Padaju maske! Goran Ilić govori o "podeli plena", a karijeru je izgradio na privilegijama "žute reforme"

Tužioc Goran Ilić, poznat po tome što je tokom čuvene „žute reforme“ pravosuđa uspeo da u jednom danu preskoči čitavu hijerarhiju tužilačke organizacije i iz Osnovnog stigne pravo u najviše, Republičko tužilaštvo.

Čovek koji nikada u svojoj karijeri, nije imao nijedan ozbiljan predmet u radu, ljubimac stranih ambasada, redovan sagovornik medija koji Srbiju predstavljaju kao zarobljenu državu, dežurni kritičar svake institucionalne odluke koja se ne poklapa sa sponzorima njegove NVO.

Ovo je samo kratka biografija jedne tužne pojave u tužilaštvu, tužioca Gorana Ilića, koji je sada odlučio da javnosti objasni kako funkcioniše Visoki savet tužilaštva.

Kada danas jedna takva osoba, sa zavidnom biografijom antidržavnih delatnosti, govori o „podeli plena“, „trulim kompromisima“ i navodnoj trgovini funkcijama, očigledno je da je reč o nezadovoljstvu što više nije jedan od onih koji dele karte.

Foto: Društvene mreže

Naši sagovornici ističu da je posebno je zanimljivo slušati kritike o navodnom napredovanju bez pravila od čoveka koji ne samo što  je postao simbol upravo takvog sistema, nego ga je tokom godina i usavršio.

- Tokom reforme pravosuđa 2009. godine, u jednom od najskandaloznijih perioda srpskog pravosuđa, Ilić je uspeo da preskoči Više i Apelaciono tužilaštvo i direktno se domogne pozicije u tadašnjem Republičkom javnom tužilaštvu. Za mnoge tužioce koji su godinama gradili karijeru kroz sve instance, takav skok bio je nezamisliv. Međutim, za Ilića je to bila nagrada za lojalnost stranim ambasadama koje su podržale tu reformu je demokratska vlast sistematski očistila pravosuđe od politički nepodobnih kadrova - navodi naš sagovornik i podseća da je tada na stotine tužilaca i sudija preko noći ostalo bez posla. 

Još veći problem je što takav model nije ostao samo njegov lični primer već je postao obrazac ponašanja čitave grupe ljudi okupljene oko UTS-a, ali i drugih strukovnih nevladinih organizacija koje su ponikle iz tog miljea.

Tako je Radovan Lazić, njegov saradnik iz Udruženja tužilaca Srbije,  iz Osnovnog javnog tužilaštva praktično katapultiran direktno u Apelaciono tužilaštvo u Novom Sadu, bez ijednog dana rada na tom nivou i bez iskustva koje bi opravdalo takvo napredovanje.

"Kasnije, nakon što mu je istekao mandat, upravo se Ilić dogovorio sa vrhovnom tužiteljkom i  usledio još jedan skok, Lazić je prešao u Tužilaštvo za ratne zločine, instituciju koja zahteva specijalizovano znanje i ozbiljno iskustvo. Lazić je klasičan primer "trulog kompromisa" dobio je poziciju sa platom većom od pola miliona dinara mesečno, dok smo svi mi ostali bez odgovora na pitanje po kom osnovu".

Foto: Društvene mreže

Dobro upućeni izvor podseća i da je sličan put imala i Svetlana Nenadić:

"Sa pozicije osnovnog tužioca i člana Državnog veća tužilaca i ona je uhlebljena u  Tužilaštvo za ratne zločine. Umesto da bude primer nepristrasnosti i institucionalne distance, čitav proces je ostavio utisak da su pojedini koristili položaj u sistemu kako bi obezbedili sopstveni karijerni napredak. Zato sve ovo što navodi Ilić deluje kao nekakav skeč, on bukvalno priča o sopstvenim dogovorima i kako je to funkcionisalo dok su zakoni bili "fluidni". 

Najočigledniji dokaz takve interesne trgovine bio je izbor Branka Stamenkovića za tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, o čemu smo ranije već pisali.

Foto: Tanjug/Nenad Miloevic

Taj izbor je bio klasičan proizvod zatvorenih pregovora u kojima su se delile funkcije i uticaj između Dolovac i Ilićeve struje unutar tadašnjeg Državnog veća tužilaca,a današnjeg Visokog saveta tužilaštva. Podela plena i namirivanje fotelja bili su potpuno legitimni onda kada su služili interesima njegovih lojalnih poslušnika, dok danas svaki izbor, bez obzira što je zakonski ispraćen dobija epitet "pljačke".

Naš portal je u više navrata pisao o spekulacijama i zakulisnim radnjama Gorana Ilića, pa i o aferi "Šumadija". Javnost je tada saznala da se Goran Ilić nalazio na rođendanskoj proslavi tužioca Stanislava Dukića u hotelu „Šumadija“, zajedno sa brojnim osobama koje su mediji i istražni organi, odnosno tužioci, godinama dovodili u vezu sa kriminalnim miljeom.

Kada je skandal dospeo u javnost, usledilo je objašnjenje koje je više ličilo na loš vic nego na ozbiljan odgovor nosioca pravosudne funkcije - „nisam znao ko je u sali“.

Goran Ilić je poslednjih meseci dolazio u žižu javnosti jer se spekulisalo kako je upravo on bio ključni činilac u pokušaju opstrukcije donošenja novog seta zakona, odnosno da je molio osobe iz Briselske administracije da utiču na srpsku vlast da se zakoni ne usvoje, nastojeći da na taj način održi Visoki savet tužilaštva u paralisanom stanju, kako ne bi došlo do novih izbora za tužioce. Međutim, Venecijanska komisija, kojoj je navodno takođe pisao, nakon sitnih izmena, pohvalila je zakonske izmene i oni se nalaze pred Narodnom skupštinom.

BONUS VIDEO