Zaboravljeni snimak ugledao svetlost dana: Ovako je ubijeni advokat Miša Ognjanović govorio o Račku (VIDEO)

Is­tra­žni su­di­ja u slu­ča­ju „Ra­čak” Da­ni­ca Ma­rin­ko­vić iz­ja­vi­la je da je u se­lu Ra­čak bi­lo upo­ri­šte al­ban­skih te­ro­ri­sta i da su oni stra­da­li 15. ja­nu­a­ra 1999. u su­ko­bu sa sna­ga­ma bez­bed­no­sti, a ne ci­vi­li, is­ti­ču­ći da o to­me po­sto­ji do­ka­zni ma­te­ri­jal, a da Pri­šti­na i da­nas ma­ni­pu­li­še i ko­ri­sti la­ži u tom slu­ča­ju - sa njom se složio Miša Ognjanović, a video-snimak pokojnog advokata je ponovo postao aktuelan.

 

Mišu Ognjanovića, advokata koji je ubijen 2018. godine na Novom Beogradu, prema rečima Bože Spasića, bivšeg funkcionera Državne bezbednosti, ubila je strana obaveštajna služba jer je raskrinkao slučaj "Račak" dok je zastupao Slobodana Miloševića.

- Mišu su mogli ubiti i nakon toliko godina zbog toga što je razotkrio ulogu stranih službi u slučaju "Račak". Mnogi su čekali godinama ovu priliku, jer im sada smeta taj proces, i prema mom mišljenju, to je čisto političko ubistvo - rekao je Spasić nakon ubistva Ognjanovića.

Ognjanović je bio poznat kao jedan od branilaca Luke Bojovića, zastupao je i majku Luke Bojovića, a branio je i Đorđa Prelića, jednog od vođa navijača Partizana koji su osuđeni zbog ubistva Brisa Tatona.

 

 

Bio je i u timu advokata koji su pravno savetovali Slobodana Miloševića, koji se pred Haškim tribunalom formalno branio sam. Budući da je radio i na slučaju "Račak", u emisiji Ćirilica 2015. godine pričao je o jednom detalju koji je primetio na fotografiji, a koji je, prema njegovim rečima, jasno ukazivao da je sve izrežirano kako bi se Srbija kaznila.

- Desilo se, uz Božiju pomoć, da se na jednoj od tih fotografija vidi kako krv zapravo teče uzbrdo - što je nemoguće i što ukazuje da je očigledno da je neko ta tela pomerao pre nego što su tamo došli Vilijam Voker i ekipa, koja je od Račka napravila skandalozni "masakr" od strane Srba, i koji je bio uvertira u ono zbog čega smo 1999. godine bili bombardovani, od 24. marta do 9. juna.

Foto: Printskrin/Youtube/Aboagora

Helena Ranta, forenzičarka iz Finske koja je došla u Račak, prema rečima Ognjanovića, bila je svesna nameštaljke.

- Helen Ranta je u sudnici Haga defakto priznala da se radi o nameštaljki na koju je ceo svet naseo.

Aleksandar Mitić, nekadašnji dopisnik agencije Frans Pres, takođe je govorio o pritisku Vilijama Vokera, nekadašnjeg šefa kosovske verifikacione misije OEBS-a, i njegovom uticaju na Helenu Rantu.

- Sedeo sam preko puta nje u trenutku kada je Voker na nju vršio pritisak, jer je tokom cele konferencije izbegavala da upotrebi termin zločin protiv čovečnosti. Na kraju, pod pritiskom zapadnih novinara i nakon što je Voker slomio olovku i upozorio je, izgovorila je tu formulaciju - zločin protiv čovečnosti. Tada je Voker odahnuo, kao i mnogi u NATO-u - rekao je Mitić.

Takav scenario bio je, smatraju sagovornici, gotovo neizbežan, a Račak ga je samo ubrzao.

Danica Marinković: Sve je fotografisano, snimljeno i uvedeno u zapisnik

Foto: video printscreen

Danica Marinković, nekadašnja istražna sudija Okružnog suda u Prištini, koja je vodila uviđaj u slučaju Račak, rekla je za Euronews Srbija da je tog 15. januara 1999. godine postupala isključivo u skladu sa zakonom i sudijskom praksom, te da su kasnije iznete optužbe u javnosti bile u suprotnosti sa činjenicama utvrđenim na terenu.

- Bila sam dežurni istražni sudija te nedelje i telefonom sam obaveštena da se u Račku desio sukob i da se ne zna da li ima poginulih. Po proceduri, na meni je bilo da odlučim da li ću izaći na uviđaj ili ovlastiti policiji - navodi Marinković.

Kako objašnjava, odlučila je da lično formira uviđajnu ekipu u kojoj su bili dežurni tužilac, inspektor za krvne delikte, kriminalistički tehničari, ali i sudski veštak.

- Pozvala sam profesora Slavišu Dobričanina, direktora Instituta za sudsku medicinu, jer je važno da veštak bude prisutan na licu mesta, naročito ako ima žrtava - kaže ona.

Ekipa je iz Prištine krenula ka Štimlju, gde je, prema ustaljenoj praksi, trebalo da se sastanu sa predstavnicima Verifikacione misije OEBS-a, čiji je šef bio Vilijam Voker. Marinković ističe da su međunarodni posmatrači mogli samo da prisustvuju uviđaju, ali ne i da utiču na tok istrage.

- Oni nisu imali nikakva ovlašćenja da preduzimaju istražne radnje, a još manje da izlaze u javnost sa neproverenim informacijama - naglašava.

Foto: EPA

Prema njenim rečima, već tada je došlo do neprijatnih razgovora, jer su Vokerovi saradnici pokušavali da spreče odlazak u Račak.

- Rekla sam im jasno – vi ne možete mene da sprečite. Ja sam po zakonu jedina nadležna da odlučim da li ću izaći na uviđaj i ja idem - kaže Marinković.

Po dolasku u selo 15. januara, u samom centru Račka, uviđajna ekipa je zatekla veliku količinu naoružanja. Na jednom mestu bila je skupljena ogromna količina oružja – puške, minobacači, raketne mine, sanduci municije, rančevi sa ručnim bombama. U životu, kaže ona, nisam videla toliko naoružanja.

Dodaje da je, u skladu sa zakonom, naložila da se sve detaljno popiše i dokumentuje.

- Sve je fotografisano, snimljeno i uvedeno u zapisnik. To je bila količina oružja za jednu ozbiljnu vojnu formaciju. Predstavnici Verifikacione misije tog dana nisu želeli da krenu sa uviđajnom ekipom, dok je sudijska ekipa pokušala da nastavi rad i pronađe eventualne žrtve. Međutim, prilikom kretanja kroz selo, na njih je otvorena vatra. Pucano je sa svih strana. Bilo je rizično i po savetu policije morali smo da se vratimo - priča Marinković.

Foto: video printscreen

Pokušaji ulaska u selo nastavljeni su i 16. i 17. januara, ali su se završavali na isti način.

- Svaki put kada bismo pokušali da uđemo dublje u selo, kretala bi paljba na nas. Bezbednosni rizik je bio ogroman -  kaže ona, dodajući da ni tada nije prihvatala verzije događaja koje su joj nudili međunarodni predstavnici.

U Račak su uspeli da uđu tek 18. januara, kada je formirana velika kolona u kojoj su bili sudska ekipa, međunarodni posmatrači i brojni novinari.

- Kod džamije mi je policajac rekao da ima poginulih. Dozvolila sam svima koji su bili sa mnom da uđu i vide. Ništa nije skrivano. U krugu džamije je zatečeno 40 tela. Svi smo videli isto – članovi ekipe, novinari, strani posmatrači -  kaže ona.

Marinković ističe da je posebno sporno to što je Vilijam Voker, i pre završetka istrage, izneo optužbe u javnosti. Prema njenim rečima, izneo je bestidnu laž, iako za to nije bio nadležan, niti je smeo da govori bez nalaza.

Nakon toga, formiran je međunarodni tim patologa, u kojem su učestvovali domaći stručnjaci, beloruski i finski patolozi.

- Radili su zajedno, timski, sve je dokumentovano fotografijama i zapisnicima. Utvrđeno je da je smrt nastupila od povreda nanetih vatrenim oružjem, ručnim vatrenim oružjem, što je bilo potpuno suprotno od onoga što je Voker izneo u javnostiv- navodi i zaključuje da su posledice tih izjava bile dalekosežne:

- Ta laž nas je koštala bombardovanja, agresije i posledica koje Srbija trpi i danas.

Nakon razmene vatre, Račak je ostao bez nadzora, a srpski tim je tokom uviđaja utvrdio da su pripadnici OVK presvučeni u civilnu odeću. Na licu mesta pronađeni su spiskovi, rasporedi straže, oružje, bombe i obimna dokumentacija takozvane OVK.

BONUS VIDEO: