Lažna hitnost za privatne interese! VST odbio da glasa po spornom mišljenju - Ko pokušava da nameće odluke Srbiji?

Niko iz države ne može i ne sme da diktira Visokom savetu tužilaštva koga će, gde i na koje mesto uputiti ili izabrati - upravo je to bila suština ustavnih amandmana koje su građani podržali na referendumu.

U tom svetlu otvara se ključno pitanje: da li Savet uopšte sme da postupa po bilo čijem spoljašnjem zahtevu ili preporuci, pa makar ona dolazila i od Venecijanska komisija, ukoliko se time narušava njegova samostalnost, nezavisnost u radu i ustavna uloga, a da prethodno nisu ispoštovane zvanične procedure?

Senzacionalističke tvrdnje da je Visoki savet tužilaštva "odbio preporuku Venecijanske komisije" predstavljaju, prema dobro upućenim izvorima, još jedan pokušaj manipulacije činjenicama sa ciljem obmane javnosti Srbije.

Ono što pojedini prozapadni mediji predstavljaju kao hitan i obavezujući zahtev međunarodne zajednice zapravo je tek nacrt mišljenja grupe eksperata – dokument koji još uvek nije prošao zvaničnu proceduru niti je potvrđen na plenarnoj sednici Venecijanske komisije, zakazanoj za jun ove godine. Insistiranje da se takav neformalni dokument usvaja unapred mnogi vide kao direktno urušavanje pravnog poretka i procedura Republike Srbije.

Foto: ATAIMAGES

Na današnjoj sednici Visokog saveta tužilaštva, istaknuti pravnik Predrag Ćetković predložio je da se na dnevni red uvrsti i usvajanje mišljenja Venecijanske komisije povodom nedavno usvojenih zakonskih izmena. Međutim, sagovornici upoznati sa dešavanjima u tužilaštvu tvrde da je ovaj potez naišao na oštar otpor, uz tvrdnje da iza inicijative stoje lični i politički motivi povezani sa Zagorkom Dolovac.

Prema tim navodima, Ćetković je predlog izneo pod uticajem vrhovne tužiteljke, navodno sa ciljem da se ubrzano usvoje rešenja koja bi odgovarala spoljnim faktorima. Izvori tvrde i da je njegova pozicija u Savetu iskorišćena kako bi se kroz veštački stvorenu hitnost progurale odluke koje bi mogle imati dugoročne posledice po domaće pravosuđe.

Na ovu situaciju osvrnuo se i advokat Dragoslav Ljubičanović tokom gostovanja na Radio-televizija Srbije, gde je ukazao na pravni apsurd cele situacije. On je naglasio da se od Srbije traži postupanje po nečemu što formalno-pravno još uvek ne postoji u punom kapacitetu.

Ljubičanović je istakao da utrkivanje u prihvatanju neformalnih preporuka može dovesti do ponižavanja državnih institucija, naglasivši da će tek plenarna sednica u junu predstavljati relevantan okvir za ozbiljnu raspravu. Prema njegovim rečima, čak i nakon eventualnog usvajanja mišljenja, država mora u sopstvenim institucijama da razmotri njegove implikacije, razloge i moguće posledice, uključujući i potencijalne pritiske u kontekstu evropskih integracija.

Foto: Instagram/advokatskesudbine

On je dodatno naglasio da rešenja koja se sada nameću, prema njegovim saznanjima, ne postoje nigde u Evropskoj uniji, upozorivši da bi Srbija mogla postati "poligon za eksperimente" koji bi mogli uticati na njen suverenitet. Kako je objasnio, suštinska nezavisnost pravosuđa ne proizilazi iz spolja nametnutih modela, već iz ličnog integriteta nosilaca pravosudnih funkcija, koji mora biti adekvatno zaštićen i osiguran.

Uprkos svemu, pojedini akteri, kako tvrde izvori, nastavljaju da guraju inicijative koje izazivaju ozbiljne kontroverze, uz optužbe da su spremni na ustupke koji bi mogli biti na štetu državnih interesa.

Foto: VST

Podsećanja radi, na zahtev predsednice Narodne skupštine Ana Brnabić, Srbiju je nedavno posetila delegacija koja je iznela svoje mišljenje o aktuelnim reformama. Tokom te posete, članovi delegacije navodno su izrazili iznenađenje činjenicom da se vrhovna tužiteljka ni nakon četiri godine nije pojavila pred skupštinskim Odborom za pravosuđe radi podnošenja izveštaja.

Takav odnos prema najvišem zakonodavnom telu države dodatno je podgrejao polemike o funkcionisanju institucija, dok se istovremeno, prema tvrdnjama sagovornika, kroz pojedine kanale pokušava progurati usvajanje rešenja koja još nisu ni formalno verifikovana.

Cela situacija otvara niz pitanja o granicama uticaja, poštovanju procedura i očuvanju institucionalne nezavisnosti – ali i o tome ko i zašto pokušava da ubrza procese koji, po svemu sudeći, još nisu spremni za konačne odluke.