbije, 1997. i 1998. godine, kada su pokrali Vojislava Šešelja i SRS. Ni tada Albanci nisu učestvovali na tim izborima, ali su izborne komisije tvrdile da su kandidati SPS 1997. i 1998., Milan Militinović i Zoran Lilić, „dobili“ preko 150.000 albanskih glasova. Kada sam kao ovlašćeno lice kontrolisao pomenute zapisnike, bio sam zapanjen činjenicom da su u Saveznoj izbornoj komisiji, odlučili da mi daju na uvid te zapisnike, koji su bili očigledan falsifikat, što zbog suštine, što zbog forme i apsurda da su mnogi zapisnici, sa međusobno udaljenih mesta na KiM pisani jednim te istim rukopisom, tj. pisalo ih je lice koje ih je falsifikovalo. I to sam obnarodovao na dve konferencije za štampu, koje su pratili svi domaći i mnogi strani mediji. U nasilju 5. oktobra, nisam učestvovao, bio sam u štabu DSS. Nikada nisam bio zagovornik „Petog oktobra“, već isključivo 24. septembra, dana kada se na izborima dogodila neminovna istorijska promena.

Foto: Foto: EPA Images

Mogu da posvedočim da je zapad i te kako bio umešan u „Peti oktobar“, i da je preko Mađarske, opremao, finansirao, i obučavao sve stranke DOS-a, izuzev DSS. Mogu da posvedočim da su mnoge stranke DOS-a, uz časne izuzetke, 5. oktobra „angažovale“ kriminalce surčinskog, zemunskog, voždovačkog, zvezdarskog i drugih klanova, kao „izvođače radova“ tog dana. Jedan deo DOS-a je priželjkivao i pripremao „6. oktobar“ i obračun, tj. osvetu spram pripadnika dotadašnje vlasti. Od toga su ih odvratili Koštunica, DSS, ali i Đinđić (ne DS, zbog toga što je većina u DS bila za „6. oktobar“). Dokaz da je osveta pripremana je sam „5. oktobar“, „krizni štabovi“ i kasnije nazakonito hapšenje Slobodana Miloševića. Već sam rekao da bi „6. oktobar“ značio početak građanskog rata u Srbiji, i more zločina. Onda ne čudi da su opljačkane i zapaljene mnoge institucije.

Foto: Foto: Profimedia

Zagovornici „5. i 6. oktobra“ zaboravljaju da su građani glasali za DOS ne zbog onoga što se događalo 5. oktobra, ili onoga što su ekstremisti priželjkivali 6. oktobra. Građani su želeli bolji život, imali su nadu da da će DOS da donese potrebne promene. Apsurd je da je DOS svoj vrhunac doživeo 24.09.2000. godine. Od tada je sve krenulo nizbrdo. Od oktobra 2000. do sredine 2012. godine, do kada su vladale nekadašnje stranke DOS-a, gotovo sve te stranke su prodale sve što se prodati moglo, opljačkale sve što se opljačkati moglo, i izdale sve što se izdati moglo. Kada se posmatra vlast SNS i Vučića, od 2012. do danas, sasvim je jasno da su SNS i predsednik Vučić ti koji su ostvarili većinu decenijskih nadanja građana, pa i onih iz 2000. godine. Predsednik Vučić i SNS su ostvarili većinu potrebnih promena kojima su se nadali građani i 1990., na početku uvođenja višestranačkog sistema, i građani iz 2000. godine. Zbog toga volim da kažem da Vučić leči prošlost u sadašnjosti, radi budućnosti. Aleksandar Vučić je otac jedne nove, bolje Srbije, koju je izgradio zajedno sa nama", navodi autor poslanik i član predsedništva SNS - Nebojša Bekarec.