Dosta zločina! Kolumna Dragana J. Vučićevića: Ankor

Veliki je petak kada ovo pišem, greh je psovati, a najradije bih im danas sve po spisku - njima najgorim antisrpskim ološima, svima njima koji godinama nameću drugosrbijanski rasizam kao meru normalnosti, svima njima kojima je jedina realpolitika zapravo građanski rat u Srbiji.

Jer, odavno je sve ovo oko nas prestalo da bude politika, stranka, ideja ili ideologija; ovo što mi danas i ovde živimo, ovo jeste borba za opstanak Srba i Srbije.

Svakoga dana to je sve očiglednije - to šta je zapravo pravi, krajnji plan njih, 'Đokićevih svedoka' udruženih sa 'lomparistima', lažnim velikim Srbima i ostalim korisnim idiotima - pa to je sada posve jasno: njihov je najvažniji, ultimativni cilj zapravo da ne bude srpske države, da nema srpske politike, da oni ovde ponovo uspostave paradržavni provizorijum dosističkog, tadićevskog tipa, da nam od Srbije naprave ambasadoristan kojim se upravlja na dugme iz Brisela, Vašingtona, Berlina, Londona.

I zato, ovaj je Vaskrs - najradosniji i najveći hrišćanski praznik - dobra prilika da zastanemo, da se sami sa sobom porazgovaramo i da jednom zasvagda raskrstimo sa onima koji kažu da nije važno ko smo i šta smo, odakle dolazimo i gde idemo.

Ovaj je Vaskrs još jedna dobra prilika da dobro razumemo da svaka ideologija koja unapred poništava, nipodaštava i napada sve srpsko - i Srpsku vojsku i Srpsku crkvu i Srpsku državu - da ta i takva 'politika' nikada ne može ništa dobro doneti Srbima i Srbiji.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Opšte je to mesto, reći ćete vi? To se valjda podrazumeva?! Pa, i ne baš. Jer da je tako, ne bismo danas i ovde, ali i svuda u okruženju, u državama oko nas, imali ljude koji svu svoju politiku temelje na poništenju i konačnom porazu Srpstva kao takvog.

U njihovom sistemu mišljenja i delovanja Srpstvo se izjednačava sa vrhovnim, neupitnim, arhetipskim zlom i samim tim borba protiv tog i takvog Srpstva - svim sredstvima i svim silama - jeste nešto što se naprosto mora.

E, baš zato, mi Srbi moramo biti spremni na borbu neprestanu. Nema odmora, nema povlačenja, nema ćutanja, nema onog: 'Pusti to, to su budale. ' Jer, nisu. Opasni su to zlikovci - od vrhovnog blokadera, politikanta Đokića, do poslednjeg šrafa u svekolikoj neoustaškoj mašineriji antisrpskog zla.

Svaka njihova laž, svaka njihova manipulacija mora odmah i bez odlaganja da bude raskrinkana, u korenu sasečena. Svako opuštanje i popuštanje njima, antisrpskim ološima, bilo bi pogubno po sve nas.

I ne mislim ja tu na sebe - naživeo sam se, isuviše sam i star i bolestan, i ne bih bio neka šteta, jelte - mislim na našu decu, na decu naše dece, mislim na desetine, na stotine hiljada, na milione Srba koje bi blokaderi - kad bi, ne daj Bože, bili u prilici - hladnokrvno pobili. Preterujem? Nimalo.

Znate, kad su najveće zlikovce Pol Potovog režima - po uzrastu uglavnom mlađe punoletnike i starije maloletnike - pitali kako su mogli da ubijaju tako hladnokrvno, čak i decu, žene, starce, invalide, oni su svi uvek odgovarali isto. Pokazali bi kažiprstom nagore i rekli: 'Ankor je naredio.' Ankor je, da objasnim, bila 'Organizacija' - vrhovni, mistični, sveprisutni entitet koji je vladao Kambodžom od 1975. do 1979, kada je pobijeno 40% stanovništva ove zemlje.

Organizacija? Plenum? Ko je rekao plenum?!U pamet se, braćo Srbi. Hristos vaskrse.

BONUS VIDEO